Милан Ружић Архиве - Страница 3 од 3 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Милан Ружић » Страна 3

Милан Ружић: Разграничење

12. новембар 2018.

Видим да је све више присутна идеја о разграничењу, а и сам термин нас је залудео од онда када су га први пут искористили. Ево, и ја сам за разграничење, али друге врсте. За оно сам разграничење којим бисмо видели шта је остало и где је граница између Србије и Срба. Много је данас Срба који Србију мрзе и поричу да су оно што су и да су рођени тамо где јесу. Прво да видимо коме припадају злочини, коме мучеништво, коме меци у телу, а коме венци на челу. Да разграничимо мученике од мучитеља, Србе од несрба, искрене од плаћених патриота, националисте од нациста, Милошевића од Хитлера и све остало

Милан Ружић: Шта друго сем реприза злочина?

31. октобар 2018.

Поново се из Хрватске чују гласови оних који су нас Србе бацали у јаме, оснивали логоре за децу, силовали мајке и ћерке, а наша се јавност чуди откуд сад такви да величају злочинце. Не знам када ће нама бити јасно да од Хрвата не можемо очекивати нешто друго. Не може се од црва очекивати да полети нити се може од жабе створити принц колико год је љубили ми Срби, а склони смо томе да величамо „хрватску браћу и пријатеље“. Изгледа да је наша јавност поверовала да су Хрвати, у складу са Хитлеровом идејом, виша раса од нас, па се тако према њима, а и према себи, и односимо. Не знам

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

17. октобар 2018.

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?

26. септембар 2018.

Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта. На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом „Србија на ранама саздана“. Након литургије, служења парастоса страдалницима, обиласка крајпуташа у ариљском крају и вечерње службе, уследила је академија у оквиру које је наступао хор „Свети Николај Жички“ из Љубића, ученици Средње школе „Свети Ахилије“ који су извели представу засновану на књизи Антонија Ђурића „Солунци говоре“, као и писац и стални сарадник Искре Милан Ружић који је академију отворио

Милан Ружић: Сарајевска историја Срба

19. април 2018.

У Сарајевском кантону ће се из историје учити о ратним злочинима, етничком чишћењу, „геноциду у Сребреници“ и „опсади Сарајева“! То су допуне за горенаведени наставни предмет. Извор за информације од којих ће бити скрпљене ове лекције јесу хашке пресуде! Дакле, опет су Срби криви за све. Некад се заиста замислим над чињеницом да ли ми причамо исти језик којим се прича у БиХ и да ли заиста постоји босански, јер видимо да на договор о помирењу и на ову саму ту реч не гледамо исто! Онда сам размислио још једном и ипак закључио да је у питању чист безобразлук. Такозвани „сарајевлук“. Из тих уџбеника сазнаћемо кога смо још протерали, силовали,

(Матија Бећковић) Фото: Д. Даниловић / РАС Србија

Милан Ружић: Матији за рођендан!

29. новембар 2017.

Реч је рођена одавно и беше прва. Ко би могао да сања да ће се вековима после њеног рођења, а на данашњи дан, родити и онај који ће јој бити најбољи господар? Не постоји слово које није пожелело да га његова уста прозборе. Нема речи коју тај није обрадовао тако што ју је изговорио како треба. Нема реченице која не би на његовим уснама погинула за правду и смисао. Нема стиха који је творио, а да тај стих није окачен на небо. Нема строфе коју је тај написао, а да није апострофирала суштину живота. Нема песме која је из њега пут на папир нашла, а да се са тог папира

Милан Ружић: Писмо предака

15. јул 2017.

„Шаљемо вам ово писмо по ветровима са Кајмакчалана, птицом кукавицом са Косова поља, Дрином из муља где вам преци спавају, НАТО ловцем са Ловћена издатог, писано кошћу српском у крв умоченом, перјем двоглавог орла кићено, у три боје обојено и унапред осуђеног да остане непрочитано! Где год је чизма, точак ил’ гусеница на српску земљу стала, ми смо легали под њих да нам земљу не угазе, обљузгају и прокопају. Пуцале су нам кости под тим чизмама, точковима и гусеницама, а земља се крвљу натапала. Небо смо бранили од челичних птица, не знамо ни како, али нас престаше надлетати и ватру на нас бљувати! Од Косова, грдне муке светске, кренула је