arrow up

Живот – нова збирка поезије Милоша Кордића

Ових дана из штампе је изашла нова збирка поезије Милоша Кордића, под насловом Живот, у издању угледне изадавачке куће Прометеј из Новог Сада. И на недавно одржаном Новосадском сајму књига нашла се и на штанду свог издавача. Пјесме у збирци сврстане су у пет циклуса: (зимско коло), (сребрно вече), (листаник азбучни), (кочија илијина) и (међ звијездама: град). Све пјесме, за разлику од готово свих књига поезије овог аутора, писане су у везаном стиху, односно: римоване су. Поезија у овој збирци кратка је хронологија пјесниковог живота: од родног краја (села, Баније), па до градског живота. Пјесник се дотиче и историје, али и тема из савременог, данашњег, све неизвјеснијег човјековог живота. људске судбине.

Злочин на Туловим гредама

Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи “Досиjе Велебит”, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио “Веритас”. Пише: Саво Штрбац Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког Зеленграда који се десио 31. октобра 1991, о којем сам писао и на овим страницама. Медијски најекспониранији случај је убиство Луке Модрића из Затона Обровачког, који се десио 18. децембра исте године, за који, захваљујући његовом унуку Луки Модрићу познатом хрватском фудбалеру са инернационалном каријером, зна цели свет. Истог дана убијено је и још шест цивила хрватске

Бојан Вегара: БРОВИНГ И ЧОКОЛАДА

Била је то једна од наших игара налик руском рулету, због чоколаде коју нико окусио није.. Некад, крајем маја ’94-те било неко дуже примирје и стигле су чоколаде у Хаџиће. Чоколаде из Кисељака које су коштале право мало богатство. Ми тадашањи клинци користили смо то примирје и вуцарали се по читав дан. Сунце и лијепо вријеме измамили су доста људи напоље, јер свима је било доста станова и затворених просторија без трунке свијетла. Тог дана кад је стигла чоколада, ми смо се задесили на крају града, гдје је пробијено брдо за заобилазницу око Хаџића. Било нас је можда петнаестак и били смо клинци без трунке мозга и мудима до пода.

Плитвички КРВАВИ УСКРС: Дан који је означио почетак рата у Хрватској

На данашњи дан 1991. године, у Националном парку Плитвичка језера, сукобили су се хрватски специјалци и крајишки Срби, што се сматра првим оружаним инцидентом у рату у Хрватској. Конфликт, познат као “крвави Ускрс”, избио је док су православни верници славили Цвети, а католици Ускрс, и однео је прве жртве на обе стране – Јосипа Јовића и Рајка Вукадиновића – најављујући почетак дугог и крвавог сукоба.  – У фебруару 1991. године Хрватска доноси одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФРЈ, а након тога и Српска аутономна област (САО) Крајина доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта исте године, ЈНА тражи од Председништва СФРЈ да

КОЉА ПЕЈАКОВИЋ: О НАШЕМ ЧУДНОМ ПОЗНАНСТВУ И ДЈЕЦИ КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

Брат Вегара не штеди никог, а најмање себе, јер зна да ће то остати записано, у вијек вијекова, тако да лаж и фушерај нису опција. Постоје два јака разлога зашто не бих требао да пишем предговор (ил` ће бити поговор).Као прво, писца, брата Србина Вегару, не познајем добро, једном сам га видио (а једном ко ниједном), и, као друго, рата нисам ни омирисао. Значи, без обзира на олакшавајуће околности, ја сам класичан београдски дезертер, она фела коју писац ове књиге искрено презире. Откуд, онда, ја овде, на овом задатку, Бог Свети зна. Оно чега се сјећам је следеће: писац ове књиге ушао у мој живот безобразним пијаним позивима у ситне

Sijekovac_naselje.jpg

Сијековац: Злочин без казне

У Сиjековцу су 26. марта 1992. године убиjени и Лука Милошевић и његова два сина Жељко – рођен 1968. и Драган – рођен 1974. године. Остао jе Лукин трећи син Саша од девет година. Један од хрватских воjника већ jе био извадио нож да га закоље, али jе наишао други воjник и спасио диjете Јелица Зечевић из Сиjековца, код Брода, за само jедан час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравоjних хрватско–муслиманских jединица остала jе без мужа, два дjевера и свекра. Истог дана, 26. марта 1992. године, у Сиjековцу jе убиjено jош 16 Срба. Покољ Срба извршили су припадници регуларне воjске Републике Хрватске, заjедно са паравоjним jединицама коjе су формирале СДА И ХДЗ

Нуждић: Злочин у Сијековцу с правом се може звати злочин без казне

Злочин у Сијековцу се с правом може назвати злочином без казне јер је само један човјек осуђен за убиства, злостављања, пљачке, одвођење у логоре и затирање породица, изјавио је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић. – Ни до данас, нажалост, међународне правосудне институције и оне на нивоу БиХ нису се бавиле овим злочином на начин који би довео до процесуирања наредбодаваца и непосредних извршилаца злочина – рекао је Нуждић. Указао је да посебно мјесто у колективном памћењу заузима Миља Зечевић која је изгубила три сина и супруга, истичући да је њена лична трагедија постала симбол страдања, али и снаге и достојанства

Молитвено сјећање на жртве НАТО агресије – парастос 24. марта у Бањалуци

МИ ПАМТИМО! Храм Христа Спаситеља у Бањој Луци и Србско сабрање Баштионик позивају јавност да присуствује парастосу – молитвеном сјећању на све жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Помен ће бити служен у Храму Христа Спаситеља, у уторак, 24. марта, са почетком у 11.00 часова. Овим молитвеним сабрањем чува се сјећање на невино пострадале и потврђује трајна обавеза да се жртве не забораве, већ да остану у молитвеном и народном памћењу. Позивамо грађане да својим присуством увеличају овај помен и заједно у тишини и молитви одају пошту страдалима. За више информација, изјаве и додатне материјале медији се могу обратити: Предраг АдамовићТел: 065 526 873

Споменко Гостић. Илустрација: Прес-фото

Споменко Гостић – годишњица погибије 15-годишњег јунака

Двадесетог марта обиљежава се годишњица како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС.  Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе омео и да настави школовање, jер jе било немогуће из Јовића ићи у средњу школу у Добоjу, па се момчић привио уз воjску, чиjи борци су га штитили, хранили и бринули о њему колико су могли. Споменко Гостић jе, сjећаjу се

др Јован Рашковић

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике. Често потпуно поремећене.  Пише: Мирослав Пушоња Налетех синоћ на интервју са академиком Јованом Јовом Рашковићем. У том разговору пред свануће политичких па потом ратних сукоба, Јова рече да смо у једном периоду времена живели изнад наших могућности (страни кредити о којима се није причало пре осамдесетих), да смо зборили изнад наше памети (идеолошко слепило за стварни свет у нама и око нас) и да смо одлучивали изнад наших знања (органи самоуправљања). То нас је довело до стања свести да нам нема равних, и да ништа не треба мењати.  У том сјајном интервјуу Јова још рече да је

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

Пре 22. године на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

Хаџи Мирјана Стојисављевић: Књига изласка

Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, него хоћемо ли или нећемо да постојимо. (Свети Цар Лазар) Сада већ у годинама када „извесни делови мога живота почињу да личе на испражњене дворане палате јер је сиромашни власник одустао да живи у целој палати” (М. Јурсенар), одлучих да на једном месту саберем сопствена размишљања о своме милом српском роду. Стога сам у својеврсну аудијенцију примила властите успомене на двадесетдвогодишњу борбу за српски језик, и то од оног часа када сам почетком маја 1992. године са реком Срба морала напустити Сарајево. „Књига изласка”, симболичног назива, садржи у другом делу приповест о томе како сам изашла из ратом захваћеног града, одбијајући

Неће се дозволити величање усташтва

Озлоглашена 103. бригада ХВО прави проблеме дуги низ година. За злочине у Одбрамбено – отаџбинском рату њихови припадници су осуђени на 54 године затвора. Већ дужи период имамо проблема око тога, већ два дана помно пратим шта се дешава око тога, рекао је за РТРС министар рада и борачко – инвалидске заштите Српске, Радан Остојић.  – С терена, добијам информације од Борачке организације Дервента и Борачке организације Српске. У сталном сам контакту са министром унутрашњих послова, Жељком Будимиром, он је о свему информисан. МУП предузима оперативне радње на терену, од спорног плаката који се појавио у електронској форми са свим обиљежјима НДХ, гдје је прво поље са словом У што

Бојан Вегара: Знате, ми тај рат нисмо изгубили

Јуначки смо крв проливали у том рату, у дуплом обручу и против читавог свијета. Ми смо свима донијели мир и Републику Српску, а онда су нас сви заборавили. Кад сам се ноћас вратио из Сарајева кући у Братунац, нисам боловао за родним градом. То ми је први пут да одем, а да неки терет на леђима, велик ко Бјелашница, не донесем у себи и да не болујем за том водом и тим зраком, бар, неколико дана. Зато ваљда за ових 28 година нисам ни био више од десетак пута тамо, од тога сам само четри пута отишао тамо гдје сам провео дјетињство и рат. Сва четри пута сам се умацупао

Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља

Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Пише: Саво Штрбац Представници локалне власти тврде  да је крстове  уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о дотрајалим и оштећеним обележјима која су представљала потенцијалну опасност. А верници и потомци упокојених, чији се гробови налазе на поменутим гробљима, изразили су забринутост, наводећи да о планираном уклањању нису били претходно обавештени, као и да су поједини крстови били очувани и стабилни. Епархија горњокарловачка је затражила од надлежних институција и представника локалне самоуправе потпуно разјашњење околности

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.