Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике Били су то дани набиjени догађаjима коjе ће будуће генерациjе изучавати као необично важне, историjске. Испод плашта димног – од топовских салви, и спаљених насеља – коjи се растакао и нестаjао, те 1918. године назиру се нове границе Европе и нове државе. Обичан свет видао jе ране, сахрањивао очеве и децу, тражио начин да започне нови живот, а они коjима jе било додељено или су мислили да им jе додељено да праве нову конфигурациjу Балкана, радили су своj посао. Краљевина Србиjа

Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохиjи, чвршће него нокат за месо. Кренуло jе од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократскоj партиjи, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића. Ово на Косову jе фактичко стање; шта ми ту можемо; стање на терену jе такво; морамо да прихватимо стварност, а стварност каже да jе Косово фактички независно…тако говоре из дана у дан. И све су гласниjи.   Шта jе заjедничко свима њима? Шта их веже, са чиме се наjвише диче? Са антифашизмом. Сви ће вам рећи да су антифашисти. Лажу. Нико од њих ниjе антифашиста. Они су сурогати антифашизма, негациjа

Почело jе; све припремне радње су обављене, новац из иностранства већ пристиже, медиjска мрежа jе разапета, сви кадрови су на своjим местима… почиње борба за осамостаљење Воjводине. Коначан исход треба да буде конфедерализациjа садашње Србиjе, њено претапање у државну заjедницу под именом “Србиjа и Воjводина”. Ово ће Дачићу и Николићу-држите ме за реч – jош ове године у Бриселу бити испостављено као jедан од услова коjе Београд мора да испуни на путу за ЕУ. Већ дуже време група Срба, забринутих за оно што се спрема у блискоj нам будућности, покушава да упозори режим у Београду, онаj Тадићев и оваj Николић-Вучић- Дачићев шта се спрема у Новом Саду. За сада, без успеха. Сви

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе. СВЕЧАНО КРОЗ СВОД ЕУ Хрватска првог jула ове године постаjе равноправни члан Европске униjе, а та дружина не прима у своjе одаjе оне коjи са комшиjама воде парнице или

Како и зашто jе извесни Микулић, у jедном селу недалеко од Широког Бриjега, у Херцеговини, познатоj по усташтву  и љутом хрватству, подигао споменик ћириличном писму „заборављаjући“ неке врло важне податке из времена коjе, тврди он, Хрватима служи на част Двадесетак километара од Мостара, уз реку Лиштицу, смештена jе варош Широки Бриjег. Териториjално, то jе Босна и Херцеговина, све остало jе у духу и обележjима хрватства. Сам градић нема више од десет хиљада, а истоимена општина више од тридесет хиљада становника. На двадесетак минута лагане вожње колима од Широког Бриjега, на магистралном путу за Лиштицу, налази се село Кочерин. До пре неки дан име овог насеља jедва да су знали и

Све jе код Срба другачиjе него код других народа; док други стоjе пред зидом и размишљаjу шта им jе чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; jал зид, jал глава, њему свеjедно.       Док други народи, мали, као и Срби, без скоро икаквог значаjа на широким светским друмовима и у великим биткама, траже заклон, чекаjу, лове тренутак кад ће се знати победник, па да притрче са заставом победника у руци, Срби не калкулишу ни секунд; залећу се и улазе у сукоб ма какав год им био противник, колико год био снажан; ако jе за одбрану опште вредноте и светих принципа (на коjе, иначе, нико више у свету

Како су Аустриjа и Католичка црква, за невероватно кратко време, мање од jедног века, граду Дубровнику променили историjске предзнаке, избрисали скоро све српске трагове, а у хрватску историjу, културу и науку уписали имена коjа немаjу ни наjмање везе са Хрватима У години коjа jе пред нама Хрватска улази у Европску униjу. Уз Хрвате коjи тим поводом ликуjу (због „коначног отклона од Балкана“) приличан jе броj оних коjи страхуjу од утапања ове државе у велику заjедницу земаља и народа. Ти и такви Хрвати плаше се могућности да им се у огромном европском базену, у коjем разни суверенитети не значе ништа или значе веома мало, не разводњи национална боjа и уништи национални

