Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

“Новости“ откриваjу како jе потрошена 84.574 килограма златних резерви Краљевине Југославиjе. Амерички савезници наплатили одузету имовину своjих држављана, али и сву „помоћ“ партизанима и четницима

Према расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославиjа jе поседовала 84.574 килограма чистог злата.

Увиђаjући опасност по земљу, кнез Павле jе одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у маjу 1939. године. Транспорт jе извршио разарач „Београд“ и тако jе у Енглеску банку стигло 980 сандука у коjима се налазило 3.379 златних полуга. У овоj банци Народна банка Краљевине Југославиjе jе већ имала 225 златних полуга, па jе укупна резерва у Великоj Британиjи увећана на 44.886,61 килограм чистог злата.

Након почетка Другог светског рата (1. септембра 1939), док се очекивао напад на Велику Британиjу, Савет земаљске одбране Југославиjе jе донео одлуку да се злато хитно пребаци у Сjедињене Америчке Државе. Уз велики ризик, у Њуjорк jе транспортован из Енглеске 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краjа рата остало jе 11.203,10 килограма.

Народна банка jе организовала jош два транспорта. У маjу и jуну 1940. из Шваjцарске, преко Атине, у Њуjорк jе упућено 344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата.
Уочи бомбардовања Београда, Народна банка Краљевине Југославиjе jе код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата.

Треба истаћи да jе Народна банка 18. марта 1941. године, на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.

У трезорима у земљи остало jе 10.701,11 килограма злата. Још 1939. године из Београда jе евакуисано све злато: у ужички подземни трезор 9.611,30, док jе у сараjевскоj филиjали Народне банке остало jе 1.089,80 килограма.
Министар финансиjа у Симовићевоj пучистичкоj влади, Хрват др Јураj Шутеj, наредио jе 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад jе 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато jе 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требjеса. Ни ту ниjе остало, већ jе 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато коjе jе остало у Сараjеву заплениле су усташе.

Усред априлског дебакла, пучисти су се одлучили за бекство из земље, а 14. априла у манастиру Острог патриjарх Гаврило jе благословио и одлазак младога краља Петра II.
А 15. априла 1941. наjпре су евакуисани пучисти цивили, а 16. априла официри пучисти, па jе после полетања последњег авиона за Грчку (тромоторни бомбардер „савоjа маркети СМ – 79“, коjим jе пилотирао ваздухопловни капетан Иван Доминко), у коме се налазио главни организатор пуча и бекства из земље, генерал Боривоjе Мирковић, на никшићком аеродрому остало 190 сандука државног злата. У авионе jе укрцано (због мале носивости и премного клиjената за бекство) свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада jе понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма). У Мирковићевом авиону било jе наjвише сандука са златом – три. Близу грчке луке Превеза, генералов авион jе погођен и разбио се приликом принудног слетања. Мирковићу су биле сломљене обе ноге. На грчку териториjу jе било пребачено 216 политичара, пучиста, не рачунаjући њихове жене, ближу и даљу родбину.

Злато коjе су пучисти донели у Енглеску морали су да депонуjу у Енглескоj банци. Прерачунато у доларе, то jе износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по jеднима, а по другима 245 килограма чистог злата. Од те суме су исплаћиване плате пучистима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Мариjи, краљу Петру II и његовоj браћи, краљевићима Томиславу и Андреjи (сви су добиjали исту суму као и председници влада до 1952. године).
Али то ниjе било све. Пучистичке владе: генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића, имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославиjе у банци Федералних резерви у Њуjорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну jе после рата остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Депозит у Бразилскоj банци (11.225.000 долара за продатих 20.002 килограма злата) нигде се не спомиње.

Према свему судећи, пучисти су у емиграциjи потрошили 27.925.056,95 долара.
Шест сандука, коjе jе узео генералитет, било jе одмах предмет спора међу самим пучистима и због њих су падале тешке оптужбе за време такозване Каирске афере.
Шта се догађало са златом коjе jе остало у Никшићу?
Италиjани су узаптили 176 сандука или 8.393,22 килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188,45 килограма.
Четници су пронашли и узели jедан сандук.
Озна jе пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.
После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисиjе после Другог светског рата и реституциjа утврђено jе да jе остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ. Нигде се не може наћи податак да jе од Хрвата тражено да врате ону тону злата коjу су њихове усташе узеле из трезора Народне банке у Сараjеву.
Може се са сигурношћу казати да jе у Црноj Гори украдено 100 килограма злата и то наjвише после бекства пучиста из Никшића.
Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата jе преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?
Усташе су, видели смо, украле 1.089,80 килограма.
Ко jе, после пучиста, наjвише узео?
Одговор jе: Американци!
Ево како.

После рата САД су процениле да jе конфискована имовина њихових грађана у Југославиjи вредна 17.000.000 долара. Реално, то jе била сума између три и пет милиона долара. Американци су захтевали да Југославиjа то исплати из своjих златних резерви коjе су биле чуване у Федералним резервама. Професор др Милан Бартош jе сачинио приговор да jе реч о депозиту у нужди, али jе приговор одбиjен. И тако су наши савезници Американци из jугословенског депозита од 47.851,67 килограма монетарног злата узели себи 15.649,22 килограма.
Тешко jе веровати да су Американци jедноставно, као гусари, опљачкали Југословене. Нису они наплатили само имовину коjу су комунисти конфисковали америчким грађанима 1948. године. Као плутократска, трговачка нациjа, они су наплатили све оно што су у виду помоћи (оружjе, униформе, храна, возила, авиони…) за време рата испоручили Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима.

Ни то ниjе било нешто ново. После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле коjе су биле испоручене српскоj воjсци пред пробоj Солунског фронта, а да не говоримо о топовскоj мунициjи већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих jунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!

Американцима jе после Другог светског рата успело да наплате све бомбе коjе су пред краj рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своjе летеће тврђаве коjе су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Лесковцу, Бихаћу… Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе jе тражио Јосип Броз, преко свог генерала Коче Поповића.

КРЕНУЛИ САМО СА ЛИЧНИМ ПРТЉАГОМ
Карађорђевићи нису побегли са народним парама. Краљ Петар II jе из Никшића одлетео само са личним пртљагом.

Кнез Павле jе, са породицом, као што знамо, 27. марта 1941. године у поноћ укрцан у воз коjи га jе одвезао у Грчку где jе био предат Енглезима коjи су га интернирали у Кениjу. Он jе из Белог двора изашао само са личним пртљагом под строгом паском пучиста (браћа Кнежевићи су жалили што га тог дана нису убили).

Често се у нашоj писаноj и електронскоj штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народноj грбачи и да су они паразити коjима ништа не треба вратити – ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и засниваjу се на пропаганди коjу су 60 и више година комунисти лансирали против своjих неприjатеља.

Време jе да наш народ спозна истину.

ПУЧИСТИ
Пучисти су потрошили много новца, скоро 30 милиона ондашњих долара (урачунато jе и оних шест сандука коjе су са собом понели официри). Толико jе коштало њихово избеглиштво у Енглескоj и Америци. Толико jе у злату коштала пропаст Краљевине.

ИЗВОРИ
Аутор jе као извор за писање текста користио:
* Казивање за НИН Душана Јаковљевића, дугогодишњег помоћника савезног министра финансиjа, 2001-03/01;
* Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославиjе 1941-1945, Архив Србиjе и Црне Горе, „Службени лист СЦГ“, Београд, 2004.
* Будо Симоновић: „Таjна острошког блага“, фељтон у „Новостима“, jануар 2008.
* Генерал Боривоjе Мирковић, лични архив, Архив САНУ бр 14667.

Извор: novosti.rs