Каменована кућа председнице Удружења „Дани ћирилице”

Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света

„У тренутку напада нисам била код куће. Морало се то десити, предвече 25. маја, између два моја боравка у кући, тек што сам испратила и последњег госте наше манифестације ’Дани ћирилице’. Враћам се и у журби не примећујем ништа са улице. Седнем за рачунар, који је до прозора и тада приметим да је разбијен.

Видим камен, с тим да је квака спољног окна, од силине ударца, полетела и разбила стакло унутарњег крила. Тада видим срчу по штампачу, папирима, на све стране… Рекла бих да је неко чекао да не будем код куће, да ме не повреди, али да ми пошаље поруку”, прича за „Политику” Баваништанка Вера Секулић председница Удружења „Дани ћирилице” и овдашњег КУД „Аца Обрадовић”.

Вера додаје да о овом атаку није обавестила надлежне органе, јер је већ имала искуства са лоповима и зна да се ништа не предузима када штета није велика. О „нематеријалној штети” коју је претрпела наш лист је, ипак, обавестила Љиљана Симић, уредница Дечијег читалишта у Вуковој задужбини и чланица жирија баваништанске светковине у част ћирилице. Веру питамо како тумачи овај инцидент, на шта каже: „Све је то злоба, завист, пакост и глупост.”

„Неком је очигледно засметало што се тог дана у медијима причало о Баваништу и ћирилици. То су појединци, а ја сам неко ко је заштрчао. Као што то, нажалост, код нас бива, делимо се. Има овде оних који сматрају да је то нешто вредно и да се за Баваниште не би чуло да тога нема, а с друге стране, дешавало се да кажу: ’Какве везе има село са ћирилицом.’ Као, била је Аустроугарска монархија, што баш овде, уместо да тежимо западном свету, ми се, ето, бавимо ћирилицом, која је застарела.”

Овако Вера објашњава атмосферу у којој безмало две деценије на својим плећима носи манифестацију по којој се за ово јужнобанатско село зна на све четири стране света. Није се, додаје, уплашила, прозори су на оправци, али је остао осећај горчине, да после месеца целодневног рада, када је испратила госте и села да се одмори, има шта да види.

„Тако су ми се моји суграђани захвалили”, закључује ова жена, која је од оснивања у организацији, а годинама уназад и на челу Дечијег сабора „Дани ћирилице”. Ову манифестацију је походило око 60.000 малишана и младих из Србије, али и са свих пет континената. Чине то сваке године, од 18 минулих, одазивајући се на конкурс за најбољи литерарни и ликовни рад, иницијал, све ређе украсно слово у рукописним књигама, најлепшу лутку у ношњи из бакиног родног краја…

Ове године пристигло је у ово јужнобанатско село више од 3.500 радова, 500 из дијаспоре, највише из Немачке, Француске, Италије, Норвешке, Аустралије, Јужне Африке, свуда где има наших људи и где се чује реч на српском. У овој, години пунолетства сабора, Баваниште је угостило око двеста педесеторо деце са родитељима и наставницима.

Сви су учествовали у радионицама плетења и веза, рада на грнчарском точку, керамике, учила се калиграфија, играло српско коло и старе дечије игре, плели се цветни венчићи… Најуспешнији су, као успомену на ово јединствено дружење, понели награде и похвале.

Дечији сабор „Дани ћирилице” и по одлуци локалне самоуправе носи и епитет манифестације од интереса за општину Ковин, па је ове године издвојено 550.000 динара. Од тог новца се, уз домаћински дочек, одштампа и Зборник најбољих литерарних остварења, који постаје део локалне, али свих школских библиотека одакле су деца учесници.

У тренутку када нас Вера испраћа из свог дома у центру Баваништа, у ком се у по бела дана одиграо чин нетрпељивости и насиља, примећујемо са уличне стране још једну њој упућену „комшијску” поруку, стару неколико година. На зиду пише: „Мењам нове опанце за старе!” Вера га није прекречила, каже: „Нека стоји, а само сам хтела да допишем – пиши ћирилицом.”

Аутор: ОЛГА ЈАНКОВИЋ

Извор: ПОЛИТИКА