Календар Покоља

Мај 2026

Наредни догађаји

17.04.2013 - 18.04.2013

Сисак, мјесто злочина

18.04.2013

Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла

18.04.2013

Злочин у Црном Потоку код Топуског

/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/kalendar-genocida.jpg Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)

Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.

ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ

18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.

Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.

Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.

Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.

Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.

Милка Кајганић 28,

Ђуро Колунџија 39, глухоњем,

Љубица Колунџија 3,

Милица Колунџија 30,

Сава Колунџија 42,

Стака Колунџија 5,

Стана Колунџија 42,

Стоја Колунџија 7,

Миладин Миљановић 13,

Милинка Миљановић 50,

Милка Мудрић 13, су убијени.

Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом

Стојаном Поштић 84 у властитој кући.

Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.

Боја Војновић 13, убијена,

Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,

Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,

Бранко Војновић 7,

Драган Војновић 2 и

Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.

Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.

Драгица Војновић 3, и

Душан Војновић 2, убијени,

Ђуро Војновић 21, и

Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.

Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,

Љубица Војновић 12, жива је спаљена,

Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.

Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.

Михајло Војновић 45,

Милан Војновић 6 и

Милан Војновић 3 су убијени.

Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.

Миле Војновић 4,

Миле Војновић 60,

Миле Војновић 44,

Милица Војновић 18,

Милка Војновић 45,

Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.

Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.

Мирко Војновић 24,

Никола Војновић 13,

Нина Војновић 3,

Перо Војновић 63,

Перо Војновић 3,

Перо Војновић 21,

Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,

Ружица Војновић 59,

Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,

Славко Војновић 4, убијен,

Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.

Станко Војновић 43,

Стеван Војновић 52,

Стеван Војновић 25,

Стоја Војновић 59, су убијени, а

Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.

Лука Миљановић 2,

Милка Миљановић 3,

и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

19.04.2013

Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла

22.04.2013

22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша

На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ

Пробој који се памти

01.05 (Петак)

2013 - ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

01/Мај - 02/Мај

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер војника је био 4:1 у корист агресора.

Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у оближњој Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

БЉЕСАК

02.05 (Субота)

2013 - ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

01/Мај - 02/Мај

БЉЕСАК

2013 - Село Штакоровица

2013 - Село Штакоровица, Војнић.

03.05 (Недеља)

2014 - Дан када је бомбардована града Радио-телевизије Нови Сад

04.05 (Понедељак)

2013 - Сисак, мјесто злочина

05.05 (Уторак)

2013 - Сисак, мјесто злочина

06.05 (Сриједа)

2013 - Вељун, мучилиште српских цивила.

2013 - Село Благај, вељунски покољ.

07.05 (Четвртак)

2013 - Село Благај, вељунски покољ.

08.05 (Петак)

2013 - Село Благај, вељунски покољ.

2013 - Шума Радоња

09.05 (Субота)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

10.05 (Недеља)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

2013 - Домачај луг, у шуми Млађе, код Липја

11.05 (Понедељак)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

2013 - Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године

12.05 (Уторак)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

2013 - Глина - Хађер, 11. и 12. маја 1941. године

13.05 (Сриједа)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

2013 - Калови, Петрова гора

14.05 (Четвртак)

2013 - Јарак Метаљка, у Петровој гори oд 9. до 14. маја 1942.

2013 - Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

16.05 (Субота)

2013 - Злочин у Пофалићима 1992. године

21.05 (Четвртак)

2014 - Злочин у мјесту Жутица код Милића 21. маја 1992.

22.05 (Петак)

2013 - ЗЛОЧИН НА БОРАК БРДУ БЕЗ КАЗНЕ

25.05 (Понедељак)

2013 - СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ

СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ

25/Мај - 27/Мај

Злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. Данас у брадини нема Срба.

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

ТУЖИЛАШТВО ПОНИЖАВА СРПСКЕ ЖРТВЕ

СУЂЕЊЕ РАЗОТКРИВА ОДГОВОРНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

26.05 (Уторак)

2013 - СЈЕТИМО СЕ БРАДИНЕ