fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Како је Република Српска анектирала Јадовно

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске!

недеља, јул 2, 2017 / 11:08
недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Пише: Дани(ј)ел Симић

Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година.

Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи.

Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме уз раме са предсједавајућим Предсједништва БиХ из супротстављеног страначког савеза, забило је колац у срце свим онима који су нам ограничавали или чак бранили право да се сјећамо 40.000 људи, углавном Срба, које су Павелићеви сљедбеници мучки побили за 132 дана.

НОВИНАРИ И „НОВИНАРИ“ – ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ!

Позивам свјетске, регионалне, а посебно медијске посленике из Српске и Србије, да ми по професионалним стандардима објасне нешто. Како је могуће да о јучерашњем догађају, одржаном уз присуство највиших демократски изабраних представника које Срби западно од Дрине имају, тако кардиналним историјским поводом, не буде ни једне једине ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске?!

Питање је, дакако, реторско.

Онај који би то покушао окарактерисати другачије него МАСМЕДИЈСКИ ФАШИЗАМ, није заслужио ништа друго до пљувачку у очи.

У Хрватској влада потпуно једноумље и страховлада када је у питању српско питање. Не само да неће у програм зовнути саговорника који о том мрском питању не подржава у свему званичну државну и црквену политику, или да ће некога ко је сличну изјаву успио пробити до јавности облатити и етикетирати, већ иду до оног најгорег што се у заглупљивању и залуђивањуз сопственог народа може десити – убиством истине њеним потпуним испуштањем из објективне стварности.

Тако се то ради. Прво вас нема у медијима и институцијама. Онда вас нема одистински. Физички вас искоријене. Тако је радио Павелић. Тако је радио и Туђман. Тако наставља и Колинда.

Ако узмете у обзир да је Младен Иванић ове године дошао са међудржавног скупа у Дубровнику, гдје га медији нијесу игнорисали, односно да је прошле године такође био на Јадовну и привукао неколико кључних хрватских микрофона, нема никакве сумње да је овогодишње игнорисање Дана сјећања на страдале у системима усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг једна смишљена и општенационална политика Неовисне Републике Хрватске (у даљем тексту НРХ).

На крају овог пасуса позивам исте оне са његовог почетка, да ми кажу шта они намјеравају урадити по том питању, јер је то прворазредни скандал, достојан једне награђене истраживачке приче?

ШТА ЈЕ БИЛО У НРХ ЈУЧЕ?

Хрватски медији су уредно извјестили да је у Новаљи на Пагу дошло до покушаја убиства тинејџера, на којег су друга два шипара пуцали из пиштоља. Није им пало на памет да подсјете како је у атару те општине 1941. побијено и у море бачено 8.000 Срба, Јевреја и других непријатеља НДХ. Још мање да се данас код Шаранове јаме сјећамо истих. Да је неконкретно-латинична спомен плоча постављена у ували Слана тек 1975. године, уништена одмах по васпостави НРХ, а чак два пута ломљена и три пута поново обнављана средствима удружења Јадовно 1941.

Извијестили су у таблоидном жару медији НРХ јуче, како је у свега неколико километара удаљеном Оточцу одржан скуп који је имао за циљ сјећање на лик и дјело истакнутог усташког лидера из доба НДХ, Јуре Францетића. Двије спомен плоче неоусташи нијесу успјели поставити, али је зато дон Анђелко Каћунко одржао мису за покој његове душе. И о ријечима његове апологетске проповиједи су медији НРХ детаљно обавјештавали плебс.

Стигли су, уједињени у неиспуштању и ове вијести, новинари из НРХ обавијестити васколико хрватство, како је на поменутом скупу у Дубровнику Колинда Грабар-Китаровић са Александром Вучићем договорила да „хрватски логораши“ посјете Стајићево надомак Зрењанина. Посебно су нагласили да се Предсједник Србије либерално, демократски и еуропски обавезао да ће о трошку Србије бити обновљена кућа бана Јосипа Јелачића…

За Дан сјећања на Јадовно 1941. и 40.000 жртава у 132 дана, усљед ових важних догађаја није било мјеста.

