Колумнисти Архиве - Страница 45 од 75 - Јадовно 1941.

Зашто ћу поћи на Јадовно

15. јун 2017.

Требало ми је много година да схватим, да су заборављена стратишта, нова светилишта нашег народа и да се мој деда на Јадовну, као и стриц у Јасеновцу, кроз мучеништво посветио. Питали су ме зашто идем на Јадовно. Питали су ме гдје је то. Питали су ме и шта је то. Крваво стратиште на Велебиту на које је давно требало отићи, али није имао ко да ме поведе, рекох. Није имао или смио ко ни да ми каже, ни да укаже на Јадовно. Памтим само нејасну, недоречену причу из дјетињства како су деду једног дана из куће, од породичне трпезе, одвели људи у црним униформама. Тек седамдесет двије године касније, на

Српско чојство: Војвода Петар Бојовић

15. јун 2017.

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету! Откада је као момче закорачио изван родних Мишевића код Пријепоља, преко војне школе до командних позиција у српској војсци, војвода Петар Бојовић свагда је био први. Истакао се командујући у Балканским ратовима 1912–1913, а 1916–1918. обављао је дужност начелника штаба Врховне команде српске војске. Војвода Бојовић неговао је култ српског ратника и светлог оружја, истицао је јунаштво колико и чојство.

Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету

9. јун 2017.

Да ли се мењање крвне групе Филозофског факултета у Београду, националне институција непроцењивог значаја, спроводи избацивањем непослушних професора, да би на њихово место били доведени нови људи, спремни заиста на све Остао сам затечен масовним отпором студената, али и неких јавних личности, покушају в. д. декана Филозофског факултета у Београду Данијела Синанија да, заједно са још троје колега, будем деградиран тако што ћу бити спречен да обављам своје наставничке дужности. То ме само утврђује у уверењу да, у будућности, наша земља има чему да се нада, али и охрабрује да истрајем у настојањима да се заустави пропадање Филозофског факултета – каже у разговору за „Печат“ др Милош Ковић поводом случаја

Петиција подршке професору Милошу Ковићу!

6. јун 2017.

Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва, изузетном педагогу и патриотски освешћеном јавном делатнику, против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

6. јун 2017.

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

6. јун 2017.

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао

Филозофски факултет: Милошу Ковићу и колегама понуђена места која немају везе са наставом

5. јун 2017.

Поједини доценти и ванредни професори Филозофског факултета у Београду могли би ускоро да изгубе радна места у настави и да буду премештени у администрацију. Због проблема у раду факултета, 38 предавача месецима је чекало да буде поново изабрано у иста звања или унапређено у виша. Додатни проблем за њих четворо је то што им је у међувремену истекао уговор о раду, јер универзитетски наставници, осим редовних професора, потписују уговоре на пет година. Кликните на слику за увећање После више седница Наставно-научног већа које су прекидане пре самог гласања за избор наставника, прекјуче је одржана једна на којој су именовања усвојена, али четворо наставника, због блокаде Већа, и даље нема уговор

Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

4. јун 2017.

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. „Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог чина,

Матија Бећковић: Смрт Његошева највећи је српски пораз од Косова, али и ново рођење

3. јун 2017.

БЕСЕДА НА АКАДЕМИЈИ У БАРУ ПОВОДОМ ОСВЕШТАЊА ХРАМА СВЕТОГ ПЕТРА II ЛОВЋЕНСКОГ ТАЈНОВИДЦА – Кад су Владику Петра II сахрањивали, испратили су га књаз и кнегиња, два архимандрита, два ђакона и 20 свештеника. Пуцало се, кажу, из хиљаду пушака. Кад је пресахрањиван, испраћен је без крста и свеће, без свештеника и сродника. Било их је сваке феле, вере и невере – само није било његове цркве – Лако су се одлучили између мале капелице и грдосије маузолеја до којег су пробили тунел да, уместо оног грудоболног, унесу „Његоша“ од 28.000 кила. Није се ни могло друкчије завршити време у којем је Његош исписиван из хришћанства уопште, из православне цркве посебно,

ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЉУБЉАНИ

3. јун 2017.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у суботу 3. јуна, у 19.00 часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу хрватских логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије отварања изложбе биће приказан 15-минутни документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ и одржана пригодна бесједа Душана Ј. Басташића и Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке а настала је кориштењем архивске грађе

Стрељање омладине у логору Сајмиште, од стране немачких војника, 1943.