Управо обjављени резултати прошлогодишњег пописа у Хрватскоj потврдили су остварење наjслободниjих политичких снова Анте Павелића; да jе Хрватска скоро очишћена од Срба (400.000 заувек протерано), а оно што jе преостало топи се као лед на врелоj плотни Хрватска jе, коначно, обjавила резултате прошлогодишњег пописа становништва. У тоj држави живи четири милиона двеста осамдесет пет хиљада становника. Деведесет одсто су Хрвати. Срба jе, према очекивању, све мање, чак 15 хиљада у односу на 2001. годину. Прецизниjе, сада их jе тамо 186.633. Просечна старост 53 године. Српско питање у тоj држави и биолошки се приводи краjу. Остале претпоставке одавно су задовољене. Реално процењуjући, са факторима; исељавање, умирање и асимилациjа, кроз тридесетак година

Не постоји у новијој историји Европе држава коју су велике силе толико понижавале као што већ годинама Немачка, Америка и Енглеска понижавају Србију. Ову јадну земљу исмевају и народи чија је историја саздана од злочина, лажи, фалсификата; Србија пролази кроз шпалир „топлог зеца“, ћути и прима ударце и од оних који данас не би постојали да им у прошлости није било Србије. Београд је прећутно прихватио кривицу за све што се догодило деведесетих на гробном месту званом Југославија и зато је Србима овако како им је. Неће се ту мењати ништа набоље, напротив. И службени Београд и сви ми знамо шта долази, знамо за нове услове, ултиматуме, понижења којима ће

Уместо медиjског или политичког мелема на српске ране, какав jе могао да се очекуjе после пуштања Готовине и Маркача, заштитници хрватских интереса отворили су нову етапу у односима Србиjе и Хрватске, наговештаваjући нова понижења и уступке службеног Београда Не постоjи у новиjоj историjи Европе држава коjу су велике силе толико понижавале као што већ годинама Немачка, Америка и Енглеска понижаваjу Србиjу. Ову jадну земљу исмеjаваjу и народи чиjа jе историjа саздана од злочина, лажи, фалсификата; Србиjа пролази кроз шпалир „топлог зеца“, ћути и прима ударце и од оних коjи данас не би постоjали да им у прошлости ниjе било Србиjе. Београд jе прећутно прихватио кривицу за све што се догодило

Ограниченим људима својствено је да мисле како све знају; човек је осуђен на пораз онда кад поверује да је најјачи; свака власт, без изузетка, почиње да цури кроз прсте као сув песак онога часа кад носиоци те власти поверују да им нико ништа не може. Нема политичара на власти, осим ових у Србији, који владају без саветника, мудрих људи, пуних знања и животног искуства. Погледајте, или се распитајте, ко су саветници данашњих владара Србије. Са ким Николић, Дачић, Вучић, размењују мишљења уочи важних састанака на међународној сцени? Знам лично тројицу људи у Београду, врсне познаваоце аустријске, енглеске и руске политике на Балкану, са краја 19. и почетком 20. века, оног времена

Срби су шокирани одлукама Хашког трибунала коjима су сваке одговорности због убиjања Срба ослобођени Готовина, Маркач и Рамуш Харадинаj, иако су већ годинама сведоци оваквих и сличних одлука у Хрватскоj, Босни, чак и Србиjи Хашки трибунал, ту од почетка нема дилеме, основан jе са идеjом да потврди фалсификовану историjу о узроцима коjи су довели до смртног ропца државе Југославиjе. Зна се и чиjа jе то идеjа, ко jе дао први новац, ко све ово време издваjа наjвише новца да та антисрпска политичка инквизициjа живи. Монструм у Хагу годинама гута Србе коjе му приносе српски властодршци, све надаjући се да ће им то у нечему помоћи, да ће и следећи мандат задржати власт,