Министар културе и информисања Владан Вукосављевић примио је представнике Удружења грађана „Јадовно ’41“ из Бања Луке, које  окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора Јадовно. Председник удружења Душан Басташић, упознао је министра Вукосављевића са активностима које спроводи ова организација, а које се пре свега односе на откривање злочина почињених у комплексу логора, како би се о њима обавестио свет, осигурала правда за жртве  фашистичког терора и сачувала успомена на невино страдале људе. Министар Вукосављевић поздравио је ове активности и рекао да ће Министарство културе и информисања наставити да пружа подршку напорима у истраживању геноцида над српским народом и неговању културе сећања на жртве страдале током ратова у 20-ом веку. Извор: Министарство

Некадашњем официру у органима безбједности Пете војне области ЈНА Дани Лукајићу /67/ продужен је притвор до 30. новембра, рекла је Срни замјеник портпарола Жупанијског суда у Загребу Ива Керо. “На основу рјешења Жупанијског суда у Загребу, Лукајићу је 28. септембра продужен истражни затвор за два мјесеца, односно до 30. новембра”, истакла је Керо. Керо је рекла да се случај “Лукајић” још налази у фази истраге коју води државни тужилац јер се испитују свједоци и прикупљају докази за подизање оптужнице. “Не може бити рочишта у овом случају док се не подигне оптужница. Након тога оптужница се потврђује и заказује припремно рочиште, расправа”, навела је Керо. Лукајић је ухапшен 30. јуна у

Ко хоће, нађе начина, ко неће, нађе изговор. Ово је мото овог писања, дијелом је постао наслов. За ово писање ме је инспирисала полемика између доктора Душана Ј. Басташића (Јадовно 1941.) и доктора професора Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја геноцида. По мом мишљењу, овде се ради о различитим виђењима компетентности за бављење неким послом, односно да ли је стручност само један сегмент основе за компетентност. Све некадашње науке, у савременим условима дјеловања, постале су научне области са масом научних дисциплина, било сасвим нових или старих које су искориштене за потребе нове научне области. Историја, по својој природи, једна је од најбујнијих научних области. Постала је врло захтјевна али и моћна

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је данас да ће у комуникацији са надлежним институцијама Хрватске покушати да обезбиједи одобрење за изградњу капеле на Јадовну на захтјев Удружења “Јадовно 1941”. “Жртве на Јадовну заслужиле су да постоји мала капела на том простору да би им сваке године био одат адекватан помен”, рекао је Иванић новинарима у Бањалуци, након састанка са делегацијом Удружења “Јадовно 1941”, коју је предводио предсједник Душан Басташић. Басташић је подсјетио да је захтјев за изградњу капеле на спомен-подручју “Јадовно” Удружење прије годину дана упутило властима Хрватске, посредством хрватског Конзулата у Бањалуци, али да до данас нема никаквог одговора, те да је замолио Иванића да

(поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27- августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941.“) Безброј пута сам казао и написао да се истраживањем прошлости првенствено треба да баве школовани историчари. И даље, међутим, сматрам да аматери заљубљеници у прошлост могу да допринесу разјашњењу одређених спорних чињеница. И ништа више! Могу, додуше, да нанесу и велике штете јер стварају проблеме својим тврдњама, писањем, гостовањем у телевизијским емисијама и другим формама јавног наступа. А онда, кад је реч о проблемима из, на пример, заједничке прошлости са Хрватима, због њих дођемо у ситуацију да нам се, не само они, Хрвати, већ и други, јавно подсмејавају! Јавна установа Спомен-подручје