arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ексхумација жртава

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ДЕВЕТОРО СРБА

У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра „Веритас“. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца. Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе

Вељко Остојић: Сива птица

У сновима јавља ми се често моје родно мјесто , сада ми и косе сиједе често недостаје ми моје родно мијесто , ко отјера сиву птицу са шамарице у равницу мјесто моје спомињем те често , гдје пшеница је ницала , а шљиве су се купиле , гдје ракија се пекла врућа , гдје је остала моја кућа туђе сунце ме сада мије , а родом сам са баније деведесет пету не спомињем лако због ње би цјелу ноћ плако године су многе прошле , а од уне до дрине остало је пуно празнине , туђина ме штипа за груди , а срце хоће да полуди остао ми је страх

Сјећање на Сњежану (12) и Невенку Црнобрњу из Равних Котара

У четвртак 13. децембра навршава се 25 година од стравичног убиства девојчице Сњежане и њене мајке Невенке Црнобрње у селу Доња Јагодња.  Током акције „Масленица“ 1993. коју је спровео државни врх Републике Хрватске убијено је 348 Срба – цивила и заробљених бораца, међу којима 38 жена и петоро деце. У овом етничком чишћењу су страдала следећа српска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић, Горња и Доња Јагодња и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински,. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив. Тог 13. децембра 1993. хрватски војници су на

Крај у ком’ куће умиру

Стоје саме, избраздане и смежуране временом. Празни погледи полупаних окана и крезуба искешена врата.  Тишина их трњем облачи. Из сломљене кичме кровова болна ребра стрше, црна од година, вјетрова, сунца, киша… Давно је замукао дјечји плач, кикот дјевојака, топот ногу… Одавно се нити лавеж не чује, ни јутарњи усклик пијетла, нема звекета ланца на колима. Давно је замрло њиштање коња и брундање трактора. Угасла огњишта. Натрухе сјећања шапћу кроз снове димњака. Дани и ноћи испуњени пепелом заборава. Само роса плаче над њима. Извор: Банија онлине Везане вијести: Пуста земља Банија.. Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

Вељко Остојић: Пјесма слободе

Запјевала стара птица Над Банијским напуштен кућама Чека да јој се неко јави, А само вјетар у даљини хуче Врати се банијски вуче Врати се на Банију роде Да запјевамо пјесму слободе Живот ми низ бунаре клизи Хладноћа ми улази под кости Шта урадише нека им бог опрости Невоља ме на пут нагна Тражим стазе својих предака Даљина ме у срце погађа Врати се пјесмо моја стара Из даљине старица проговара Пушта ми кућа оста сине Далеко си од своје домовине Промичу нам године и дани Није исто ко и лани Остарих ти далеко у туђини Закићен само мојим пјесмама Из душе пјесму пишем Да сам Банију волео највише… Извор:

Сјећање на жртве у Новој Криваји

НОВА КРИВАЈА – У Новој Криваји, селу општине Ђуловац у Бјеловарско -билогорској жупанија данас је одржан парастос и комеморација за невино страдале српске цивиле овога краја. Прије 76 година, на данашњи дан усташе су 28-еро махом жена, старчади и дјеце свирепо убили и бацали у бунар који је остао заједничка гробница за ове новомученике.  Организатор комеморације је Вијеће српске националне мањине на челу са предсједником Миланом Радаковићем уз потпуну логистичку помоћ опћине Ђуловац, јавља инфо служба „СДСС-а“. Делегације ВСНМ Ђуловац, опћине Ђуловац, ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније положиле су вијенце на споменик. Присутнима се обратио начелник опћине Ђуловац Драго Ходак, те предсједник ВСНМ ББЖ и потпредсједник Српског народног вијећа Дарко Карановић. Парастос су предводили

Вељко Остојић: Добри мој земљаче

Остало је моје село поред Двора чекају да сване рујна зора моје се срце промјенило није, још стоји на крову Баније У јесен се враћам кући мислим и срце ће ми пући све од Двора па до Дрине остадоше душе наше домовине Прекрстим се некад и свијећу запалим за све оне што су у Крајини пали , за све оне тиће наше обилиће И када ми срце плаче питам се тада гдје си сада моје земљаче , борили си као вуци , а завршили у бањалуци Чекала ме мајка испред кућнога прага да дођем са далеког пута на који ме повела гуја љута , ој банијо одњели те вуци нестадоше

Изградимо храм Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи

ПЕТРИЊА – Град Петриња се налази у срцу Баније (Хрватска) и саставни је дио Православне Епархије горњокарловачке.  Од изградње првог храма Св. Спиридона Чудотворца 1785. године, Петриња представља духовно и административно сједиште петрињске парохије која се простире на подручју 4 општине (Петриња, Сисак, Суња, Мајур), што чини круг од 160 километара. И поред чињенице да парохији припада 55 градских и сеоских насељених мјеста, град Петриња од 1991. године представља једно од ријетких парохијских сједишта на подручју Епархије горњокарловачке који нема свој филијални храм. Будући да је исте године храм до темеља разорен сва богослужења се скоро већ три деценије обављају у дневној соби парохијског дома која до данас врши функцију богослужбеног 

Дрвену цркву преместили јер има прејако звоно

ГЛИНА –  На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,

„Српска латиница” у каталозима наших библиотека

Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и

Прича о баки Ђули

ГЛИНА – Након што је у емисији „Недјељом у 2“ Хрватске радио-телевизије емитован прилог о старима и немоћнима из околине Глине, који живе у скоро немогућим условима, на Фацебооку је основана страница „Људи за људе“ чији је главни циљ организовати и помоћи тим и свим другим људима који живе у лошим условима. Помоћ пристиже са свих страна, а прве количине су већ испоручене. Своје утиске подијелио је на свом Фацебоок профилу и Саша Павлић из Ријеке који је учествовао у спровођењу посљедње акције: „Све је почело са Мајиним прилогом у Ну2 о становницима Баније, причу о Мићи и баки Љуби, људи су то видјели, организирали се скупили помоћ и пакети су почели стизати у Глину, дио

Навршило се 27 година од убиства екипе РТС-а из Шабца на Банији

На данашњи дан прије 27 година на Банији су из засједе убијена четири радника Дописништва РТС-с из Шапца, а за тај злочин до данас нико није одговарао. Убијени су новинари Зоран Амиџић, Дејан Милићевић, Бора Петровић и Сретан Илић. У знак сјећања на погинуле који су били и остали узор у професији и на тадашњем ратишту само радили свој посао, испред медијске зграде „Глас Подриња“, постављен је споменик који је Шапцу поклонио Слободан Павловић, инвеститор из Републике Српске, преноси РТС. Помен страдалим новинарима биће одржан данас у 10.00 часова у Кварту сјећања у улици која од априла ове године носи њихово име. Извор:Срна Везане вијести: 23 године од убиства шабачких

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив „Амиџа, Бора, Дејан и Сретан“ – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Евица Рашић и Жарко Вујаклија

Сјена негдашњег живота

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Ко је и какав био генерал Миле Новаковић (1950-2015)

Да му срце изненада ниjе отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у своjоj кући поред Дунава дочекивао разни свиjет – од воjника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника коjи су га походили у потрази за обjашњењем или охрабрењем. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. септембар  2016. године.) Са каквом намjером га jе посjетио Јирген Колд, актер данског документарца „Масакр у Двору“, филма о бруталном убиству деветоро менталних болесника и инвалида 8. августа 1995. године? Злочин jе извршен за вриjеме „Олуjе“ пред очима мировњака из Данске коjи га нису сприjечили jер за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.