Kako je nastala srpska uniforma

Sivomaslinasta uniforma vojske kralja Petra I Karađorđevića stvorila je takav kult nepobedivosti u narodu da i dan-danas, vek kasnije, niko ne može ni da zamisli branitelja države bez prepoznatljive boje pantalona, bluze, šinjela i kape.

Pobede u oba balkanska i herojske borbe u Prvom svetskom ratu neraskidivo su povezale vojsku sa stanovništvom te da je ratna uniforma postala narodna nošnja. Malo ko zna da su boja i model vojničke odeće, pa čak i čuvena šajkača, uvezeni u Srbiju iz inostranstva još u 19 veku.

UTICAJ AUSTRIJE

– U to vreme najveći uticaj na uniformu naše vojske imali su Austrija i Rusija, a u manjoj meri Nemačka i Francuska. Pre uvođenja jednoobrazne sivomaslinaste korišćene su se zelena, plava, tamnoplava i smeđa boja uniforme. Recimo, zelenu boju nosili smo po ugledu na Rusiju, a preuzimali smo i uniformu nemačke države Virtemberg i Belgije. Uzor su nam bile države koje su nam odgovarale ili po veličini ili po snazi. Krajem 19. veka, naročito u doba srpsko-turskih ratova, dominira kod nas austrijski model koji je bio prepoznatljiv po preklopcima na džepovima bluze u vidu lastinog repa. Popularna šajkača je austrijska kapa, i to poreklom još iz 16. veka – priča profesor Čedomir Vasić, priređivač izložbe „Vojska kralja Petra“, koja je u Kući kralja Petra I otvorena do 30. avgusta povodom obeležavanja 95 godina od kraljeve smrti.

RAZLIKE PO RODOVIMA

Bez obzira na spoljašnje uticaje, vojnička uniforma u Srbiji nikada nije odudarala od društvenih prilika.

– Uvek je bio prisutan racionalni momenat, koji je proisticao iz objektivnih materijalnih mogućnosti zemlje. Dakle, nije bilo preterivanja u dekoraciji. Na taj način vojska se povezivala sa narodom. U vreme dolaska kralja Petra na presto 1903. godine bila su prisutna dva osnovna tipa vojne odeće: svečani ili paradni i službeni, odnosno ratni – ističe Vasić.

Propisom iz 1900. godine tada se boja uniforme razlikovala po rodovima vojske.

– Mundir ili kaput za generalštabne i sanitetske oficire bio je crn, za inženjerske zatvorenozelene boje, za konjičke otvorenoplav, a za sve ostale kao i pitomce Vojne akademije ugasitoplav. Samo za pešadijske oficire uveden je mundir golubije boje kako bi im se podigao ugled, po uzoru na austrougarske generale, dok su vojnici zadržali ugasitoplavu boju koporana ili gornjeg dela vojne odeće – objašnjava Vasić.

UOČI RATOVA

Uredbom o odeći srpske vojske od 4. februara 1911. godine i Izmenama i dopunama od 5. maja te godine ustanovljen je izgled srpske uniforme uoči Balkanskih i Prvog svetskog rata.

– Svečana odeća bila je propisana samo za oficire, dok je za redove i podoficire bio propisan isti oblik uniforme i za svečano i za službeno odelo. Glavne izmene u odnosu na Propis iz 1900. godine ogledale su se u boji mundira, jer je većina rodova dobila crn, a samo je konjica dobila svetloplavi i pojedine struke tamnoplav. Po ugledu na gardu, kapa ili kalpak je postao viši, a spreda je dobio zlatne pletenice – kaže Vasić i naglašava da je uredbom iz 1908. godine uvedena jednobojna sivomaslinasta ratna uniforma.

ISPRAVKE

Da je kralj Petar I imao sluha za tradiciju i mišljenje svojih potčinjenih i u pogledu ratne uniforme, pokazuje i činjenica da je bio spreman da menja već donete propise.

– Po Uredbi iz marta 1911. godine koju je potpisao prestolonaslednik Aleksandar, trebalo je da generali imaju svetloplave lampaze na pantalonama. Ali su po želji generali nosili crvene lampaze još od vremena kneza Miloša. Kralj Petar I je to korigovao i uz druge ispravke učinio uniformu ekonomičnijom – ističe Vasić i dodaje da se zbog velikih uspeha vojske Kralja Petra u ratovima sivomaslinasta boja zadržala do dana današnjeg.

Pošto je do tada uniforma bila veliki izdatak za oficire, dešavalo se da odeća bude raznobojna.

– Oficiri su sami kupovali i šili sebi odeću, što je naročito za niže činove bio ogromni zalogaj dok je vojnike država snabdevala vojnicima uniformom. Zbog toga je bilo dozvoljeno da se pojedini model uniforme nosi sve dok ne bude iznošen – naglašava Vasić.

NAKON GOLGOTE

Nakon albanske golgote u Prvom svetskom ratu i iskrcavanja srpske vojske na Krfu uniforma je mahom bila francuska i engleska.

– Boja francuske uniforme je bila plava i žućkastozelena. Čakšire su bile slične našim, šinjeli uglavnom sa dva reda dugmadi, a karakterističan je bio šlem, koji će ostati obeležje naših uniformi do Drugog svetskog rata. S druge strane, engleska vojnička bluza imala je isturene džepove, dva na grudima, dva na peševima i naramenicama – kaže Vasić. n

Nevidljive boje u skladu s prirodom

Boja ratne uniforme u skladu sa prirodom pojavljuje se prvi put sa pojavom bezdimnog baruta sredinom 19 veka.

– Da bi se na ratištu raspoznavale trupe koje je bilo teško videti zbog dima baruta, nosile su se uniforme naglašenog kolorita pa nije ni bilo bitno da uniforma bude u skladu s prirodom. Međutim, sa pojavom bezdimnog baruta, kao i promenom ratne doktrine dolazi do usvajanja manje uočljive odeće – kaže Vasić.

Autor: Marko Tašković

Izvor: BLIC