Хелсиншки одбор Србије жели ставити хипотеку Србији, aмнестирати Хитлера и Павелића ?

27. мај 2017.

Новинарка „Слободне Европе“ Бранка Михајловић објавила је у овом медију прилог „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“. Тема новинарског прилога је предлог закона о уређењу меморијала на месту нацистичко-усташког логора Сајмиште. Пише: Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“ Да преведем на народски језик: Србији треба наметнути одговорност за логор Сајмиште (Земун) 1941-1944. а то уједно значи и амнестирати злочиначки

Бећковић: Сачувати ћирилицу – окупатори су је забрањивали

26. мај 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да је довољан разлог да Срби сачувају ћирилично писмо старо хиљаду година то што га је сваки окупатор забрањивао. „И да нема других разлога, то је довољно да оно буде свето и сачувано у сваком народу који се докопао слободе“, рекао је Бећковић за „Вечерње новости“ поводом најаве Града Београда да ће донијети конкретне мјере за заштиту традиционалног писма. Академик Миро Вуксановић изјавио је да га је обрадовала та најава и да сматра да би свако добронамјеран волио да се она оствари. „Ако макар и овлаш погледамо улице, стичемо утисак да је то немогуће јер њима одавно већ влада латиница. Поздрављам сваки покушај да се

Отказана трибина на тему ,,О (не)култури заборава“

25. мај 2017.

ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНИХ РАЗЛОГА ТРИБИНА СЕ ОДЛАЖЕ ДО ЈЕСЕНИ Позивамо вас, да у понедељак, 29. маја 2017. године, када прослављамо Св. Вукашина, Јасеновачког и Клепачког, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), са благословом Владике Арсенија, настојатеља Храма Св. Саве присуствујете трибини на тему: ,,О (не)култури заборава“ На ову тему говориће: Душан Ј. Басташић (Удружење грађана Јадовно 1941.) Никола Милованчев (Правник и историчар) Модератор: Јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Немања Девић: Ја то бре волим, то је моје!

23. мај 2017.

Последњи пут сам на Равној гори био 2012, са дедом и братом. Нас двојица решили смо тад да деди, који је већ био тешко оболео, испунимо бар тај дан и скупа, за његовог живота, начинимо још неку лепу успомену. Деда нас, сећам се, сачекао у дворишту, усправан и ведар, обукао нову кошуљу и одело, као на литургију да је пошао. И није марило ни што смо промашили пут и лутали – деда је био срећан што је са нама, и што и он после много година поново одлази у ту гору, у чије су идеале верујући пали његов дед, стриц и таст, а отац робијао… Волео је мој Тома што

Беседа Матије Бећковића на Академији у Бару: Они који не верују ни у Бога ни у Цркву још не одустају да одлучују ко је свет а ко није

23. мај 2017.

Свој трећи век Његош почиње као Свети Петар II Ловћенски Тајновидац чију прву цркву освећујемо у порти Саборног храма у Бару. Она је двојница оне коју је сам подигао на Ловћену и аманетом наменио за своју вечну кућу. Та кућа је обурдана са крова наше отаџбине, али није нестала већ је освитала на другим местима као у она доба „кад су цркве летеле“. За сад их има десет-петнаест, више него влашића, као да се рађају из сваког каменчића збурданог са Ловћена. Као да су се четири домаћа свеца, чијим ликовима је била украшена, разлетели на све четири стране и устали да је бране. Прву је стриц Свети Петар Цетињски обновио