Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти

Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла.

Старе камене куће и други објекти у селу су одмах, ритуално спаљени, а наредних дана приступило се систематском минирању нових кућа, грађеним блоковима са АБ плочама и серклажима. Миниране су и поједине гробнице на пребиловачком гробљу, а велики број њих је отворен и у њима оскрнављене или спаљене кости умрлих умрлих пре рата. Споменици на гробљу и све фотографије покојника су уништене.

Темеље Храма у Пребиловцима освештао је Патријарх Павле 4.8. 1991. Тада су у крипту Храма положене мошти око 4000 Срба, есхумиране 1990/91. из 13 херцеговачких крашких јама и 3 велика стратишта. На ВХС флиму кога је за пропаганду ХОС- а снимио Сеад Шејтанић из Чапљине, види се да су хрватске снаге ушле у до тада изграђени део храма и неоштећену крипту са мермерним саркофагом у коме су се налазиле кости жртава НДХ терора. До сахране налазиле су се у 165 сандука.

Шта се даље дешавало, до данас се тачно не зна?!

То нико званично није ни истраживао иако податке о томе зна десетине хиљада особа, било по непосредном учешћу у незабележеном злочину над костима недужних жртава, међу којима су велики број мајке са децом из Пребиловаца, било по посредном сазнању. Истину о томе не жели нико да каже сматрајаћи да је ћутање о злочину национални и државни интерес. То није необично, нити неочекивано. Необична је незаинтересованост српског фактора за то, иако му је наметнуто звоно одговорности, са тешким последицама по народ и државу, за сва зла која су се десила на овим просторима протеклих неколико деценија. Но, и то је све мање необично, односно постало је уобичајено понашање.

† Патријарх Павле је после одслуженог парастоса новомученицима Пребиловачким, испред ,,Дома културе,, (у коме се у лето 1941 године одиграо крвави усташки пир), беседио окупљеном народу о истинском смислу страдања.

Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића( родом из Драчева у Попововом пољу). Хрватско Министарство вањских послова и европских интеграција је , у одговору на писмо СНД Пребиловци, одбило било какву везу Хрватске са ратним догађајима у БиХ, иако сама објављена наредба генерала Бобетка о нападу на Клепца, Пребиловце, Тасовчиће,…. говори да је за све што се овде догађало најпре одговорна Република Хрватска!

Углавном, у истраживањима рушевине, од некадашњих 165 сандука људских костију, сакупљено је нешто изломљених кошчица које су смештене у 7 сандука, а могле су да стану и пет. Стрепимо да је то само оно што је остало у материјалу рушевине а да је већи део багерима убачен у камиионе и негде бачен!? Неки део моштију су однели са собом „као трофејни сувенир од велике хрватске побједе“, чији је јубилеј свечано прослављен пре недељу дана у Почитељу и другим местима. Дечје лобањице су виђене о каишима хрватских бојовника у Сплиту, а огрлице са кошчицама су ношене по Мостару и другим местима.

Није чудно- Храм у Пребиловцима је апострофиран као посебна мета операције „Чагаљ – Липањске зоре“. Сам генерал Бобеко је навео у својој књизи да су Срби у Храм уградили хрватске кости!? Међутим, зашто их је уништавао ако је заиста веровао да су биле хрватске?!

Свети мученици Пребиловачки и доњохерцеговачки, молите Бога за нас!

СНД Пребиловци, јуна 2017.