Отаџбински рат Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат

Момир Радић: „ЛОКАЛНИ ГЕНОЦИД“ намењен само Србима

11. септембар 2026.

Неколико дана по оснивању Хашког трибунала, по налогу тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића, Савету Безбедности Уједињених нација (СБ УН) предат је „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“(1) Убрзо затим, Резолуцијом од 6.10.1993. СБ УН је основао КОМИСИЈУ ЕКСПЕРАТА са председником Мухамедом Шерифом Басијунијем, коју је обавезао да буде НЕПРИСТРАСНА. Циљ Комисије био је да испита и анализира све информације и доказе у вези злочина на подручју БиХ и да о томе СБ УН поднесе извештај са закључцима. Почетком наредне године, Комисија је СБ УН предала ИЗВЕШТАЈ са

Веритас: У етнички очишћеним српским подвелебитским селима сада извршен и екоцид

10. септембар 2026.

Документационо-информативни центар “Веритас” упозорио је да је трагична судбина три српска подвелебитска села – Дивосело, Читлук и Почитељ, која су етнички очишћена и уништена у хрватској акцији “Медачки џеп” у рату, добила свој стравичан и срамотан наставак у миру, када је извршен екоцид, одлагањем опасног отпада. – Позивамо јавност, еколошка удружења и међународне институције да не жмуре пред овом мирнодопском трагедијом. Санација затрованог земљишта у Дивоселу није само еколошко питање, већ и питање елементарног поштовања према жртвама које су на тој земљи страдале – истичу из Центра “Веритас”. “Веритас” оцјењује да је историјски и људски парадокс потпун и застрашујући, јер је простор са којег је српско становништво прије више од

“Неки су страдали од каме и јаме, а неки од комшијског метка у леђа” Никола Пејаковић награду посветио страдалим Србима у Книну

10. септембар 2026.

Глумац Никола Пејаковић обратио се присутнима емотивним говором на затварању фестивала NAFFIT на Златибору, где је и награђен за своју улогу. Глумац Никола Коља Пејаковић награђен је за најбољу споредну мушку улогу, за лик Момчила у серији “Тврђава”. Приликом преузимања признања, Пејаковић се обратио присутнима речима које су привукле велику пажњу јавности: “Браћо и сестре, бићу кратак. Желим да се у име свих награђених захвалим жирију. Такође, осећам потребу да у своје име кажем пар речи. Желим да се захвалим организаторима и домаћинима овог националног фестивала, на коме се бије једна тиха, ровоска битка за душу српског народа, коме опет прети крезава и олињала југо-авет. Њој данас опет навлаче свилене хаљине, шминкају јој пропало лице,

ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

9. септембар 2026.

У Источном Илиџи, 9. септембра почело је обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској током којег је 1995. године убијено и рањено више припадника Војске Републике Српске и цивила. На мјесном гробљу Грлица у Војковићима служен је помен и положено цвијеће на споменик првим цивилним жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву. Током НАТО агресије на Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил. НАТО операција “Намјерна сила” почела је 30. августа 1995. године у 2.12 часова, уз “објашњење” да треба Србе да “доведе за преговарачки

„ГЕНЕРАЛЕ, ОПСТАЋЕМО“ – ТВОЈА РЕПУБЛИКА СРПСКА

9. септембар 2026.

Драга браћо Срби, Генерал нам је у аманет оставио ове ријечи: „Никакве судове сем суда мога народа. Нити ми треба одбрана. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци, припадам своме народу. Опстаћемо!“ Слушајући и читајући комшијске медије, човјек понекад стиче утисак да је улога српског народа у рату у Босни и Херцеговини требало да буде једноставна — да стоји скрштених руку и дозволи да на његовом кућном прагу, на земљи на којој је вијековима живио, буде убијан, прогоњен, мучен и протјериван. Као да је требало да

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – 33 године од масакра у Медачком џепу – злочин без праведне казне

8. септембар 2026.

Навршиле су се 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Ова села, смештена јужно од Госпића у тзв. Медачком џепу, у тренутку напада су пуних 18 месеци била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика „спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом. У овој акцији страдало је укупно 87 Срба, а застрашујућа је чињеница да рањеника уопште није било. Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру –

Срби са свих страна испратили генерала Ратка Младића

8. септембар 2026.

Срби са свих страна стигли су данас у Београд како би испратили генерала Ратка Младића. Од раних јутарњих часова грађани су пристизали у цркву Светог Луке на Видиковцу, а потом се велики број њих придружио поворци која је кренула ка Топчидерском гробљу, где је генерал сахрањен у породичној гробници, поред своје кћерке Ане. Из Београда, али и из других крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, људи су дошли да одају последњу почаст. Међу њима су били ветерани, породице, старији људи који памте ратне године, али и млади који су генерала упознали кроз приче својих родитеља и сународника. Од раног јутра испред храма су се смењивали људи који су палили

Ковчег са тијелом генерала Младића изложен у цркви Светог Луке (ФОТО/ВИДЕО)

7. септембар 2026.

Ковчег са тијелом генерала Ратка Младића изложен је у цркви Светог Луке у београдском насељу Видиковац, гдје ће од њега моћи да се опросте пријатељи и поштоваоци. Мимоход грађана је почео, а уз генералов одар су војници, као и син Дарко. На ковчегу је изложена шапка генерала Младића, а поред сви његови ордени. Од раних јутарњих часова код цркве је формирана велика колона грађана који желе да се опросте од генерала Младића. Уз саобраћајницу код храма су постављене кутије гдје грађани могу да упале свијеће. Мимоход је предвиђен до 12.00 часова када ће бити служено опијело некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске. Према протоколу сахране, долазак на Топчидерско гробље,

Бојан Вегара: Никада нећемо заборавити ко смо, одакле смо и ко су нам комшије

6. септембар 2026.

Сви, који нису имали или нису хтјели да слушају бабу и ђеда, завршили су деведесетих као Свети Петар Зимоњић, те 1941 године. Страдали су у логорима, јами Казани и на ко зна колико још стратишта. На крају рата кажу, да је фалило 8 000 душа српских у Сарајеву под комшијском контролом. Ми који смо имали и слушали бабу и ђеда, те знали за судбину митрополита Петра, дигли смо се на оружје и све што смо имали дали смо да створимо ово мало Српске. Нисмо се одрекли Господа, Крсне Славе и писма, а душмани су нас запамтили за сва времена, у оном рату против читавог свијета. Ми смо први звјер ранили

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

6. септембар 2026.

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

VERITAS: Поводом 33. годишњице страдања Срба у Мирловић Пољу

5. септембар 2026.

Шестог септембра 1993. године, у раним јутарњим часовима (око 6.30), у село Мирловић Поље код Дрниша упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске (ХВ). Подручје се у том тренутку налазило под заштитом УН-а и контролом власти Републике Српске Крајине (РСК). У овом свирепом нападу измасакрирано је седам српских цивила. Село је пре рата било мешовитог хрватско-српског састава. Због близине линије фронта, већина становништва је раније избегла, па се у селу затекао углавном старији српски живаљ. Мештани су одлучили остати како би чували куће и стоку. На тај корак су се одважили охрабрени присуством УНПРОФОР-а, који је годину и по дана раније преузео улогу заштитних снага у сектору „Југ“. Међутим,

Од „За дом спремни“ до „Убиј Србина“: Деценије анти-српске мржње које Хрватска није искоренила

3. септембар 2026.

Док се Србији ових дана поново држе лекције о прошлости, рату и начину на који српски народ треба да памти своје мртве, у Хрватској и даље опстају појаве које су директно усмерене против Срба — од усташке симболике и парола до притисака на српску мањину. Најопасније је што се део тог наслеђа све више преноси на генерације које ратове деведесетих нису ни запамтиле. Није потребно тврдити да сваки Хрват мрзи Србе. То није ни тема овог текста. Тема је оно што је годинама видљиво у хрватском јавном простору и што су, у великој мери, забележиле и саме хрватске институције. Тема су усташки симболи. Тема је поздрав „За дом спремни“. Тема су

Покољ у Гређанима и Човцу

3. септембар 2026.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата, уз образложење да су их убили – “четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?! У селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, 5. септембра 1991. године припадници хрватских паравојних формација “Тигрови“ извршили су стравичан злочин над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали. Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг. У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група “Тигрови” из

Бојан Вегара: Српско Сарајево је тог љета `95 побједило читав свијет!

1. септембар 2026.

Прву побједу над НАТО-пактом и њиховим авлијанерима забиљежили смо ми Срби из Српског Сарајева љета Господњег 1995 године. Прво су напали муслимани са четри своја корпуса и подржани од стране НАТО ариљерије са Игмана.Имали су на располагању само на вањском прстену око 60 000 војника и унутрашњем прстену више од 70 000. Имали су 43 топа, 406 минобацача и 19 тенкова.Војска Републике Српске имала је 17 500 војника на првој линији фронта, 41 топ, 132 минобацача и 24 тенка.А Сарајево је било кључ рата. Први дан су нам пресјекли пут између Семизовца и Средњег и затворили нас у тотални обруч. А онда смо их потукли, да ће то да памте

Генерал Младић: Живот, рат и наслеђе

1. септембар 2026.

Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи. Немања Девић Кад је једном ушао у гусларску песму, постао је легенда, која, ма о каквим забранама да се ради, више никада из песме неће изићи. Легенди ће народ опростити грехе, и хотимичне и нехотимичне. И култ Ратка Младића биваће међу Србима с временом све већи Када је Ратко Младић дошао на овај свет, водио се светски рат, који му је сам одредио име. Сам је