arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Хрватска се опет окреће ХДЗ-у и екстремизму

Обележавање 19 година од акциjе „Олуjа“ у Книну, показало jе, овога пута отворениjе и jасниjе него икада до сада, да Хрватска и даље узмиче пред екстремном десницом и усташтвом. Како се догађаjи одвиjаjу, више jе него jасно да ће на следећим изборима ХДЗ преузети власт на свим нивоима. Чак и председничком   Знали су Иво Јосиповић и Зоран Милановић шта их jе прошлог уторка чекало у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, прослави „Олуjе“, али тамо jе морало да се иде. Били су у мат позициjи: останак у Загребу тог дана био би протумачен као врхунац издаjе националне ствари, одлазак у Книн значио jе велико понижење на jавноj сцени. То се и догодило.   СВЕ

Рачвасти језици

Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби Црногорска академиjа наука и умjетности припрема „Рjечник црногорског jезика“. Скандал! Циркус! Богами ниjе; ако признато од других постоjи нешто што се зове црногорски jезик, онда jе логично да то има и речник. Е, сад, што jе таквом сочињениjу адекватан jедино назив „Рjечник српског jезика коjим се говори у Црноj Гори“, ниjе, изгледа, ничиjи проблем. Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби. Остатак су Албанци. Црногорца ниjедног. Српским jезиком говорило jе 95 одсто пописаних,

Кисела понуда

Због чега светске велесиле, Америка и Немачка пре свих, на оваj начин понижаваjу Србиjу? Због чега траже од ње да пљуне руку коjа изнад Србиjе никада ниjе откочила ручицу на авиону бомбардеру? Териториjално мала, економски уништена, демографски у муњевитом опадању, нема нуклеарно оружjе, нема ни респектабилну армиjу, оклеветана као ниjедна држава пре ње, оцрњена горе од нацистичке Немачке, боjкотована, бомбардована… Да, реч jе о Србиjи. И коме треба став такве државе, коме jе важно шта службени Београд мисли о глобалним светски трвењима, о украjинскоj кризи, на пример. Због чега Кирби, Девенпорт, они момци из кабинета Меркелове, секретари и помоћници из Обамине овалне трпезариjе, заврћу руку Вучићу, тераjу га да се изjасни против

Усташка иницијатива широм Хрватске

Не зна се коjи пут од осамостаљења, а први пут од уласка у Европску униjу, Хрватска jе у позициjи да онима око себе, ваљда jе и неко у Европи заинтересован, покаже колико jе то друштво отпорно на мржњу, усташтво, фашизам. Разуме се, у питању jе однос према Србима, таj вечити лакмус папир за утврђивање степена толеранциjе Хрвата. Било би и неправедно и нетачно констатовати да су Хрвати као нациjа нетолерантни, ксенофобични, да припаднике других нациjа и религиjа не подносе. У Хрватскоj jе то све код већинског народа присутно, али под условом да у тоj причи нема Срба. Ако их има, све се мења: нема више толеранциjе, бриге о мањинама, суживота…

Порфирије

Свештеним лицима Српске православне цркве никада ниjе било лако на простору где се данас пружа држава Хрватска. То jе место жестоког, понекад перфидног, често бруталног обрачуна Католичке цркве с православљем ПОЧЕЛО jе добро, али то у датом простору и околностима, ништа не значи. Пред новог митрополита загребачко-љубљанског, Порфириjа, у Загребу су прострли црвени тепих. Свечани чин устоличења наследника владике Јована организован jе у строгом центру главног града Хрватске, у Цркви Преображења Господњег, православном храму саграђеном у другоj половини 19. века. Церемониjу устоличења водио jе патриjарх СПЦ, Иринеj, а на другоj страни своjим присуством поштовање jе исказао први човек Католичке цркве у Хрватскоj, кардинал Јосип Бозанић и представници осталих верских заjедница

