Како је Мерон „опрао“ злочине у „Олуји“

Може се рећи да је одлука двојице чланова Жалбеног вијећа Хашког трибунала написала нову, лажну историју ратних дешавања у Хрватској током деведесетих година 20. вијека и ставила тачку на многобројне никада истражене злочине над Србима.

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Хрватски медији славе 16. новембар као дан ослобађања генерала Анте Готовине и Младена Маркача из Хага и преиначење пресуде којом су претходно били осуђени на дводеценијске робије због злочина над Србима током „Олује“.

Готовина и Маркач претходно су једногласном одлуком Судског вијећа у Хагу осуђени за учешће у „удруженом злочиначком подухвату“, заједно са државним и војним врхом, те некадашњим предсједником Хрватске Фрањом Туђманом.

Међутим, након политичког и медијског лобирања, Жалбено вијеће Хашког суда, под предсједавањем Теодора Мерона, прегласавањем је ослободило хрватске генерале и тако, према мишљењу многобројних критичара рада овог трибунала, „опрало“ хрватске злочине у „Олуји“ и ратовима током деведесетих година прошлог вијека.

Том пресудом је спасена и Туђманова политичка заоставштина, чија је политика првом пресудом окарактерисана као злочиначка.

Нова пресуда и ослобађање хрватских генерала изазвали су запрепаштење код једног броја хашких судија и посматрача рада Трубунала, који су оптужили Мерона да је под притиском САД /које су помагале „Олују“/ учинио све да пресуда буде преиначена.

Овом пресудом, Хашки трибунал је изгубио било какву вјеродостојност, која је била озбиљно начета још од ослобађања некадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја и генерала муслиманске војске.

Готовина је данас „ратна икона“ Хрватске, па се о овом бившем припаднику француске Легије странаца, који је командовао акцијом „Олуја“, пишу праве бајке и снима филм за најпознатијим хрватским глумцима.

Готовина је сасвим испунио наредбу тадашњег врховног команданта хрватске војске Фрање Туђмана, који је на састанку највиших политичких и војних функционера Хрватске пред почетак акције „Олуја“ на Брионима издао прецизно наређење:

„Србима задати такав ударац да они практично нестану /из Хрватске/“.

Ова наредба забиљежена је и у транскриптима састанка, а постоји и аудио-запис који је презентован и у Хагу.

Након ове пресуде, све мање је истрага о бројним злочинима током „Олује“, јер у хрватском друштву влада увјерење да је Хаг верификовао „Олују“ и ослободио од одговорности велики број функционера и бораца.

Може се рећи да је одлука двојице чланова Жалбеног вијећа Хашког трибунала написала нову, лажну историју ратних дешавања у Хрватској током деведесетих година 20. вијека и ставила тачку на многобројне никада истражене злочине над Србима, као и на карактер тих унутрашњих сукоба.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ђорђе Ивковић: „ОЛУЈА“ – две деценије америчке лажи …

Операција Олуја | Хронологија: 138 500 против 31 000 | Јадовно …