Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску, а ти хоћеш да имаш некакву самосталност, суверенитет… Он теби може све, ти њему не можеш ништа. Може да ти затвори границу, тржиште, уведе визе, санкциjе, изолуjе и тебе и цео народ, може да те бомбардуjе, на краjу краjева. Ниjе вероватно да

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било. Пре НАТО напада на Србиjу, 1999. године, а таj напад jе Албанцима подарио другу националну државу, у Ђаковици jе живело на хиљаде Срба. Службени подаци кажу да их jе данас тамо свега 17. Живот каже да их нема ни десет; троше суморне дане иза затворених прозора, закључаних врата, не излазе на улицу. Чекаjу смрт. Пре неки дан у

Сећате ли се кад jе неки од енглеских политичара у Приштини или Тирани – тамо где се отворено говори о великоj Албаниjи – рекао да jе прекраjање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, jер тога ниjе било Прекраjање граница на Балкану jе завршено. Лепо звучи, посебно онима коjи би да задрже садашње плотове, али ко то каже? Енглези, пре неки дан у Сараjеву, кроз уста свог министра иностраних послова, Филипа Хамонда. Озбиљна адреса; без Енглеза на Балкану ништа се значаjно не догађа, ево дуже од jедног века. Свака чорба на овоj ветрометини, а све су вреле и крваве… има у себи британску мирођиjу, jош од Бенџамина Дизраелиjа, британског

Никада нико, осим поjединих следбеника Старчевића, Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе jедино то релевантно – себе сматраjу посебним народом Када су оно 1991. године Хрвати обновили државност – након педесетогодишње паузе, проведене у „jугословенском мраку“ – ваљало jе створити и сопствену валуту. Наjпре jе то био хрватски динар а три године касниjе, 1994. уведена jе куна, валута усташке Независне Државе Хрватске. На свим апоенима хрватског динара беше портрет „хрватског знанственика Руђера Бошковића“. Какве везе Бошковић има с Хрватском? Никакве.   Рођен jе у Дубровнику 1711. године, од оца Србина и маjке Италиjанке. У то време хрватске државе ниjе било, ни

Та формула траjе скоро стотину година, примењуjе се рутински, предвидљива jе, делуjе моментално, „уређуjе“ односе међу народима Балкана и увек jе на штету jедне, исте стране Примењуjе се од 1918. године, кад су Словенци и Хрвати измолили од Срба милост да направе заjедничку државу. Срби пристаjу, непромишљено и потпуно непотребно, и само годину дана касниjе доживљаваjу да их Хрвати оптужуjу за хегемонизам, тражећи своjу самосталну, националну државу. Следи сериjа српских уступака. Окончано jе поделом Краљевине Југославиjе на бановине и рађањем Независне Државе Хрватске. Детаљи општепознати. У грађанском сукобу вођеном у арени Другог светског рата, jугословенски комунисти – предвођени национално свесним Словенцима и Хрватима, и анационалним Србима – опет активираjу ону

Пошто нико одавно државу Хрватску нити прозива нити пита за протеривање више од 400 хиљада Срба, службени Загреб jе решио да ради оно што њему, том Загребу, ниjе радила друга страна: на случаjу Буњеваца кренуо jе с оптужбама на рачун Србиjе, отвараjући „проблем“ положаjа Хрвата у Србиjи, и то на међунарoдноj сцени Не памти се да jе скоро, ако jе уопште, неко из Србиjе у Европском парламенту, на седници Савета Европе или сличноj адреси изнео проблем положаjа Срба у Хрватскоj. Док удруга добро организованих вуковарских фашиста дивља по граду, ево већ друга година, концентришући мржњу на ћирилицу (тако jе почело и 1990. године) уз нескривену подршку из других делова Хрватске,

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности Свет jе шокиран. Зар jе могућ такав степен дивљаштва, у времену кад jе човек на корак до телепортациjе, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове коjи се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организациjе коjа себе зове Исламска држава одсецаjу хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет ниjе видео, тога до сада ниjе било, одjекуjе с наjутицаjниjих ТВ-канала и мрежа. Богами jесте, било jе. Само онда кад jе било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано

Предање каже да jе Јосип Броз звао Стаљина молећи га да допусти улазак партизана на челу ослободилаца у Београд, октобра 1944. године, скупа са jединицама Црвене армиjе Предање каже (писане трагове ове врсте комунисти нису остављали) да jе Јосип Броз звао Стаљина молећи га да допусти улазак партизана на челу ослободилаца у Београд, октобра 1944. године, скупа са jединицама Црвене армиjе. Стаљин се, каже ова прича, сложио, рекавши Титу да се jави Владимиру Ивановичу Жданову, гардиjском генерал-лаjтнанту тенковских jединица Црвене армиjе, хероjу Стаљинграда, коjи jе пре уласка у Србиjу, ослободио Бугарску и Мађарску од Немаца, а тих дана своjу армиjу већ распоредио на рубним деловима главног града сломљене Краљевине Југославиjе.

Неко ће рећи да поређење није примерено, адекватно, али слике униформисаних, постројених људи у Пазару подсетиле су неодољивом снагом на дефиле Туђмановог Збора народне гарде, 28. маја 1991. године Најбоље разумевање постиже се кроз примере, па хајде да применимо ту технику. Овако: замислите да је центром Београда, у формацији карактеристичној за војне јединице, продефиловало стотинак људи, у црним, сивомаслинастим, шареним униформама, свеједно је каквим, само да су биле идентичне; да су на главама имали шајкаче, беретке или шубаре, и то је свеједно, само да су на свим главама биле идентичне и да су витлали заставама, српским или организације Образ, Наши… мада ни то није пресудно. Дакле, да се то догодило

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. Анкета пред ТВ-камером спроведена jе на улицама Смедерева али ништа боље, убеђен сам, не би било у Краљеву, Вршцу, Неготину, Лозници, богами и Београду. У шта се претвара српско друштво? Каква нам jе будућност с оваквим степеном необразовања код младе популациjе? Куда то води? Знаjу ли они коjи одлучуjу и говоре у име Срба

Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер. Не интересуjе ме броj прикупљених потписа, да их jе дупло више, основна људска права мораjу се поштовати, казао jе Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор jе инициjативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена обjављена jе пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара ниjе прошао на Уставном суду, инициjатива jе означена