devic.jpg

Живи живот

Без нарицања, без мржње, без зависти. Без да изазиваш сажаљење, или посебно – самосажаљење. Када се свака наша друштвена активност сведе на гунђање на Фејсбуку и свакодневну причу о “банана држави“, а притом смо и млади, то нешто говори и о нама. Нас је захватио бабски синдром кукања. Као што стара баба кука што је боли кук, што јој је ниска пензија, што се живот скотрљао, што је сама, што су лекови скупи, што јој смета промена времена, и нама су ниске стипендије, наши су таленти непрепознати, држава нас не цени, а исто тако често нам и самима смета промена времена. То је, ипак, за младог човека непримерено. Кад си

ratko-tribina.jpg

Хоће ли Српска православна црква и Московска патријаршија дати благослов папи да дође у Београд?

Нешто крупно догађа се на линиjи Београд – Ватикан. Таjна дипломатиjа затегнута jе као наjтања жица на тамбури и све се последњих месеци убрзава. Министар иностраних дела државе Србиjе, Ивица Дачић, примио jе прошле недеље у Београду секретара Свете столице за односе с државама, надбискупа Доминика Мамбертиjа, и након састанка изjавио да jе папин долазак у Србиjу државни интерес ове земље.     Председник Николић, на изненађење многих, такође се састао с Мамбертиjем и након тога отишао корак даље од Дачића; казао jе да ће му бити драго да као председник Србиjе пожели добродошлицу папи. Значи, готова ствар: ето папе међу Србима! Не. Да би дошао у Србиjу, папа претходно мора да добиjе благослов

kovic.jpg

Ковић: Гаврило је за Запад терориста

Историчар Милош Ковић стогодишњици сараjевског атентата, Гаврилу Принципу и косовском завету, пребацивању кривице: Гаврило jе био и остао наш видовдански jунак и мученик. На његово име реагуjу Беч, Сараjево, Берлин, Лондон…     ПУЦЊИ Гаврила Принципа и данас се чуjу и тешко да ће, у догледно време, моћи да буду пригушени. Погледаjте колико страсти изазива помињање његовог имена, не само у Сараjеву, него и у Бечу, Берлину или Лондону. Сећање на њега већ сто година утиче на слику о Србима у значаjном делу светског jавног мњења – каже за „Новости“ професор историjе на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић. Србиjа и свет данас обележаваjу тачно сто година од преломног и

ratko-tribina.jpg

Метак

Ено доле, на обали Миљацке, баш они, чиjи су преци генерациjама поштовали и хероjа и његов метак, данас славе окупатора кога jе метак из 1914. погодио, онога коjи jе уместо турских окова донео своjе Таj метак путуjе већ стотину година; исходиште Сараjево, обала Миљацке, кроз хладну Дрину, плићаке Колубаре, висове Цера, испод оловносивих снежних облака албанских планина, кроз уске пролазе Драча и Валоне, изнад плаве гробнице, преко Солунског фронта, долином Соче; попут игле с шареним концем спаjа године новостворене државе Јужних Словена, слављен и оптуживан, уздизан до божанства, проклињан, стављан у исту раван с мачем Обилића, привођен као доказ српског варварства, извођен пред суд због рушења империjа, милован у руци девоjке с

Бележница професора Мишковића

Роман о таjнама око нас и људима коjи су с њима повезани. Понекад нас сплет околности наведе на пут за коjи ни слутили нисмо куда ће нас одвести. То ће се догодити новинару београдског листа Аргумент Бошку Стевановићу кад у пролеће 2002. године добиjе задатак да напише текст о научноj оставштини преминулог српског етнолога Арсениjа Мишковића. Уместо очекивано досадног разговора с удовицом Мишковић, женом у годинама коjа чека последње животно путовање, он ће се сусрести са сериjом мистериозних и научно необjашњивих догађаjа о коjима ниjе ни сањао да су могући, а камоли да су се одиграли и да jош увек траjу у Србиjи. Ти догађаjи чине садржаj jедне мале бележнице

ratko-tribina.jpg

Човек стар 500 г.

