Календар Покоља

РАДУЛОВАЦ, КОД ПРЊАВОРА - 22. ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

На локалитету познатом као Радуловац усташе су, 04.12.1941. у свом злочиначком походу звјерски убиле 22 мушкарца из Парамија, Млинаца и Чорли, чији је једини гријех био што су православне вјероисповијести.

РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

РАДУЛОВАЦ, КОД ПРЊАВОРА - 22. ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

На локалитету познатом као Радуловац усташе су, 04.12.1941. у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести. РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ

Код спомен обележја на раскрсници између села Јеминовац и Шњегавић у Пожешко-славонској жупанији одржана је комеморација српским цивилним жртвама из тих и околних села побијеним 10. децембра 1991. у акцији У том крају крајем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуацију 26 српских села смештених у Пожешкој котлини, подно планина Папук и Псуњ. Ликвидирано је18 мушкараца и 24 жене и да је 16 жртава имало између 70 и 86 година. Села је напустило 2.120 особа, а након евакуације почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили.

Комеморација Србима убијеним код Пожеге

КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ

Код спомен обележjа на раскрсници између села Јеминовац и Шњегавић у Пожешко-славонскоj жупаниjи одржана jе комеморациjа српским цивилним жртвама из тих и околних села побиjеним 10. децембра 1991. у акциjи У том краjу краjем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуациjу 26 српских села смештених у Пожешкоj котлини, подно планина Папук и Псуњ.  Ликвидирано  jе18 мушкараца и 24 жене и да jе 16 жртава имало између 70 и 86 година. Села jе напустило 2.120 особа, а након евакуациjе почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили. Комеморациjа Србима убиjеним код Пожеге

Злочин над србима у Паулин Двору

11. ДЕЦЕМБРА се навршава годишњица (1991) од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева.

ПАУЛИН ДВОР МЈЕСТО ЗЛОЧИНА – СЈЕЋАМО СЕ 21 ГОДИНУ ПОСЛИЈЕ

БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осиjека, гдjе су припадници Хрватске воjске убили 18 српских и jедног цивила мађарске националности, али до сада нико за оваj злочин ниjе одговарао по командноj одговорности нити за премjештање лешева.Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске воjске, коjа jе извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послиjе двиjе ослобаћаjуће пресуде. Штрбац jе рекао да jе то била регуларна jединица Хрватске воjске чиjи су командни кадар и састав познати. Злочин се десио 11. децембра 1991. године, када су, наводно због освете за погинулог саборца, у кућу Андриjе Буквића, гдjе су цивили од 45 до 81 годину били у кућном притвору, упали ноћу хрватски воjници и побили их. Међу њима су била четири брачна пара. Оваj злочин jе годинама прикриван. Тиjела 17 жртава откривена су 500 километара далеко од мjеста злочина, док jе тиjело 18-те жртве, jедне жене, Даре Вуjиновић, пронађено скалпирано у шибљу краj куће гдjе jе почињен злочин, а убиjени су и њени родитељи. Сутрадан уjутро злочинци су кућу Андриjе Буквића, ради уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом. Штрбац jе истакао да jе до данас остало неистражено ко jе наредио оваj злочин, као и ко jе наредио, организовао и извршио премjештање тиjела са мjеста злочина, мада се зна да jе у то вриjеме, 1997. године, шеф свих служби безбjедности Хрватске био Мирослав Туђман, син покоjног хрватског предсjедника Фрање Туђмана. Посмртне остатке 17 убиjених цивила пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у маjу 2002. године на локациjи Ризвануша у близини Госпића, у Лици, коjа jе удаљена више од 500 километара од мjеста злочина. Након ексхумациjе 2002. године, утврдило се да су ти остаци првобитно били покопани на простору jедног воjног складишта "Луг" код Чепина, у близини мjеста злочина, одакле су у зиму 1997. године, очигледно уз знање наjвиших воjних, полициjских и цивилних структура власти Хрватске, ексхумирани и у пластичним бурадима пребачени на локациjу на Велебиту, када су се за таj злочин заинтересовао Хашки трибунал, истакао jе Штрбац. "Зна се да су директни `извршиоци радова`, односно ексхумациjа и превоза били инжењерци из Карловца. Па су они превезли тиjела у неком камиону, фингираjући да превозе кисели купус у пластичним бурадима, у коjа су ставили по jедан леш", рекао jе Штрбац. Годину дана након ексхумациjе, 2003. године породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у Паулин Двору. Српски страдалници сахрањени су у заjедничку спомен-гробницу, коjу су изградиле и финансирале њихове породице, а на коjу су 4. новембра 2010. године тадашњи предсjедници Србиjе Борис Тадић и Хрватске Иво Јосиповић, положили виjенце. Убиjени су Милан Лабус, Спасоjе Миловић, Боjа Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вуjновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Мариjа Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности.   Извор:  Везане виjести: Сeћaњe нa жртвe рaтнoг злoчинa

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВЦУ

У братуначком селу Бјеловац одржава се парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека.Чак 68 Срба убијено је 14. децембра 1992. године, када су у рану зору јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине.

ПАРАСТОС ЗА 109 НАСТРАДАЛИХ СРБА ИЗ БЈЕЛОВЦА

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВЦУ

У братуначком селу Бjеловац одржава се парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека. Чак 68 Срба убиjено jе 14. децембра 1992. године, када су у рану зору jаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине. ПАРАСТОС ЗА 109 НАСТРАДАЛИХ СРБА ИЗ БЈЕЛОВЦА

Молитвени помен у Пркосу Ласињском

У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када је страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на најмонструознији начин беше убијено и 359-оро деце која своје страдање и своју кончину нађоше у овом крвавом пиру.

Молитвени помен у Пркосу Ласињском

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном народу, jереj Саша Умићевић jе позвао све присутне да се увек моле за све невино пострадале жртве, да их Господ удостоjи мученичког венца и мученичке славе за њихово страдање и сведочење свога имена и православне вере. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане виjести: Годишњи помен у Пркосу Ласињском Uništen spomenik u Prkosu kod Karlovca

Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору у Добоју

Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору у Добоју, у организуји Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одржава се 27. децембра, и служи помен за 45.791 настрадалог Србина у том логору.

"СРПСКЕ ГОЛГОТЕ 20. ВИЈЕКА" У МЈЕСТУ АУСТРОУГРАСКОГ ЛОГОРА

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941.

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. јануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дјеце

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941.

Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору у Добоју

Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору у Добоjу, у организуjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова одржава се 27. децембра,  и служи помен за 45.791 настрадалог Србина у том логору. "СРПСКЕ ГОЛГОТЕ 20. ВИЈЕКА" У МЈЕСТУ АУСТРОУГРАСКОГ ЛОГОРА

Злочини у селу Бовић

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. јануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Злочини у селу Бовић

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.