У сновима јавља ми се често моје родно мјесто , сада ми и косе сиједе често недостаје ми моје родно мијесто , ко отјера сиву птицу са шамарице у равницу мјесто моје спомињем те често , гдје пшеница је ницала , а шљиве су се купиле , гдје ракија се пекла врућа , гдје је остала моја кућа туђе сунце ме сада мије , а родом сам са баније деведесет пету не спомињем лако због ње би цјелу ноћ плако године су многе прошле , а од уне до дрине остало је пуно празнине , туђина ме штипа за груди , а срце хоће да полуди остао ми је страх

У четвртак 13. децембра навршава се 25 година од стравичног убиства девојчице Сњежане и њене мајке Невенке Црнобрње у селу Доња Јагодња.  Током акције „Масленица“ 1993. коју је спровео државни врх Републике Хрватске убијено је 348 Срба – цивила и заробљених бораца, међу којима 38 жена и петоро деце. У овом етничком чишћењу су страдала следећа српска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић, Горња и Доња Јагодња и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински,. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив. Тог 13. децембра 1993. хрватски војници су на

Стоје саме, избраздане и смежуране временом. Празни погледи полупаних окана и крезуба искешена врата.  Тишина их трњем облачи. Из сломљене кичме кровова болна ребра стрше, црна од година, вјетрова, сунца, киша… Давно је замукао дјечји плач, кикот дјевојака, топот ногу… Одавно се нити лавеж не чује, ни јутарњи усклик пијетла, нема звекета ланца на колима. Давно је замрло њиштање коња и брундање трактора. Угасла огњишта. Натрухе сјећања шапћу кроз снове димњака. Дани и ноћи испуњени пепелом заборава. Само роса плаче над њима. Извор: Банија онлине Везане вијести: Пуста земља Банија.. Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

Запјевала стара птица Над Банијским напуштен кућама Чека да јој се неко јави, А само вјетар у даљини хуче Врати се банијски вуче Врати се на Банију роде Да запјевамо пјесму слободе Живот ми низ бунаре клизи Хладноћа ми улази под кости Шта урадише нека им бог опрости Невоља ме на пут нагна Тражим стазе својих предака Даљина ме у срце погађа Врати се пјесмо моја стара Из даљине старица проговара Пушта ми кућа оста сине Далеко си од своје домовине Промичу нам године и дани Није исто ко и лани Остарих ти далеко у туђини Закићен само мојим пјесмама Из душе пјесму пишем Да сам Банију волео највише… Извор:

Остало је моје село поред Двора чекају да сване рујна зора моје се срце промјенило није, још стоји на крову Баније У јесен се враћам кући мислим и срце ће ми пући све од Двора па до Дрине остадоше душе наше домовине Прекрстим се некад и свијећу запалим за све оне што су у Крајини пали , за све оне тиће наше обилиће И када ми срце плаче питам се тада гдје си сада моје земљаче , борили си као вуци , а завршили у бањалуци Чекала ме мајка испред кућнога прага да дођем са далеког пута на који ме повела гуја љута , ој банијо одњели те вуци нестадоше

ПЕТРИЊА – Град Петриња се налази у срцу Баније (Хрватска) и саставни је дио Православне Епархије горњокарловачке.  Од изградње првог храма Св. Спиридона Чудотворца 1785. године, Петриња представља духовно и административно сједиште петрињске парохије која се простире на подручју 4 општине (Петриња, Сисак, Суња, Мајур), што чини круг од 160 километара. И поред чињенице да парохији припада 55 градских и сеоских насељених мјеста, град Петриња од 1991. године представља једно од ријетких парохијских сједишта на подручју Епархије горњокарловачке који нема свој филијални храм. Будући да је исте године храм до темеља разорен сва богослужења се скоро већ три деценије обављају у дневној соби парохијског дома која до данас врши функцију богослужбеног 

ГЛИНА – Након што је у емисији „Недјељом у 2“ Хрватске радио-телевизије емитован прилог о старима и немоћнима из околине Глине, који живе у скоро немогућим условима, на Фацебооку је основана страница „Људи за људе“ чији је главни циљ организовати и помоћи тим и свим другим људима који живе у лошим условима. Помоћ пристиже са свих страна, а прве количине су већ испоручене. Своје утиске подијелио је на свом Фацебоок профилу и Саша Павлић из Ријеке који је учествовао у спровођењу посљедње акције: „Све је почело са Мајиним прилогом у Ну2 о становницима Баније, причу о Мићи и баки Љуби, људи су то видјели, организирали се скупили помоћ и пакети су почели стизати у Глину, дио