Предсjедник Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изjавио jе да хрватске власти настављаjу са опструкциjом враћања стечених права Србима у Хрватскоj. „Иако jе раниjе постоjало обећање хрватског предсjедника Иве Јосиповића да ће Хрватска настоjати да риjеши статусна права Срба коjа подразумиjеваjу станарска, радна, пензиона, имовинска и друга права – то се ниjе догодило“, рекао jе Пузигаћа . Према његовим риjечима, несхватљиво jе да Хрватска, као пуноправна чланица ЕУ на све могуће начине избjегава да се суочи са рjешавањем статусних права Срба, док су, насупрот томе, у БиХ и Републици Српскоj Хрватима и Бошњацима враћена имовинска, станарска и друга права. Пузигаћа каже да jе

Институт Civiс Link и СД Задужбина вас у наредним данима позиваjу два догађаjа: У уторак, 14.10. у 19:00 часова у Центру културе „Шпански борци“, у Љубљани, Залошка 61, на изложбу фотографиjа у Украjини погинулог фотрепортера Андреjа Стенина. Андреj Стенин jе радио за многе медиjе, укључуjући и Роjтерс, АФП, РТ, РИА Новости, Комерсант, Итар-Тас. Извештавао jе из источне Украjине и био jедан од првих на месту обарања путничког авиона МХ 17 jула ове године. Нестао jе 5. августа, а онда се испоставило да jе погинуо у бомбардовању конвоjа, коjи jе напуштао зону сукоба. Пре изложбе биће одржан разговор о дешавањима у источноj Украjини и Мариупољу под називом „НЕМИРНИ МИР – ТРАГЕДИЈА

БАЊАЛУКА, 12. ОКТОБРА /СРНА/ – Воjно-политички аналитичар Фран Вишнар сматра да би jачање Исламске државе ускоро могло изазвати буђење радикалних исламиста на Балкану и у западноj Европи. Вишнар jе рекао да они, охрабрени успjесима браће по оружjу на Блиском истоку, чекаjу тренутак за коначан обрачун с хришћанством и остваривање главног циља – успостављања калифата и на овим просторима. Он jе навео да се припадници jедног оваквог покрета неће зауставити док не дођу на тло Европе и уз помоћ локалног муслиманског становништва не овладаjу том териториjом. „Исламска држава има подршку, како у Сириjи и Ираку, односно на простору Блиског истока, тако и у диjелу исламске популациjе у западноj Европи, посебно на

БЕОГРАД, 12. ОКТОБРА /СРНА/ – Многе чињенице показуjу да jе оправдан страх Срба у Хрватскоj да би ускоро могли сасвим да нестану, а наjвећи проблем представља процес асимилациjе, односно покатоличавање, изjавио jе предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Београду Миодраг Линта. „Наjчешћи разлози да Срби прелазе у католичанство jесте страх да не изгубе посао, а дjецу уписуjу на католичку вjеронауку да не би имала проблема у школи, jер jе у jавном и свакодневном животу и даље доминантан став да су Срби агресори и злочнци, а Хрвати ослободиоци и жртве“, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио да jе упокоjени митрополит загребачко-љубљански Јован 2006. године упутио писмо Светом синоду Српске

Саговорници су углавном песимистични када jе реч о будућности Срба у Хрватскоj. Боjе се изумирања, асимилациjе, етномимикриjе, а према њиховим исказима, за то имаjу и оправдање, каже се у политолошком часопису коjи ове године обиљежава пола века излажења. ЗАГРЕБ Припадници српске заjеднице забринути су да би њихова национална групациjа могла ускоро потпуно нестати у Хрватскоj, показуjе недавно обjављено истраживање идентитета Срба у Хрватскоj. Истраживање jе проведено у Институту за миграциjе и народности методом дубинских интервjуа с 36 особа српске националности из читаве Хрватске и обjављено у задњем броjу часописа Политичка мисао. Аутор Филип Шкиљан упозорава да наведена методологиjа истраживања не допушта далекосежне закључке нити да тврдње саговорника стоjе као научна

Соломонска одлука уставног суда, како смо и очекивали, уопште ниjе умирила узбуркане страсти хрватских „домољуба“ око провођења Уставног закона о правима националних мањина везаног за службену употребу српског jезика и писма у Вуковару. Град коjи су острашћени противници ћирилице претворили у свету краву и место такозваног посебног пиjетета као да jе осуђен на вечити рат. Свака прилика користи се као позорница за представу о угрожености хрватског народа у сопственоj држави. Они коjи лица искривљених од грча и рушилачког заноса зидарским чекићима кидишу на двоjезичне табле на државним институциjама као да не маре због тога што, све са ћирилицом, скрнаве и грб државе коjе су им вазда пуна уста. Не боли

Пред Други светски рат Савез Сокола убрзано  jе оснивао стрељачке одсеке у своjим друштвима и четама.  Године 1936. било jе 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. jош 154 стрељачка одсека. У 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославиjе било jе 2.343 jединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. (1) Као пример соколског рада можемо навести да jе  Соколско друштво Бетина код Шибеника основало 1939. “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (2) У Савезу сокола у Београду 1939. одржан jе jедномесечни течаj из народне одбране за путуjуће предњаке из свих

Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе оценио jе да jе тренутно на Балкану на сцени неоотоманизам, што се jасно може видети у односима међу муслиманима у Црноj Гори, преко БиХ, Косова, Санџака, Македониjе, дела Бугарске. Поjава фанатичних кругова у исламу подсећа на ренесансу Отоманског царства: Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе Митрополит Амфилохиjе међусобне оптужбе санџачког муфтиjе Муамера Зукорлића и реиса Исламске заjеднице у Црноj Гори Рифата Феjзића, о отварању верских школа у Рожаjама, види као односе у муслиманском свету уопште. „То се види и у савременоj политици, нарочито Турске. Имате председника Турске Ердогана коjи када дође на Косово у Призрен, jавно изjави да jе Косово Турска, а са друге стране, исто тако

Поштовани приjатељи, позивамо Вас на премиjеру новог филма Бошка Савковића „Бог да прости“, о злочинима коjе jе нова партизанска власт извршила над интелектуалном елитом Србиjе и Београда, краjем 1944. године.   Акценат приче jе на српским глумцима коjи су без суђења, таjно ликвидирани, а да им се гробови и данас не знаjу. Убиjено jе укупно 72 уметника и 76 новинара. На премиjери ће се поjавити и неки од глумаца коjи су током рата играли на даскама коjе живот значе, избегли ликвидациjу и коjи су и данас међу нама. Бошко Савковић jе добитник више десетина интернационалних награда за документарне филмове, међу коjима су jедан Златни и jедан Сребрни делфин на Канском

Данас, на 14. годишњицу 5. октобра има их коjи се већ од раних jутарњих часова питаjу, а и током дана ће се питати, и у медиjима и међусобно, а и сами себе ће вероватно питати: шта jе то нама донео а шта однео 5. октобар 2000. године?  (Наравно да би његове од Запада, коjи jе сам себе прозвао међународном заjедницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних анемичара, коjи у животу ни председници савета станара своjих зграда никад нису били, обиjача Народне скупштине, разбиjача стакала по излозима Београда, коjекаквих беспосличара… волеле да се таj њихов дан пише великим словом. Било би у ствари лепо, мислили су

У Билећи откривено спомен обиљежjе припадницима Југословенске воjске у отаџбини     У Билећи jе jуче откривено спомен-обиљежjе припадницима Југословенске воjске у отаџбини чему jе присуствовало неколико хиљада грађана. Градња споменика завршена jе након три године, а из организационог одбора за изградњу поручили су да сад, 70 година од страдања припадника Равногорског покрета у Билећи, оваj споменик симболизуjе испружену руку помирења и братске љубави. Споменик jе освештао Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, истичући да jе ово наjљепши споменик подигнут на просторима Српске у посљедњих 70 година. Овакав споменик jе поникао из велике жртве и крви воjника, официра, ратника, али и суза њихових маjки и сестара. Овакав споменик су

Упркос забранама   соколска друштва   “Душана Силног” оснивана су на Косову и Метохиjи за време турске власти. Раjко Караклаjић основао jе душановачка друштва у Призрену, Приштини, Урошевцу, Куманову. У Куманову Силни jе основан 1906-7, по доласку Димитриjа Синадиновића. Доцниjе, по проглашењу „Хуриjета”, рад jе озваничен, и за првог старешину изабран jе Јован Довезенски, учитељ и воjвода четнички. Силни jе 1909. основан у Куманову и Призрену, а 1910. у Косовскоj Митровици, Тетову и Приштини. Из Куманова прешао jе у Приштину Димитриjе Синадиновић и окупио ту омладину створивши друштво у Приштини. У Гњилане отишао jе вежбач, ученик гимназиjе Влад. Закић а у Пећи вежбао jе омладинце гимназист Младен Герић. У Призрен су пошли

Соколи су у свом деловању у селима око Сараjева открили поразну слику здравственог стања у народу. Соколска жупа jе покушавала да помогне селу. Одржавала jе предавања о хигиjени, правила са лекаркама-соколицама екскурзиjе по селима, одржавала течаjеве за прву помоћ сеоским девоjкама. За време епидемиjе пегавца у источноj Босни, Соколска жупа jе слала чисто рубље, сапун и средства за дезинфекциjу. Све то ниjе давало знатниjи успех па jе жупа решила да ради на оснивању здравствених задруга. Од 1933. соколске сеоске чете су упознате с предностима рада здравствених задруга. Жупа jе хтела да у наjнапредниjоj чети оснуjе прву задругу. Одмах се видело да таj рад може да се успешно одвиjа ако се

У оквиру међународног програма Руски дани у Москви иступао jе српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић. Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему Вишеполарни свет: изазови коjи стоjе пред Русиjом, професор Трифковић jе, може се рећи, „одржао предавање“ неким председницима водећих земаља. Према Трифковићу, хладни рат никада ниjе ни завршен. Наставио га jе Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болноj тачки за Русиjу, тачниjе у Украjини. Иступања америчког лидера српски политиколог jе разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник