Нема више ни забуне ни грешке; Колинда jе идеолошко чедо Анте Старчевића, Јосипа Франка и Фрање Туђмана. Они су тврдили исто, Колинда их jе готово цитирала Ратко Дмитровић Колинда jе женски облик хипокористика имена Николас, Николаос, Никола а ова, тренутно наjпознатиjа Колинда на свету, председница Хрватске, име jе добила по песми „Колинда“, коjу jе 1967. године певала Зденка Вучковић, у то време велика тинеjџерска звезда Титове Југославиjе. У ствари, ради се о препеву истоимене песме канадске певачице Лусил Стар (и данас jе жива) коjу jе ова снимила 1965. То jе чуо Ивица Шерфези и препоручио младоj Зденки. Годину дана касниjе, у Гробнику код Риjеке, у породици Грабар родила се кћерка

Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легиjа и I Пролетерска) Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на своjоj кожи и дан данас. Да ли србофобиjа тадашње КПЈ одредила судбину Србиjе и народа коjи jу jе створио? Чини ми велику част што се налазим вечерас овде, као што сам био изузетно почаствован пре 22 године, када ме jе Киjук назвао и рекао о чему се ради (стварање енциклопедиjе Catena mundi ратне 1991. године) и предложио да напишем текст. Не могу да опишем како сам се осећао кад ми jе споменуо имена људи коjи ће ту да се нађу, мислим да сам наjмлађи међу тим ауторима, или сам jедан од

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека. Као што ниjе ово пре њега ни оно пре овога. Све дође и прође ко мутни Лаб, исти онаj поред ког су 1912. године с добровољачким одредом Српске воjске стаjали и плакали воjвода Вук и велики песник Милан Ракић, свесни да jе Газиместан, након скоро 500 година, поново српски. Пре неколико дана, о Божићу, више стотина Срба, протераних с Косова и Метохиjе, покушало jе да посети гробове наjближих и на

Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа Ратко Дмитровић Та сjаjна дефинициjа полтронства настала jе, кажу, овде код нас, у време социjализма, мада има универзално значење, а гласи: Врхунски полтрон jе онаj коjи свом директору напише говор, а онда хвата белешке док га директор чита. Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа. Укратко, саветник у озбиљним

Да ли се нешто мења и шта се мења у перцепциjи дела, делова или делића хрватске интелектуалне jавности према хрватскоj новиjоj историjи и српско-хрватским односима у њоj Последњих месеци у Хрватскоj jе неколико поjединаца, из круга млађе хрватске интелигенциjе, jавно изашло са ставовима коjи су пре само десетак година у тоj држави били незамисливи и опасни по живот, а њихова суштина почива на изворном антифашизму и, што jе посебно важно, истини. ДНЕВНОПОЛИТИЧКА НЕОПХОДНОСТ Како време одмиче, а одмиче брзо, односи Србиjе и Хрватске улазе у колотечину коjа води ка давно зацртаном циљу: нестанку Срба из Хрватске. И година иза нас, 2014, донела jе нове доказе за изнету тврдњу. Тих доказа jе

Мухамед Туњо Филиповић казао jе да су Муслимани бивше Југославиjе два пута имали шансу да бираjу савезника између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили Ратко Дмитровић Мухамед Туњо Филиповић, у задњоj децениjи двадесетог и првоj децениjи 21. века, jедан од наjутицаjниjих Муслимана, Бошњака, како хоћете, казао jе да су Муслимани бивше Југославиjе два пута имали шансу да бираjу савезника (беше то 1941. и 1991. године) између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили. Филиповићу треба веровати, нема ниjедан разлог да лаже. Из ове поставке, из додатних страшних историjских истина коjе су као оштро коље пободене у крваво

Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу  Ратко Дмитровић Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу. Имали су своjе династиjе и државе у време кад то код других, данас моћних, силних, богатих европских народа ниjе било ни у назнакама. Злом судбином, утемељеном на поделама, наивношћу, већом бригом за друге него за себе, Срби су доживели велике историjске сломове коjи су таj народ довели на ниво небитног у савременим међународним оквирима. Успут и проказаног. Са свега четрдесетак година искуства у сопственоj држави – нешто у 19. и jош мање

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даjе Албанцима.

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србиjи и даље jе роба коjа се наjлакше продаjе. То увек има купца, потрошача, тако jе већ стотину и више година. Та мржња jе константна, посебном терапиjом одржава се у животу, преноси с колена на колено (сећате ли се речи Жељка Керума на ту тему: „Тако смо одгоjени“) користи у припремама злочина, као притисак за етничко чишћење, за ослобађање од сопствене кривице, у предизборним кампањама, на међународном терену… где год jе потребно. Стануjе у мрачним собама Католичке цркве, у просторима научних установа, повjесних института, у културним круговима, породичном предању… Активира се

Ви с jеднимпроблемом живите годинама, тврдећи да jе то тако и не може другачиjе, иако jе таj проблем решив за неколико дана, а нешто што се другима чини као катастрофа вама jе нормално стање, рекао ми jе странац. Kраjем прошле недеље док се први сумрак спуштао с околних планина, нас неколико седимо у зимскоj башти, с погледом на jезеро, у jедноj од земаља ЕУ. Моjа маленкост привукла jе посебну пажњу човека на прагу седамдесете – приметно добре кондициjе, бистрих и живих очиjу – чим jе сазнао да сам из Србиjе. – Ја се вама, Србима, дивим – била jе његова прва реченица. Осетих унутрашњу топлину, обли ме задовољство, помислих: оваj

Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено Ратко Дмитровић Цео државни механизам, власт и опозициjа, медиjи, Сабор, све се у Хрватскоj последња три дана дигло против Србиjе. Као да су тенкови из, шта знам, Сремске Митровице, кренули према Батровцима или Товарнику. Реторика равна оноj антисрпскоj, предратноj, из 1990. године, о великосрпским амбициjама, српском хегемонизму, коjа нас jе и увела у рат. Пршти од оптужби да Београд планира комадање Хрватске, да jе „тамо“ (у Србиjи) и даље све исто, да Србима не треба веровати ни кад се у европска одела пресвлаче. Срби

Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску, а ти хоћеш да имаш некакву самосталност, суверенитет… Он теби може све, ти њему не можеш ништа. Може да ти затвори границу, тржиште, уведе визе, санкциjе, изолуjе и тебе и цео народ, може да те бомбардуjе, на краjу краjева. Ниjе вероватно да