arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Саво Штрбац: Злочин у Уздољу – контрадикторност државног интереса

16. јануар 2022.

Уставни суд Републике Хрватске по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и „Пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности „контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје судија са издвојеним мишљењем. Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у саставу од 12 судија, у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије, на седници одржаној 26. октобра  2021. донео је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, Милоша Ћосића, у процедуралном аспекту

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Ђорђе Пражић: ЗЛОУПОТРЕБА САМОУБИСТВА АДМИРАЛА БАРОВИЋА

30. септембар 2021.

Већ тридесет година у приземне политичке сврхе, траје пропагандна злоупотреба самоубиства контраадмирала Владимира Баровића, једног од омиљених и поштованих официра у ЈРМ. Контраадмирал Владимир Баровић извршио је самоубиство 29. септембра 1991. године, у канцеларији Команде Војнопоморског упоришта Вис. Тих дана требао је да прими дужност начелника штаба Команде Војнопоморске области (КВПО) а на Вис је дошао са дужности команданта 5. Војнопоморског сектора (ВПС) Пула. Претходни начелник штаба КВПО контраадмирал Фридрих Морети је на властити захтјев отишао у пензију а у отвореном писму у дневном листу „Слободна Далмација“ оптужио је ЈРМ (ЈНА) за агресију и злочин према Хрватској. Контраадмирал Баровић је имао добар професионални углед међу припадницима ЈРМ. У свом опроштајном

Грубори: Годишњица масакра после „Олује“

29. август 2021.

Најстарија жртва имала је 90 година, а просек година жртава је око 70. Жртве су, или убијене хицем у главу или су живе спаљене. Великодушност победника у рату у Хрватској види се управо на примеру Грубора, где су „победници“ извршили ратни злочин, побивши све које су у том селу затекли 25. августа 1995. и попалили скоро све куће. Четврт века касније, Грубори су још зарасли у коров и не може им се ни прићи. На овај начин Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“ оцењује данашњи долазак хрватских званичника, међу којима и председника Зорана Милановића и министра бранитеља Томе Медведа, на комеморацију у село Груборе, надомак Книна, у коме су хрватски

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

7. август 2021.

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“  ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко  од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало  о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

2. април 2021.

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске "Масленица" и на Малом Алану.

Саво Штрбац: Јунаци Равних Kотара

22. јануар 2021.

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Kрајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Kотарима и Буковицом болно је ођекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

ЧЕДОМИР (ПЕТРА) МАРИЋ (1941-2020): Одлазак борца за истину о страдању Срба

26. новембар 2020.

Поводом смрти Чедомира Марића оснивача и првог предсједника Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”- Београд. Чланови удружења “Суза” са великом тугом и жаљењем примили су вијест да је синоћ престало да куца срце Чедомира Марића који ће, остати упамћен пре свега као отац, који је своју тугу за убијеним сином, носио дубоко скривену у свом срцу, а као оснивач и дугогодишњи председник Удружења породица “Суза” несебично је помагао другим породицама сличне судбине, да дођу до истине и правде. Имао је разумјевања за бол сваке мајке без обзира на националност. До последњег тренутка свог живота Удружењу је пружао подршку и бодрио да истрајемо у борби за расвјетљавање судбина несталих. Драги

Саво Штрбац: Сплитски глумац и плејбој Никша Жупа, трговац смрћу

19. октобар 2020.

Сва је прилика да се решење тог проблема (и још понешто) налази у „тајном” досијеу ХВ-а о резултатима увиђаја с места пада авиона. Никша Жупа је рођени Сплићанин и дугогодишњи позоришни руководилац, који је у другој половини осамдесетих радио као директор ХНК у Сплиту. Јавности је познат као продуцент свечаног отварања и затварања загребачке Универзијаде, одржане 1987. године, а затим је постао декан Академије драмских уметности у Загребу и директор Опере и Балета у Љубљани Пре неки дан, 3. октобра, сплитска „Слободна Далмација” објавила је подужи интервју са словеначким новинаром Матејом Шурцом, који је пре неколико година заједно с колегом Блажом Згагом написао књигу-трилогију „У име државе” о кријумчарењу оружја

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Selo_Grubori.jpg

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива  Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Злочин на Миљевачком платоу некажњен 28 година

21. јун 2020.

Данас се навршава 28 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора, а за шта још нико није кажњен. Из Информационо-документационог центра “Веритас” су подсјетили да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села. Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се суздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници

Ислам Латински: Комшија му псовао мртву четничку мајку и претио смрћу

22. мај 2020.

У мају прошле године у селу Ислам Латински, у току ноћи, уз псовке и погрдне речи каменовано је неколико кућа Срба повратника. Тачно годину дана након тог инцидента Душану Лакићу комшија псовао „мртву мајку четничку“ и отворено му запретио да ће га убити ако још једном затражи од њега своју земљу. Прошло је нешто више од шест година од када се Душан Лакић вратио у своју породичну кућу у Исламу Латинском. Много дуже од тога, тачније недуго након што ју је у рату напустио, његову земљу и имање заузео је и обрађивао комшија Маринко. И поред чињенице да се Душан вратио и да, изузев земље, других прихода за живот нема,

Ратко Дмитровић

Заборављена задарска „Кристална ноћ”

2. мај 2020.

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године Напомена: Прилог је објављен 2011. године. Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их

„Изолација ми после самице неће тешко пасти“: Капетан Драган за „Новости“ по изласку из затвора у Лепоглави

29. март 2020.

Драган Васиљковић по изласку из хрватског затвора у Лепоглави пешке прешао на Батровце. Прво ме прегледали због вируса корона – каже у ексклузивном разговору за „Новости“ Капетан Драган. ЗАТВОРСКИ чувари су ме пробудили у суботу у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково – Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице. Овако, ексклузивно, готово у даху, за „Новости“ прича

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА