arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Линта: Хрватска – држава у којој се величају и славе ратни злочинци, а српске жртве умањују, прешућују и ниподаштавају

1. мај 2021.

Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца бруталних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији „Бљесак“ али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је злочиначка акција „Бљесак“ била завршни чин етничког чишћења Срба из западне Слaвоније. Хрватске оружане снаге су 1 .маја 1995. године извршиле агресију на српску област западна Славонија која је била под заштитом Уједињених нација. Током и послије злочиначке акције „Бљесак“ су убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила.

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији „Бљесак“ (ФОТО/ВИДЕО)

24. април 2021.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2020.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27. октобар 2020.

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29. септембар 2020.

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

СУТРА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

28. септембар 2020.

Сутра се навршава 29 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Злочин у Бjеловару 1991. године Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

1. мај 2020.

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију „Бљесак“ на западну Славонију,

Крста Жарковић

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30. април 2020.

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.  “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2020.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак“, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

Ранко Раделић: Случајност или случај?

6. април 2020.

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно

Злочин над породицом Радосављевић 1992. у Дарувару

25. фебруар 2020.

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10). Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића. Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА