Kako su Srbi falsifikovali Jasenovac, a ruski lopovi osvojili Rajhstag?

Džaba Ivica Dačić šalje danas u Zagreb, preporučenom poštom, koverat u kome je spisak imena 20.000 srpske dece koju su ustaše pobile u Jasenovcu. Niti taj koverat u Zagrebu ima ko da primi, niti spisak ko da pročita!

Odgovor Zagreba na izložbu u UN u Njujorku o strašnom hrvatskom zločinu u Jasenovcu, stigao je još davnih godina, ponovljen je i ovih dana, a kratko i jasno glasi – „Srbi falsifikuju Jasenovac“!

Hoće Hrvati reći i da su one strašne fotografije na kojima se vide mali Srbi, izobličeni od gladovanja, straha i ponižavanja, dok čekaju sigurnu smrt  – falsifikat. Kažu i da su one još strašnije fotografije na kojima se vide koljači i žrtve, oni lepi mladi ljudi, krivi samo zato što su pravoslavci i Srbi  – takođe falsifikat. Da su i oni leševi koji su stizali niz Savu do Beograda – falsifikat. I da su spiskovi, dugi i krvavi, spiskovi sa imenima pobijenih – falsifikat. Falsifikat je verovatno i spisak malih Srba pobijenih u Jasenovcu koji će im danas poštom poslati Dačić.

Živimo u strašnom vremenu kada je sve moguće i kada ništa nije nemoguće. U vremenu strašnog licemerja i bozbožništva.

Pre par nedelja, na programu srpske državne televizije, a u udarnom terminu“, odgledao sam veoma zanimljiv američki film! Izuzetno filmsko ostvarenje počinje scenom u kojoj se, ruskom vojniku, koji u Berlinu podiže zastavu Crvene armije na tek zauzetu zgradu Rajhstaga, kao slučajno, zavrne rukav bluze, a ispod, na ruci, zasija pet – šest ručnih satova koje je vojnik, očigledno, ukrao od jadnih Nemaca čiji je Rajhstag zauzeo.

Film dalje, u zamršenoj radnji, razrešava osnovnu dilemu koja, u najkraćem glasi, da li je na ruskog zločinca, koji ubija decu po Rusiji, i koga jure kroz ceo film, na njegovu izopačenost više uticao boravak u Hitlerovom logoru za ratne zarobljenike, ili, život u slobodi Sovjetskog saveza?

Gledajući umetničko ostvarenje, prisetio sam se i jednog sličnog, samo dokumentarnog engleskog filma, prikazanog ne tako davno na jednoj domaćoj kablovskoj televiziji. U filmu, Englezi pokazuju kako su nemački SS odredi i pancer divizije 1941. godine krenuli u Rusiju na izlet, nisu tamo zgazili na cvet na livadi a kamoli zatrli desetine hiljada ruskih sela i gradova, pobili više od 20 miliona Rusa, a onda su 1945. Rusi došli u Berlin i, ničim izazvani, počinili tamo stravične zločine!

Kao i Hrvati iz Zagreba, tako nam i američki i engleski reditelji poručuju da je istorija koju smo do sada učili – falsifikat. Nije dakle, ruski vojnik koji podiže zastavu ruske pobede na Rajhstag, prešao put od Dona i Dnjepra, od Moskve i Linjingrada do Odre i Visle, do samog Berlina, da porazi najveće zlo dosadašnje istorije civilizacije. Ne, cilj ruskog vojnika, posle hiljada kilometara borbi i teških stradanja bio je da opljačka nevine Nemce. Da im ukrade pet ili šest ručnih satova! Nisu zlo fašisti, zlo su Rusi! Nisu zločine činili Nemci po Rusiji, zločine su činili Rusi po Nemačkoj, ničim izazvani.

Nije Hitler 1941. godine izdao naređenje da se Moskva sravni sa zemljom, a da se ni jednom Rusu, ni detetu ni starcu, ne dozvoli izlazak iz grada, nego da se svi pobiju a Moskva potopi. Nisu punih 900 dana Nemci davili Lenjingrad i milione nevinih ljudi, dece, žena, staraca. Nisu, nego je Staljin 1945. izdao naređenje da se satru nevini Nemci. I, da, nisu Nemci pobili 20 miliona Rusa, nego su ih žrtvovali Staljin, Žukov, Čujkov, Jerjomenko, Rokosovski i Konjev.

Živimo u strašnom vremenu u kome je sve moguće i u kome ništa nije nemoguće. Čak i to da Hrvati optuže Srbe da falsifikuju Jasenovac.

I, šta će u Hrvatskoj, šta će u svetu promeniti Dačićev spisak od 20.000 srpske dece pobijene u Jasenovcu. Ništa. Optužba da Srbi falsifikuju podatke o najstrašnijem logoru u Evropi za Drugog svetskog rata samo je korak do sledeće tvrdnje. Za koju godinu ili deceniju, svejedno, biće da Jasenovca nije ni bilo. Da nije bilo ni jama po Hercegovini. Da je onaj dečkić, Srbin, koga ustaški koljači drže iznad jame, i ponosno se sa njim slikaju, sekund pre nego što će ga zaklati – samo fikcija, srpski falsifikat, da je ono možda Hrvat koga ubijaju Srbi.

Dok Dačićev koverat sa spiskom 20.000 pobijene dece putuje u Hrvatsku, u Beogradu, u krugu Dvojke, čitam jutros, optužuju Dačića da ponovo potpaljuje međunarodne, međususedske odnose Srbije i Hrvatske. Bilo bi pametnije, kažu u Beogradu, da je ćutao. Zarad dobrosusedskih odnosa, a, i dokle više to pominjanje Jasenovca.

Možda Hrvati, oni iz Zagreba što optužuju Srbe da falsifikuju Jasenovac ipak znaju šta rade i sa kim imaju posla. Možda narod koji je spreman da zaboravi onog dečkića iznad hercegovačke jame, sa ustaškom kamom pod grlom, i nije bolje zaslužio.

Jedino u šta verujem jeste da priča o ruskom vojniku koji ide peške od Dona i Dnjepra do Berlina, ne da oslobodi svet od fašizma, nego da tamo ukrade pet ručnih časovnika, neće tako lako proći kod Rusa.

Oni imaju malo više nacionalnog samopoštovanja i ne zaboravljaju tako brzo kao mi Srbi. I, da, imaju i S 400.

Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Onima koji otvaraju tuđe grobove, pa kosti bacaju paščadima …

Marković: Hrvatska istorija jedinstvena po domaćem holokaustu

Dačić: Nacisti ubijali industrijski, a ustaše svojim rukama i strasno (FOTO / VIDEO)

Sramna reakcija Hrvatske povodom izložbe o Jasenovcu: To su lažni podaci!

Dačić ekspresno odgovorio Hrvatima: Poslaću im poštom imena 20.000 dece što su pobijena u Jasenovcu. Imali su poseban nož za nas