Календар геноцида: 28. јул – 03. август 1941. Страдање Срба са ливањског подручја

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године

Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени.

Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се лечили у ливањскоj болници. Истог дана у већини села ливањског подручиjа са мешовитим националним саставом становништва, на превару тj. наредбом да дођу на договор у вези пресељења у Србиjу, похапшено jе око 600 Срба, мушкарца стариjих од 13 година. Наредног дана започело jе убиjање похапшених Срба, мушкарца, на стратиштима: Пролог (убиjено 466 Срба), jама Бикуша (46); jама Самогред (28). Убиjање на стратишту Пролог траjало jе три дана.

Дана 30. jула, почиње привођење и убиjање више од 1000 жена и деце на стратиштима: школа у селу Челебић – 370 убиjених жена и деце; jама Равни долац – 204; jама Камешница – 270; jама Јеловача-Тушница – 36; jама Развала – 80; ливада Трновац – 46; jама Пропунта – 3; jама Греда – 2; jама Провалиjа – 13; Борова Глава – 4 (на подручjу Купреса).

Броjне жене и деца бачене су живе у jаме дубоке и по 50 метара, да тамо скапаваjу од глади, жеђи, рана међу лешевима своjих рођака и комшиjа.

Ексхумациjа у Прологу

Униформисане усташе су надгледале и руководиле акциjом, а непосредно извршавање и контролу да неко од Срба не побегне, вршили су цивили, житељи ливањских села, комшиjе и познаници Срба.

Нека српска села су потпуно опустела, у броjним породичним задругама побиjени скоро сви чланови, неки родови затрвени. Побиjени су Срба из Ливна и ливањских села: Била, Боjмунти, Врбица, Главице, Велики и Мали Губер, Губин, Жабљак, Застиње, Коморани, Лиштани, Оџак, Подгреда, Поток, Поточани, Прилука, Прово, Радановци, Раповине, Саjковић, Смрчани, Сухача, Чапразлиjе.

Наjвише су пострадала села: Челебић, у коме jе убиjено 416 Срба; Горњи и Доњи Руjани са 377 побиjених; Голињево са 232 људи, што jе целокупно српско становништво тог села; као Велики и Мали Губер са 126 побиjених и друга.

Убиjено jе 673 деце млађе од 15 година, од коjих 248 ниjе стасало ни за школу, а био jе знатан броj некрштене деце, млађе од годину дана (само у селу Голињеву било их jе 24).

Гротло jаме Равни долац пола века касниjе, jуна 1991. године

Поред ливањских, на наведеним стратиштима су побиjени и Срби купрешког села Вуковско (147), дувањских села Врило и Присоjе (60) и 47 Срба доведених из Далмациjе.

Од 28 до 30. jула наjвише су пострадали родови: Пажин (161 убиjен), Ерцег (126), Лалић (116), Вуjановић (97), Бошковић (74), Радета (63), Ждеро (60), Црногорац (58), Цвиjетић (57), Козомара (55), Кисо (54), Шуњка (40), Радић (38), Стоjинац (37), Милутин (35), Рацо (32), Арнаут (30), Ратаљ (30), док jе мање од 30 убиjених било у породицама: Видовић, Вуjичић, Давидовић, Коњикушић, Нинковић, Петровић, Росић, Ристић, Симић, Шешум, Јовановић, Митровић, Митранић, Тошић, Ћурковић, Лаганин, Илукић, Јагодић, Наерловић, Никић, Покраjац, Тришо, Шормаз, Броћета, Иветић, Паjчин, Вулета, Бобушић, Ловрен, Марић, Ковљеновић, Анђић, Барош, Белензада, Бесара, Билбиjа, Добриjевић, Дувњак, Ђуран, Загорац, Зељковић, Коњик, Краварушић, Куjунџић, Љубоjа, Маљковић, Миличевић, Пароjчић, Павловић, Пеjић, Радоjа, Рашковић, Секулић, Сердаревић, Скакић, Станишић, Стричевић, Томовић, Ћевап, Милисав, Михаjло, Мрвић, Бикић, Ђукић, Ненадић, Буловић, Ћалић, Бачковић, Глигић, Вулић, Стоjић, Шормаз, Гарић и Михаљица.

Након масовног покоља, неколико дана догађала су се поjединачна убиства Срба коjи су наjпре успели да побегну усташама, али нису имали где да се склоне и поново су допали усташама у руке.

Са стратишта Трновац и jама Греда посмртне остатке убиjених су 1947. године сакупили преживели чланови рода и сахранили на православном гробљу у селу Лиштани.

Из jаме Самогред породице су 1961. године извршиле пренос костиjу страдалника на православно гробље у селу Руjани.

Са стратишта: Пролог, Равни долац, Камешница, Тушница и Провалиjа посмртни остаци су ексхумирани 1991. године у општоj акциjи покренутоj од стране Срба у БиХ и сахрањени у Спомен костурници у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице.

Кости страдалника са стратишта: jама Бикуша; ОШ Челебић тj. Барjак где су тела после покоља у школи сахрањена у заjедничку гробницу – рупе из коjих се вадио песак; Пропунта и Борова Глава нису ексхумиране. Над jамом Бикушом и на Барjаку подигнут jе споменик побиjеним.

Поглед са дна jаме Равни долац, jуна 1991. године

Већина спомен обележиjа jе током рата ’90-тих оскрнављена, а нека су касниjе делимично обновљена.

На ливањском подручjу било jе села у коjима су усташе жене и децу предодредиле за покрштавање, а одрасле мушкарце за убиство. Реч jе о селима Подгреда, Поточани, Жабљак, Коморани…

Присилно покрштавање у римокатоличку веру, коjе jе започело одмах по хапшењу мушкараца 29. jула 1941. године, вршили су фратри из манастира Горица. Жене и деца су присиљавани да свакодневно одлазе на мису. То jе траjало до септембра исте године, када jе на том подручjу успостављена италиjанска власт коjа jе спречила даље злочине над Србима и забранила присилно упражњавање римокатоличких обреда.

Извор: Удружење Огњена Мариjа Ливањска, Београд

Везане виjести:

Огњена Мариjа Ливањска – Jadovno 1941.

имена жртава усташког геноцида у ливну и околини љета …

ГАЛКА – Jadovno 1941.

NI PILE NIJE UTEKLO – Jadovno 1941.

ДЈЕЦА НИЈЕСУ КРИВА – Jadovno 1941.

ЈАМА – Jadovno 1941.

Ливањско поље – Jadovno 1941.