Пише: Душан Ј. Басташић До недавно, чинило се готово немогућим извући Јадовно на jавну сцену и са његовим страшним учинком упознати барем српску jавност. Ипак, за само неколико дана, хрватски медиjи су поjам Јадовна униjели у сваку кућу коjа има интернет, ТВ, слуша радио или барем чита новине. И то не само у Хрватскоj, него у читавом региону. Нема шта, „брендирали“ су Јадовно. Како jе само маестрално одиграо Александар Вулин, када jе говорећи истину потпуно отворено, уствари бацио поред Шаранове jаме кост са именом усташког викара, за коjом су без размишљања полетили не само сви медиjи, него и читав хрватски политички врх и све што се хрватским зове. Сви ко

Обраћање предсjедника удружења Јадовно 1941. Душана Ј. Басташића код Шаранове jаме на Велебиту поводом обиљежавања Дана сjећања на Јадовно 1941. Басташић се захвалио Епископу Г. Герасиму на благослову да се шесту годину за редом обиљежи Дан сjећања на Јадовно 1941. Он jе подсjетио све сабране на те страшне дане у коjима jе на наjсвирепиjи начин побиjено више од 40.000 људи, међу коjима jе било преко 38.000 српских жртава.   Везане виjести: ВИДЕО: Јадовно, путевима убиjених предака Школа на рубу двиjу пустиња, морске и камене СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 8.000 ЖРТАВА И ПОДИГНУТ СПОМЕН-КРСТ ПАГ Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1) Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2) Комплекс Јадовно –

Бранимир Главаш Осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш поручуjе Милораду Пуповцу, предсjеднику Српског народног виjећа, да више не прави „бал вампира“ у Хрватскоj, алудираjући на обиљежавање страдања српских цивила у Јадовну. На свом феjсбук профилу, коментаришући скуп коjим jе дат помен Србима убиjеним у усташкоj НДХ, као и изjаве о Алоjзиjу Степинцу, Главаш jе поручио Пуповцу да „наредне године оде у Србиjу и тамо игра коло“. За Главаша jе скуп над jамом у Јадовну, гдjе су масовно побиjени Срби свих узраста, „маска душебрижништва“ и „безосjећаjна комеморациjа“, а учесници су, наводно, вриjеђали националне светиње и осjећаjе Хрвата, па им треба забранити улазак на териториjу Хрватске. Главаш, као и неке друге jавне личности

Сталном негирању злочина коjи су починиле усташке снаге 1941. године, осим званичника Републике Хрватске, придружио се и предсjедник Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО) Иван Звонимир Чичак, тврдећи да се у злогласноj Шарановоj jами, наjпознатиjем стратишту тог логорског комплекса, не налази ниjедан скелет! Он jе рекао да jе, као члан Државне комисиjе за ратне злочине у Другом свjетском рату на подручjу Хрватске, дошао до сазнања да на мjесту на коjем се већ годинама одаjе почаст убиjеним из 1941. нису пронађени остаци жртава и да се Дан сjећања, коjи jе обиљежен и у недjељу, одржава на мjесту гдjе ниjе било никаквог страдања. – То jе потврдио и Срећко Божићевић, хрватски

Александар Вучић Предсjедник Владе Србиjе Александар Вучић изjавио jе да Србиjа жели што боље односе са Хрватском, али да нико у Србиjи не може да каже да jе кардинал Алоjзиjе Степинац био светац. „Ми се заиста трудимо да не коментаришемо оно што хрватски политичари кажу на наш рачун“, рекао jе Вучић новинарима у Бриселу, одговараjући на питање о изjави министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александра Вулина на комеморациjи у Јадовну. Вучић jе рекао да он слиjеди политику помирења у региону, упркос томе што jе велики броj чланова његове породице страдао од усташа. „Можда таjминг Вулинове изjаве ниjе био одговараjући, али нико у Србиjи не може да

За односе Србиjе и Хрватске лековито говорити о фашизациjи политичког живота. Велики притисак на српску страну пред преговоре у Бриселу. Орића Србиjа не би тражила да нема доказе. За мигранте добри услови у Србиjи, напомиње Вулин   Александар Вулин Александар Вулин jе, гостуjући у Дневнику РТС-а, рекао да jе лековито за односе Србиjе и Хрватске говорити о фашизациjи политичког живота и додао како мисли да jе то помоћ приjатељима у Хрватскоj и порука да су Срби спремни да се заjедно са њима боре против фашизациjе. Вулин каже да ниjе некултурно говорити истину, али да jе некултурно и недомаћински када се на улазу у Јадовно, jедну од наjстрашниjих jама у историjи

Расплака ме Вулин своjим говором у Јадовну. Пише: Игор Маринковић Споменик жртвама из општине Скелани (Фото: Јутjуб принтскрин) Вучић може да буде само љубоморан, али Вулинов говор у Јадовну  jе надмашио све говоре српских политичара одржане у задњих пар година. Свака част Вулину! Слушам Вулина и сузе ми иду за моjим народом покланим у НДХ. Свака ме Вулинова реч у срце погађа и подсећа ме на патњу српског народа. Можда jе овде требао да стане, али дохвати се Вулин премиjера Вучића и Сребренице. Док jе правдао одлазак српског премиjера у Поточаре jош више сам почео да плачем. Плачем над патњом свог народа у данашњоj Србиjи. Плачем што ће српски премиjер

