КАРДИНАЛОВА КАРДИНАЛНА ПОГРЕШКА

Читава Хрватска више од пола стољећа очекивала је посјет првог човјека »Цркве у Хрвата« балканском Аусцхwитзу – хрватском Јасеновцу.

Коначно, он се у четвртак 24. рујна 2009. године и догодио, но умјесто исприке, дубоког наклона жртвама и тихе молитве, кардинал се реториком ригидног хрватског десничара обрушио на Тита, хрватски антифашистички партизански покрет и комунисте од којих је велика већина оставила своје кости управо на јасеновачком тлу; напослијетку изједначио је комунизам с фашизмом и нацизмом.

Између осталога казао је, спомињући храбрим свједоком најузорнијег блаженог Алојзија Степинца и ово: »Жртве у јасеновачком логору вапе за истином, оне вапе за истином и о нашему Блаженику«.

Зато истине ради, споменимо и неке хисториографске чињенице од којих се бјежи као враг од тамјана. »Католички лист« бр. 25., течај 92. у четвртак 26. липња 1941. на насловници у складу с налогом усташког министра Артуковића доноси слиједећу усташку одредбу: »Поглавникова изванредна законска одредба и заповијед«; гдје се између осталог каже:

»Будући Жидови шире лажне вијести у сврху узнемиравања пучанства те својим познатим спекулативним начинима сметају и отежавају опскрбу пучанства, то се колективно за то сматрају одговорнима и према томе ће се проти њима поступати и спремати их поврх казнено правне одговорности узаточеничка збиралишта под ведрим небом«.

Иако је министар унутарњих послова др. Андрија Артуковић 26. липња 1941. дао »Налог« у свези Поглавникаве изванредне одредбе и заповиједи о обавези објављивања исте у свим новинама, путем радио постаја, плакатирања по градовима и проглашавању по опћинским поглаварствима, док се вјерске власти само »умољавају« да ову одредбу дају прогласити по духовним пастирима, »Католички лист« промптно и без задршке објављује слиједећу препоруку:

»Даје се на знање велеч. пасторалном свећенству које нека горњу Законску одредбу прогласи народу са проповједаонице у први дан, када се народ у пуном броју скупи у цркви. т Алојзије, в. р. надбискуп«.

На приједлог министра правосуђа и богоштовља НДХ др. Павла Цанкија својом одредбом оч. број 111-Зсл- 1944., под тек. бр. 552-Зсл. Степинац Алојзију, надбискупу загребачком додјељен је 1944. године од Поглавника »Ред за заслуге – Велеред са звиездом«, уз слиједеће образложење у службеном НДХ гласилу »Народним новинама «:

»Што се као метрополит загребачки одлучно уз противио однародњивању међумурског хрватског пучанства посредством страних свећеника и што је просвједовао због непријатељског бомбардирања незаштићеног загребачког грађанства. Што је као надбискуп разкринкавао у земљи и изван земље одметнике с подручја Независне државе Хрватске«.

Римокатоличка црква у Хрватскај се никад није одрекла тог одликовања које је усташки крвник Павелић додјелио католичком поглавару, нити су предсједници Хрватске бискупске конференције тај чин одбацили или се од њега оградили, па слиједом тога Степинац иако га се данас сматра или назива »блаженикам«, остаје (у повијести и данас) »заслужним« грађанином једне квислиншке фашистичке творевине с расним законодавством.

Због многих »заслуга« које су он, његови бискупи и свећенство чинили у корист усташке НДХ кардинал је учинио кардиналну погрешку када је изоставио толико жељену исприку жртвама, но он је усред Јасеновца понудио реваншизам и повијесни ревизионизам ригидне хрватске деснице.

Такав чин доиста вријеђа жртве усташког терора и њихове потомке те је корак унатраг у признавању и суочавању Римокатоличке цркве с повијесном истином и прихваћањем моралне одговорности за недјела и пропусте једног дијела католичког клера у најцрњим временима хрватске повијести.

Посјет примаса хрватске Римокатоличке цркве Јасеновцу стога нема повијесну важност јер није испунио очекивања потомака жртава и хрватске антифашистичке традиције као темељне вриједности хрватске државности.

Ален Будај, директор Маргелова института, Загреб
Објављено у загребачком листу „Глас антифашиста“, бр.64 од 01.11.2009.