СНИМАЛЕ СУ КАМЕРЕ, АЛИ НИЈЕСУ ЕМИТОВАЛЕ

Да су институције НРХ знале за овај догађај, могли смо доказати само присуством полиције. Чини се да су они тачно знали ко смо и куда смо се упутили.

Прво на граничном прелазу Личко Петрово Село. Ту су нас, за разлику од прошле године, безмало истресли из гаћа. На излазак из аутобуса и маратонску провјеру пасоша смо навикли, али да нам догурају столић на точковима да прегледају торбу по торбу, или да у аутобуском пртљажнику прегледају и провјеравају заставе, какве су и да ли су код њих законите, нијесмо тим жаром доживјели још од самих почетака послијератне комеморације.

Надомак саме Шаранове јаме, добили смо још један новитет. Заустављају нам аутобус и у њега улази полицајка са камером у руци. Једно вријеме нас без питања снима и онда излази до наредног аутобуса. Изнад спомен-обзида око саме јаме, примјећујем још једног у плаво униформисаног који снима камером. Све ће то касније код безбједњака на детаљну анализу, а не у медије. Дакако, ако не буде каквог инцидента.

А није га било.

ЗАШТО ЈАДОВНА ЈУЧЕ НИЈЕ БИЛО У ХРВАТСКОЈ?

На Јадовну је јуче коначно завладао мир. Не примирје, већ потпун мир. Нико нам није скрнавио скуп код споменика пред Шарановом јамом. Није нам потурана шаховница под којом су злочини чињени, није нам довођен усташолики заставни вод, нико нам није наметао за говорнике освједочене зликовце, агресивне србомрсце, да нам се својим ријечима пишају на јаме пуне несахрањених костију предака.

А све се то дешавало до три године уназад.

Тада су нам за говорника неки Хрби, Колиндини чанколизи, довели Стипу Месића. То је без расправе била кап која је прелила чашу. Но, испоставило се да је и њима засметао нечији говор. Душана Басташића. Човјека који је ово све и започео прије осам година.

Од тог тренутка институције НРХ у сарадњи са Хрбима, уз дјелимичан бојкот Јеврејске заједнице, покушали су да дезавуишу Дан сјећања на Јадовно 1941.

Како?

Исто онако како су Фронтал.СРБ, када је постао превелик трн у оку сличним снагама, покушали да пољуљају прављењем латиничне копије, на којој ће писати искључиво дупелисци и говнождери, празних мозгова и тјелесних шупљина пуних чврсте валуте, какве искључиво за саговорнике зову медији НРХ и Ефбиха.

Да нам збуне посјетиоце, да нам симпатизере згаде и сараднике са нама посвађају; да убаце сјеме зла и сумње, по којем једини ћирилични портал западно од Дрине може постати слугањерски памфлетић, среброљубних полуумника.

КАКО НИЈЕ ПРОШЛО НА ФРОНТАЛУ, НИЈЕ ПРОШЛО НИ НА ЈАДОВНУ!

Уз помоћ СПЦ и оног дијела политичке заједнице Срба у Хрватској која није уз Туђмановог Србина Милорада Пуповца, почели смо да обиљежавамо и подсјећамо на страдање наших сународника и предака онако како доликује. Како нас није срамота и стид.

Очекивали су из вођства НРХ да ће помијерањем датума збунити високе дужноснике из Србије и Српске. Нијесу успјели. Рачунали су да је Младен Иванић прошле године погријешио, па су му у медијима уступили мјесто какво његов ранг као предсједника сусједне земље минимално изискује. Ко зна чему су се надали. Пословичној српској неслози, произвођењем политизације Јадовна у Српској и Србији? Умјесто тога, освијестили су дио руководећих политичких умова у Хрватској и произвели опозицију Пуповцу.

Доласком Милорада Додика на спомен обиљежје код Шаранове јаме, њихови планови су трајно пропали. Нама су ојачали вјеру да ћемо након 76 година од геноцида на потезу Јадовно – Госпић – Паг коначно ожалити и упамтити претке како ваља и требује.

МИР И НАДА

Ове године су оба предсједника исказала неподијељено српско јединство. У свом обраћању окупљенима из Бање Луке, Београда, Новог Сада, НРХ, Словеније, Шведске… показали су да врло добро знају шта је Јадовно. То је свима умирило душу и дало наду.

Наду да огроман посао који је пред нама, у истраживању и објелодањивању прапочела усташког индустријског злочина против српског народа, за који данас дјеца у основним школама готово ништа не знају, а обавјештенији појединци углавном га образлажу као „претечу Јасеновца“, можемо довести до краја. Мир, да су наши уз нас. Уз своје претке. Уз своје жртве. Уз њихове сјени и несахрањене кости.

Младен Иванић је обзнанио да је ту поново и из личних разлога, јер су и његови преци из тог краја, те му се, без обзира што сам то учинио уживо, захваљујем и овај пут на истицању значаја који је рад удружења имао у васкрсавању сјећања на геноцид под Велебитом.

Милорад Додик, којем сам се такође лично захвалио и намјерно понављам, отишао је корак даље. Не само да је одржао један од најбољих и најжешћих говора које је ико икада изрекао на Јадовну, поздравио је намјеру да се након скоро осам деценија на локацији Шаранове јаме, коју смо прошле године обиљежили дрвеним крстом, подигне спомен-капелица. Од НРХ је затражио да изда потребне дозволе, а Републику Српску обавезао да обезбиједи средства.

Чекамо сада још само Александра Вучића догодине. Онда уз буџет много веће Србије, можемо се надати и покушају вађења, ДНК анализе, и достојног сахрањивања костију побијених мученика.

НЕБЕСКА СРПСКА

Зато, пошто су се Јадовна, изузев полицијски, институције Неовисне Републике Хрватске одрекле, у медијима направиле непостојећим, и говорим да је Српска јуче неповратно анектирала Јадовно. Јаче и неповратније него што би икада било какав међудравни споразум о граници могао учинити. Нити нам он треба.

Гранични камен којим смо ми данас обиљежили границу између нормалности и ревизионизма усташтва и човјекомрштва као таквог, нови је крст који смо поболи крај јаме под Гргиним бријегом. То је обични, дрвени крст, каквих смо већ до сада усправили пет. Ако будемо сваке године овако обиљежавали по једну јаму, само овај симболичан, ходочаснички посао, усамљен и до сада слабо помогнут од српских државних творевина, завршићемо далеко иза стогодишњице злочина. Толико их има.

Јадовно је за мене већ одавно престало бити сазнање, колико скроман, лични завјет. Сваке године видим нека иста и нека нова лица. Невјероватно ми је драго било када сам видио како моји стари знанци и саборци воде своју дјецу. Уче их што њих нијесу научили. Да се чувају. Да не буду глупи. Да памте своје претке, како би сачували и потомке.

Стичем нове пријатеље и изнова себе изненађујем посједовањем физичке форме. Коју иначе немам. Али имам некако када пјешачим по Велебиту носећи крст километрима шумским путем, па онда још копамо крш и усправљамо крст. И пјешке назад. Не могу описати тај понос када замолим присутне да се не нагињу на јаму да не би упали, али да нам помогну скупљајући камен, којим крст на крају учврстимо. А оно док се окренем, крај крста гомила.

Кад већ почињем крај лично, да тако и завршим:

У име читавог слободног човјечанства хвала свима који су нас у ових осам година подржавали и молим вас да, ако нијесте до сада, издвојите један дан у години и дођете на Јадовно. Јако је битно да барем једном годишње неко дође и сјети се 40.000 убијених.

Само тако можемо доказати да усташама план није успио.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Везане вијести:

Обиљежен „Дан сјећања на Јадовно“ (ВИДЕО)

Обележен Дан сећања на Јадовно (ФОТО, ВИДЕО)

Додик код Шаранове јаме на Велебиту: Тешко је опростити…

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: