Изгледа да су Сириjци и Ирачани били неопходни да би просечан Европљанин видео где живи Ратко Дмитровић СУЗАВЦЕМ и воденим топовима Европа се брани од жена и деце. Све што jе децениjама представљано као колосални успех човечанства, срушено jе на границама Европске униjе. Европа jе ових недеља све друго само не оно због чега jе створена. Цео Стари континент плакао jе пред jезивом фотографиjом мртвог Сириjца, петогодишњег Аjлана Курдиjа, снимљеноj на турскоj плажи недалеко од Бодрума, а само десетак дана касниjе иста та Европа пендречила jе његове наjближе рођаке, на граници Мађарске, не дозвољаваjући им да уђу у изабрану, богомдану област звану Европска униjа. Британски политичар, Питер Баклич, вели да

Шта се криjе иза убрзаногприближавања Ватикана и Србиjе, и шта то jеднима и другима може да донесе    Ратко Дмитровић ОД времена успоставе Воjне краjине (17. и 18. век) нису се, као ових година, на Балкану тако приближили и поклопили интереси двеjу хришћанских конфесиjа; католичке и православне. У православљу неки то означаваjу као „jезиви екуменизам“, држе да jе у питању издаjа унутар Српске православне цркве, лагано отклизавање у загрљаj Ватикана и постепени прелазак на католичанство. О чему се ради? Мали jе, сувише мали ово простор да би се ситуациjа наjпре изнела на ниво макар површног разумевања, а потом тражио одговор због чега jе Ватикану Србиjа одjедном оволико важна, односно откуд

Шта се криjе иза суза коjе свет рони над сликом мртвог детета, снимљеног на jедноj турскоj плажи Ратко Дмитровић Светом владаjу новац, зло и лаж. Понекад, кад већ гасне нада, букне неодбрањивом снагом оно што зовемо божиjом правдом, добром, људскошћу, оно што на краjу ову планету jош увек одржава у животу. Тада се троjство мрака повуче у сенку, чека и убрзо враћа на сцену, jош jаче, богатиjе, бестидниjе. О чему jа то? Свет jе шокиран страшном фотографиjом мртвог трогодишњака коjег jе море избацило на jедну плажу турске обале. Као да спава; глава на страни, опружене ноге и руке с прстићима подигнутим нагоре. Баш као да спава. И ту, на песку

Шта садашњем режиму у Београду даjе снагу, и обавезу, да прекине с децениjским ћутањем о узроку рата деведесетих Ратко Дмитровић Ако ипак пристану, а пристаће jедино под притиском Немачке, Хрвати ће тражити, реална jе претпоставка, да се као дан сећања узме дан погибиjе Јосипа Јовића, на Плитвицама, можда неки датум у вези с Овчаром, операциjом Вуковар, дан погибиjе редарственика у Борову… Бошњаци од Сребренице одступити неће и нема те силе коjа може да их помери. Пре тога, Изетбеговић се већ изjаснио, Србиjа мора да призна „агресиjу на Босну и Херцеговину“. Да, реч jе о инициjативи Алексадра Вучића да се утврди дан сећања на све жртве ратова на простору бивше Југославиjе,

Може ли jедна одлука Владе Србиjе, донета ових дана, да промени ток историjе Срба Ратко Дмитровић ШТА Србин, средњошколац, чак и студент, данас зна о Јасеновцу? Може ли да склопи другу, настављаjућу, релевантну реченицу, након оне прве коjа каже да jе то био концентрациони логор. Не бих се кладио. Неко ће рећи, и биће у праву, да ниjе боље ни међу осталом популациjом Срба. Шта нама, информативно, асоциjативно, спознаjно, како хоћете, данас значе поjмови: Јадовно, Пребиловци, Глинска црква, Мехино стање, Баjића jаме, Јастребарско, Бански Грабовац, Вељун, Пркос… Све су то места на коjима су масовно ликвидирани Срби; углавном маљевима, будацима, ножевима, стрељања готово да ниjе било. Поред Јасеновца jош неколико

Ако постоjи историjски континуитет у антисрпскоj политици, онда га налазимо код Енглеза. Ево доказа Ратко Дмитровић Енглески амбасадор у Србиjи, Денис Киф, дао jе пре неки дан интервjу Радиjу Слободна Европа. Коментаришући лавину критика српске jавности на рачун британске политике према Србиjи и Србима, Киф jе све то подвео под „сумануту антибританску теориjу завере“. Речjу: српске будалаштине. Да видимо шта каже историjа. Прво велико енглеско уплитање у српско питање забележено jе 1878. године. Након што jе Бизмарк одбацио енглески предлог да Албанци на Берлинском конгресу, макар на маргинама, изнесу идеjу стварања сопствене државе (Бизмарк jе казао да су Албанци „турско питање“) на Косову jе одржана Прва призренска лига, на коjоj

Вучића jе у Поточарима спасло само добро обезбеђење. Да су дошли до њега, убили би га. Ту никакве дилеме нема   Ратко Дмитровић   Вучића jе jуче у Поточарима спасло само добро обезбеђење. Нису га гађали jаjима и парадаjзом, већ камењем, исколачених очиjу, набреклих жила на вратовима. Да су дошли до њега, убили би га. Ту никакве дилеме нема. Само злонамеран човек може да тврди супротно. Могу Вучићеви политички и други противници да причаjу шта хоће, релативизуjу догађаj, све изврћу на спрдњу, што им jе манир, али оно jуче у Сребреници само доказуjе да су владе Србиjе, Републике Српске и Руске Федерациjе биле у праву говорећи последњих недеља како британска

Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице Ратко Дмитровић Нема ту ничег новог и нема места чуђењу. Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа, па зашто би данас било другачиjе. Ко у Европи и свету зна за концентрациони логор Јасеновац? Да ли се негде спомиње Јасеновац осим међу Србима. У том селу на обали Саве убиjено jе више од пола милиона Срба, десетине хиљада Јевреjа, Цигана… Ниjе ово „великосрпски jасеновачки мит“ већ податак Земаљске комисиjе Републике Хрватске, из 1945/46. године,

Оно што НВО планираjу да ураде 11. jула у центру Београда имаће теже последице по Србиjу од било коjе резолуциjе Ратко Дмитровић ПЛАН jе следећи; седам хиљада људи, 11. jула, дакле, за неколико дана, треба да дође у центар Београда, пред Скупштину Србиjе – у исто време док у Поточарима буде траjало обележавање 20 година од страдања Бошњака у Сребреници – и легне на асфалт. Зашто? Због Сребренице. Снажна симболика, jош jача асоциjациjа, кристално чиста порука: тела на земљи, центар Београда, све jе кренуло из Београда, Србиjа се извињава, тражи опроштаj, признаjе кривицу… Ако се ово догоди, а иза плана стоjе познате дружине: „Жене у црном“, Хелсиншки одбор, Инициjатива младих,

У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице Ратко Дмитровић Покушаjте у данашњоj Србиjи да урадите било шта на трагу очувања традициjе, континуитета, националног jединства и симболике… од jедног дела jавности и онога што себе зове интелектуалном елитом (другосрбиjанском, додуше) доживећете увреде и омаловажавања. Полазећи од истине да jе ћирилица као писмо Срба, већинског народа у Србиjи, угрожена, одгурнута на маргину, ми у „Вечерњим новостима“ и колеге у „Политици“ изашли смо с идеjом да нас држава ослободи пореза на додату вредност (ПДВ) jер од девет дневних листова у Београду само се „Новости“ и „Политика“ штампаjу на ћирилици.

Неке линиjе мораjу да се повуку, иначе ће Срби у будућоj Европи постати синоним за фашисте и нацисте Ратко Дмитровић Учиниш све што мислиш да jе људски, и више од тога, пређеш линиjу коjу без државничког бремена никада не би прешао, ћутиш на увреде, провокациjе а онда уместо зрна разума са друге, супротне стране, добиjеш нову салву увреда, наjподлиjег цинизма, испоруче ти нове захтеве, смеjу ти се у лице; добиjеш резолуциjу о Сребреници, циркус с хапшењем Насера Орића, опомену из Загреба гарнирану увредама. И како се човек након тога осећа? Питаjте Александра Вучића. Нема ово везе с деведесетима, Милошевићем, „агресиjом“, проевропским и антиевропским снагама, Русиjом, отварањем поглавља, сувим смоквама… Ово

Зашто након толико година од распада Југославиjе њеним некадашњим простором и даље влада правило на коjем jе настала Титова држава Ратко Дмитровић Сваки национализам jе опасан али jе српски наjопасниjи. Овако jе гласила максима jугословенских комуниста, она на коjоj jе Титова Југославиjа створена и одржавана у животу. На тоj логици озидан jе чардак назван братство и jединство, ова формула остала jе у животу након растакања Југославиjе; ево jе и данас живи, делуjе ефикасниjе него икада, а на њеноj примени наjвише инсистираjу они коjи с поносом истичу да су борци против тоталитарних идеологиjа, комунизма свакако. Како се догодило да jе међународна заjедница почетком деведесетих прихватила горњу поставку, а потом растакање Југославиjе

О владикама jе реч, о пролећном заседању Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве коjе, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ Ратко Дмитровић Таj осећаj jе дубински, лежи у души, кад знаш да не грешиш, да ти се руши последњи стуб на коjем градиш спокоj, да одлази последњи коjем си веровао, коjи jе живео оно што говори. Све ово лебдело jе над Београдом 19. 11. 2009. године, у време сахране патриjарха српског Павла. Милион људи било jе тога дана на улицама главног града Србиjе. Веруjућих, религиозних, традиционалиста, оних коjи у цркву нису залазили али су поштовали „живог свеца“ и сви су знали да jе таj дан вододелница,

Све религиjе света, ислам и хришћанство свакако, уче да су сви људи jеднаки, и живи и мртви. Зашто они из Поточара то не докажу у Братунцу? Макар на пола сата. Зар jе толико тешко ући на српско гробље? Ратко Дмитровић Многи ће ово протумачити као опседнутост, прекопавање времена и мрклога мрака, беспотребно бављење прошлошћу… али то не значи да оно што следи не одговара истини. А истина – гола, страшна и тешко обjашњива – каже да су на простору бивше Југославиjе jедино српске ратне жртве игнорисане, готово непризнате. Једино српске жртве можете некажњено умањивати и до десет пута, давати им друге предзнаке, укључуjући националне и верске. Једино над стратиштима Срба