ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊЕ БОРБЕ И ДОКАЗИВАЊА СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде. Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је да се средином децембра очекује прво рочиште пред хрватским правосуђем у предмету против некадашњег официра ЈНА Данета Лукајића, ухапшеног 30. јуна у Личком Петровом Селу због наводног ратног злочина у протеклом рату. „У контакту смо са породицом Лукајић и свештеником који га редовно посјећује. Дане се добро држи, мада је моного смршао. Надамо се да ће ускоро бити са својом породицом“, рекао је Басташић новинарима у Бањалуци након састанка са чланом Предсједништва БиХ из Републике Српске Младеном Иванићем. Иванић је рекао да прати случај Данета Лукајића и да је био у контакту са његовом породицом. „Мислим да ми политичари не

Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. децембра. 2015. године. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојили од православних. Оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека србска господа, пишу и издају листове и књиге латиницом. Па чак су у доба комуниста

Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом. Нисам јој ништа одговорио, због погрешно постављених и тенденциозних питања, али се на један каснији добронамеран предлог да кажем шта о томе мислим не могу оглушити иако сам о статусу ћирилице више пута писао, па ће ово у неку руку бити допуна и сажетак онога што сам

О предложеним мерама Министарства културе за заштиту ћирилице, интервју за N1 је дао Момчило Мирић, председник УО Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Гост у студију је био лингвиста, професор Ранко Бугарски. Мирић је подсетио да је још у септембру месецу 2008. године, вашингтонска Конгресна библиотека, међународно тело за стандардизацију језика и писма – овлашћена од ISO – међународне организације за стандардизацију, донела одлуку да се до тада званично стандардизовано међународно признат српско-хрватски и хрватско-српски језик са својим шифрама СРЦ и ЦРС и писмима ћирилицом и латиницом укидају и да се уместо њих уводи хрватски језик са шифром ХРВ и писмом латиница и српски са шифром СРБ и писмом ћирилица.

ИЗЈАВА ЗА ЈАВНОСТ ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ЦРНЕ ГОРЕ Реагујући на изјаву Његове светости патријарха српског господина Иринеја, представници државних институција Црне Горе нијесу ни покушали да демантују наводе Његове светости о њиховом односу према српском народу и Српској православној цркви у Црној Гори. А како би и могли када су све државне институције у Црној Гори за Србе затворене, када су српском народу претпоставили све мањинске заједнице, без обзира да ли их има један, пет или седам посто и тако им омогућили да имају далеко већи и друштвени и политички утицај. Када су преименовали већински српски језик, када су ћирилично писмо у потпуности запоставили и елиминисали из службене употребе,

Медији су управо као и деведесетих година одиграли улогу бранитеља домовине, не само пред европским фудбалерима него и пред заклетим унутрашњим непријатељем. Пише: Хени Ерцег „Биће то Олуја свих олуја!“, најавио је посљедњу утакмицу у Москви репортер Хрватске телевизије и тиме тачно детектовао политички произведену фудбалску хистерију која је имала сва обиљежја оне ратне од прије 23 године када је у акцији Олуја Хрватска ослободила свој териториј од мрских српских грађана. Неподношљива атмосфера колективног заноса у којој је мучну стварност, дешперацију због социјалног и економског колапса државе потпуно преузела фудбалска лопта, претворена је у коначници у ридикулозни, популистички циркус којему је основни тон давала политичка елита. Она која је безобзирно,