Ова jедначина има само jедну непознату: какви су они коjи ће доћи на место смењених? Ако наследници смењених следеће године оду до на одмор до Ибице, онда смо џаба фарбали ограду   Смењени су изузетно важни људи у МУП-у Србиjе. Председник Владе, Александар Вучић, тврди да се ради о поштеним полицаjцима коjи ипак нису одговорили на jедан од наjвећих изазова данашњице – борбу против нарко-мафиjе – и зато су морали да оду. Наjвећи нарко-бос с ових простора, Дарко Шарић, завршио jе пре одређеног времена иза браве и закономерно могло се очекивати да ће његово хапшење довести до пада крупних кадрова МУП-а. Зашто? Зато што jе Шарић постао оно што jе доскора био

ratko-tribina.jpg

Окупација

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу   МНОГО jе, готово неиздрживо много, лоших, ирационалних, катастрофалних српских поступака и одлука у протекле две и по децениjе о коjима се може полемисати, на њихову тему организовати панеле и семинаре, писати књиге, бранити докторате. Нема у том смислу међу Србима jединствених ставова, нити ће их бити. Што се моjе маленкости тиче, држим да ми jе много тога jасно, да знам одговоре (то никако не значи да сам бистриjи од оних коjи тврде супротно, напротив) али jедна одлука српских властодржаца из 2008. године ни данас ми,

gavrilo-princip.jpg

ПРИНЦИП, ЈЕДАН ОД АРХАНГЕЛА СРПСКОГ СВЕТОГ ТРОЈСТВА

 У Културном центру Новог Сада одржано jе умjетничко вече „Спомен Принципу“ посвећено Гаврилу Принципу, коjи jе приjе стотину година у Сараjеву извршио атентат на аустрогарског надвоjводу Франца Фердинанда. Академик Матиjа Бећковић рекао jе Срни да jе Принцип jедан од арханегела српског светог троjства. „Принцип jе пуцао на jедног надвоjводу коjи jе дневно убиjао по две хиљаде птица. Само да jе те птице осветио могле би га узети у заштиту организациjе коjе брину о птицама и правима звери. Надвоjводи ниjе мањкало ни људи коjе jе побио“, рекао jе Бећковић синоћ по завршетку умjетничке вечери. За Бећковића су друга два архангела српски воjвода из Првог свjетског рата Радомир Путник и Љубан Једнак, jедини преживjели свjедок

ratko-tribina.jpg

Србин у Берлину

Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро jе прошао. Маневарски простор мањи jе од бакарне површине националне валуте   У уторак, 10. jуна, након скоро стотину година паузе, у Берлину ће поново за политички астал сести представници немачке и српске државе. Лицем у лице. Негде у прашњавим архивама постоjи, нема сумње, забелешка о последњем сусрету представника власти царске Немачке и краљевине Србиjе. Беше то у време пред Први светски рат. С jедне стране, био jе канцелар Теобалд фон Бетман с друге Милован Миловановић или Марко Трифковић. Вероватниjе оваj други. Овога пута немачко-српске разговоре водиће

ratko-tribina.jpg

Велики повратак ХДЗ-а, шта ће урадити Зоран Милановић

Избори за Европски парламент донели су Хрватскоj сасвим нову политичку ситуациjу, убедљиву победу Хрватске демократске заjеднице, додатно урушавање владаjућег СДП-а и све тежу ситуациjу за политичке снаге коjе припадаjу хрватскоj левици   Хрватска ових дана пролази кроз jош jедну политичку мену чиjе се краjње последице тек назиру али да ће у тоj земљи до краjа године, на политичком плану, бити интересантно, то jе апсолутно извесно. На изборима за Европски парламент владаjућа Социjалдемократска партиjа Зорана Милановића (СДП) претпела jе тежак пораз; ХДЗ jе поново, поjединачно гледаjући, наjjача странка у Хрватскоj, с тенденциjом раста. Освоjили су шест мандата, наспрам четири СДП-а и нема сумње да су ванредни парламентарни избори у Хрватскоj неминовни. Пре свега због

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.