 Служен парастос jадовничким жртвама код Шаранове jаме Госпић 20. jун – Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, служен jе парастос поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба. Парастос jадовничким жртвама служили су свештеници Епархиjе горњокарловачке и других епархиjа Српске православне цркве. Предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић изjавио jе да jе Шаранова jама страшно мjесто, као и друге крашке jаме на чиjем се дну налазе посмртни остаци невино страдалих српских мученика. Он jе рекао да, нажалост, ни 74 године након злочина jош нису ексхумирани и на достоjанствен начин сахрањени посмртни остаци jадовничких жртава. Басташић jе

Александар Вулин Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин поручио jе данас код Шаранове jаме у Јадовну у Хрватскоj да живима треба мир, али да не може „исти венац бити у Блаjбургу и у Јасеновцу“. Вулин jе нагласио да не треба мирити мртве jер се не могу помирити џелат и жртве и да иста рука не може да положи виjенац на гроб jасеновачког дjетета и оног ко jе Јасеновцем и Јадовном командовао. Он jе нагласио да тражи мир, као што Србиjа тражи и нуди мир и жели да буде „наjбољи комшиjа, наjбољи приjатељ и наjпоузданиjи партнер“, преносе београдски медиjи. Вулин jе захвалио представницима хрватске државе што

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула истакао jе jуче да jе Јадовно стравично мjесто страдања српског народа, због чега га ни садашње, ни будуће генерациjе никада не смиjу заборавити. Џакула jе рекао да jе величина српског народа, што су, након страдања у Јадовну и на другим мjестима у Другом свjетском рату, смогли снаге да се са хрватски антифашистима заjедно боре, не гледаjући сваког Хрвата као усташу. На питање колико страдања Срба у Јадовну могу бити поука данашњим властима у Хрватскоj да се овакав злочин никада не понови било коме, Џакула jе рекао да данашња хрватска власт ниjе спремна да се суочи са прошлошћу. „Хрватска jош не

Паг – увала Слана, дан сjећања на Јадовно 2015. ПАГ, 20. ЈУНА – На платоу изнад увале Слана на острву Паг данас jе подигнут дрвени спомен-крст и служен помен за више од 8.000 жртава, већином Срба, побиjених у камењару и утопљених у мору Пашких врата. Спомен-крст су поставили чланови Удружења „Јадовно 1941.“, коjи jе jуче освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком у Хрватскоj. Помен су служили свештеници Епархиjе горњокарловачке. Предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао jе да су у ували Слана постоjала два логора – по jедан за Србе и за Јевреjе, док jе пет километара од Пага у мjесту Метаjина формиран и први логор за

Парастос над Шарановом jамом Изасланик предсjедника Републике Српске Миладин Драгичевић поручио jе jуче поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године да српски народ никада не треба да заборави шта се догодило у Јадовну. „У jамама Јадовна на наjсвирепиjи и људском уму несхватљив начин убиjено jе више од 40.000 невиних људских душа, посjечених и угашених због свог имена, идентитета и вjере“, рекао jе Драгићевић Срни у Јадовну. Драгичевић jе навео да jе хиљаде дjечиjих безбрижних гласова утихнуло заувиjек и да jе остала болна тишина коjу данас сви овдjе чуjемо, коjа мора да заболи свако људско биће. „Тишина, коjа jе гласниjа и jача од крика прекинутог дjетињства, гласниjа од маjчиних вапаjа за

Парастос код Шаранове jаме Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, у суботу, 20. jуна, биће служен парастос поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба. Парастос jадовничким жртвама са почетком у 10.00 часова служиће свештеници Епархиjе горњокарловачке и других епархиjа Српске православне цркве. Након парастоса код Шаранове jаме присутнима ће се обратити предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Парастос ће затим бити служен уз Часни крст на самом мjесту логора Јадовно. Басташић jе рекао Срни да ће дио ходочасника из Карлобага отпловити у увалу Слана на острву Пагу, гдjе ће бити служен парастос за више од

Сања Вуковић Не никох на гриjеху, а са смиjехом у гриjех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Удараjу ме у зенице, и споља и изнутра. Набацуjу ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназиjу. Кажу, боље ће ми бити без мене. Пепељасто-сива дуга обавиjа моj камен у темељу, дубоко заривен. Али jа се не дам! До смрти ─ иштем живота. Има дана коjи миришу на кишу. Нарочито на Задушнице кад Стоjанке похрле на гробља. Нису то само козарске Стоjанке. Планине, планине… Кол’ко вас jе само?! Колико само неснимљених филмова?! Колико уснулих анђела. Колико брда сличних ономе из филмаАнђео

Предавање о Старом Броду, Пребиловцима и Јадовну одржано jе вечерас у Андрићграду На Византиjском тргу у Андрићграду, у организациjи Српске православне црквене општине Вишеград, одржано jе предавање о српским страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима. Свештеник Драган Вукотић напоменуо jе да се о злочину у Старом Броду и Милошевићима врло мало зна и у Вишеграду, а нарочито у осталим диjеловима Републике Српске, Србиjе и диjаспоре. „Дошавши у Вишеград, дио моjе парохиjе било jе и село Стари Брод, мjесто страдања хиљада српских мученика“, рекао jе Вукотић. Вукотић jе рекао да jе хиљаде страдалих и невино побиjених људи „пробудило“ обавезу и инат да се ово мjесто отргне из заборава, и да