Календар геноцида
Наредни догађаји
Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла
Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. Карловац 2017.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или писмом на адресу Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу
26/Април - 27/Април26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo "Otkosom" novembra 1991.
Prve žrtve ustaškog genocida u Hrvatskoj
27.04.2013. Грубишно Поље: Фото-галерија-парастос и комеморација
Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација
Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић
2012 - ФАКОВИЋИ, ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА
ФАКОВИЋИ, ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА
У братунчакој Мјесној заједници Факовићи 5. октобра обиљжавасе годишњица од страдања25 Срба, претежно цивила, које су прије 1992.година убили припадници муслиманске армије из Сребренице.
ФАКОВИЋИ, ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ СРБИМА
2013 - Комеморација дјеци страдалој у сисачком дјечијем логору
Комеморација дјеци страдалој у сисачком дјечијем логору
05/Октобар - 06/ОктобарУсташко-њемачки логор у Сиску је основан 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечји логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дјечјим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и лијечника др Антуна Најжера.
Ове године комеморативни скуп се одржава 5. октобра на дјечијем гробљу у Сиску.
2012. - Сјетимо се дјеце страдале у сисачком логору!
2012 - ОБИЉЕЖАВАЊЕ 17 ГОДИНА ОД СTРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 17 ГОДИНА ОД СTРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ
2012 - Парастос и комеморација у Кукуњевцу
Парастос и комеморација у Кукуњевцу
2015 - Страдање Срба из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок
Страдање Срба из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок
Села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок налазе се на десној обали реке Саве у Банијској Посавини, између Сиска и Јасеновца. Насељена су српским становништвом православне вјероисповјести.
Усташе из логора Јасеновац на челу са злогласним Љубом Милошем, рано ујутро 13. октобра 1942, прешле су Саву у Ивањском Боку и опколиле већи дио села.
Један број усташа је скупљао народ а други су пљачкали, изгонили стоку и пленили храну.
Њих, око 1500 похапшених, кренуло је пут Јасеновца. Неки су успјели побјећи али већина је заробљена, тучена и злостављана на путу ка логору.
Након неколико дана боравка у логору Јасеновац, у ужасним условима под ведрим небом и без хране, одвојене су жене са дјецом од мушкараца и послани у Сисачки логор а потом жене у Стару Градишку.
Према свједочанству њемачког генерала Глеза фон Хорстенауа, овом приликом убијено је око 100 људи, од којих су неки попут Бошка Рака и четрнаестогодишње дјевојчице Јеле Ракић, звјерски измасакрирани. Једно је дијете заклано у колијевци а једна беба испечена у рерни (дијете оца Ђуре Радовановића и мајке Љубице).
Двадесет другог октобра 1942, на интервенцију њемачког генерала, који је са својим војницима лично отишао у логор, народ је пуштен кући што је било за оне прилике неочекивано. При изласку из логора, заточеницима није дозвољено да узму злато, новац и друге драгоцјености које су им одузете приликом уласка.
Вративши се кућама, родбина је тражила своју дјецу у Сисачком логору.
{{image::/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/2015/Mestani_opstine_Crkveni_Bok_na_svecanosti_1938.JPG?width=420[&]alt=Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)[&]class=Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)[&]mode=proportional[&]rel=lightbox}}
Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)
Текст написали:
Др. Маја Кљаић Вејновић
Проф. Никола Турајлић
Везане вијести:
О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и ...
2012 - Годишњица злочина у Драгинцу
Годишњица злочина у Драгинцу
14. октобра 1941. године, у Драгинцу је почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на територији Србије. Стрељано је око три хиљаде људи. Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима током Другог светског рата на територији тада окупиране Србије,
2012 - Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
У пријеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергија и Вакха (Срђевдан) , наишла је есесовска војска на подручје скоро цијелог села Велико Паланчиште , затим већег дијела села Мало Паланчиште и дијела Јеловца које граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла је једна јединица усташа која је преузела сав сакупљени народ ос есесоваца који су се затим повукли на фронт.У предвечерњим часовима 20 Октобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздвајање мушкараца преко 15. година на једну страну , а жене и дјецу на другу страну.Укупно је издвојено 82. мушкарца преко 15. година који су у вечернјим вима истог дана одведени у сточни тор Славкана Вујичића.
Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
2015 - Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
У приjеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергиjа и Вакха (Срђевдан) , наишла jе есесовска воjска на подручjе скоро циjелог села Велико Паланчиште , затим већег диjела села Мало Паланчиште и диjела Јеловца коjе граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла jе jедна jединица усташа коjа jе преузела сав сакупљени народ ос есесоваца коjи су се затим повукли на фронт.У предвечерњим часовима 20 Октобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздваjање мушкараца преко 15. година на jедну страну , а жене и дjецу на другу страну.Укупно jе издвоjено 82. мушкарца преко 15. година коjи су у вечернjим вима истог дана одведени у сточни тор Славкана Вуjичића. Комеморациjа у Паланчишту Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
2013 - Паланчиште
Паланчиште
22/Октобар - 23/ОктобарУ ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатније Осме усташке бојне, предвођена поручником Батинићем, извршила је покољ над мјештанима Великог Паланчишта.
Везане вијести:
Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије
Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ
Паланчиште: 20. октобар - да се не заборави !
20.10.2012. Велико паланчиште: парастос и комеморација
2015 - Паланчиште
Паланчиште
У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена поручником Батинићем, извршила jе покољ над мjештанима Великог Паланчишта. Везане виjести: Метак ниjе испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палиjе СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић 2012 година - РТРС ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ Паланчиште: 20. октобар - да се не заборави ! 20.10.2012. Велико паланчиште: парастос и комеморациjа
2013 - Етничко чишћење Славоније
Етничко чишћење Славоније
Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.
Саопштење поводом годишњице евакуације Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године
2015 - Етничко чишћење Славоније
Етничко чишћење Славоније
Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе дан раниjе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. Саопштење поводом годишњице евакуациjе Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године
2013 - Почетак операције "Откос" - Билогора
Почетак операције "Откос" - Билогора
Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела је акција хрватскепаравојске под кодним називом „Откос-10“, која је имала за циљ ликвидирати или протјерати Србе са подручја источне Билогоре, смјештеног на сјеверозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
24. 10.2011. - Ранко Раделић: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!
Milan Bastašić -Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.
САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА ИЗ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ
2015 - Почетак операције "Откос" - Билогора
Почетак операције "Откос" - Билогора
Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. 24. 10.2011. - Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма! Milan Bastašić - Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991. САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА ИЗ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