Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
На данашњи дан пре 108 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице.
Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи.
Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић.
Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с Бугарима у рововима и jурише преко гомила људских тела. Животе jе дало 39 официра и 747 воjника, а било jе два пута више рањених. Посебна пажња овоj хероjскоj бици поклоњена jе на страницама књиге „Ђенерал Крста Смиљанић – хроника jедног витешког живота“, у издању Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чаjетини.
Аутор књиге Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке, иначе писац више монографиjа и књига о Златибору и његовим људима, прати живот Смиљанића (1868-1944) од сељанчета из Љубиша, школовања, напредовања у воjсци, преко ратова са Турцима, Швабама и Бугарима, до службовања после Великог рата и постављања старог ратника за бана Зетске бановине.
Армиjски ђенерал Крста Смиљанић
Трагаjући по архивама и сабираjући међу корице књиге историjску грађу, аутор истиче да jе Крста Смиљанић био човек народног духа, уман и непоколебљив у одлукама, доследан у испуњавању захтева своjе отаџбине и веран положеноj заклетви.
– Крста Смиљанић ниjе био династички официр, ничиjи миљеник, као што ниjе припадао ниjедноj официрскоj завереничкоj групи – истиче Снежана Ђенић. – Службовао jе код четири српска краља, а непосредне старешине и наjближи сарадници, и у рату и у миру, били су му великани тог времена, четворица српских воjвода.
Подсећаjући да jе Смиљанић, као начелник Штаба Шумадиjске дивизиjе у Крагуjевцу, прихватио основни постулат свога команданта воjводе Степе Степановића – да без воjне дисциплине нема ни воjске, а да му jе у српском Ђенералштабу воjвода Радомир Путник додељивао значаjне и поверљиве задатке, посебно током балканских ратова, аутор књиге истиче:
– У тешком и трагичном одступању српске воjске од Обреновца до Крфа, са воjводом Живоjином Мишићем и Првом армиjом прошао jе кроз албанску голготу носећи крст мучеништва коjи му jе усуд доделио, док jе са воjводом Петром Боjовићем прешао пут, са високо уздигнутом тробоjком, од Солунског фронта до Београда и донео Србиjи слободу, остављаjући траjни белег jедног скоро митског предања о хероизму српског народа.
ПРОДАТО ОРДЕЊЕ?!
Име и дело ђенерала Смиљанића су, како наглашава аутор књиге, после смрти неоправдано, али смишљено запостављани. Ђенерал ниjе имао потомака, а од заоставштине jедино се карабин, сабља и гусле чуваjу у спомен-збирци чаjетинске библиотеке, док су сва одликовања (20 домаћих и 15 страних) – продата?! Смиљанићу jе, краj jезера на Златибору, 2008. године подигнут споменик, рад ваjара Бранка Тиjанића.
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести:
Преминуо Грк, последњи сведок страдања српске воjске кроз Албаниjу!
Наjмлађи воjник у Првом светском рату био Србин – Jadovno 1941.
Српска жртва 1914, кратак поглед из 2014.
Овековечена српска страдања од Егеjа до Дунава – Jadovno 1941.
Велики рат 1914. -1918. – поруке човечанству – Jadovno 1941.
One Response
Др Петар Зец, љекар из Госпића, одазвао се позиву и учествовао на Солунском фронту. По завршертку рата био је управник болнице у Госпићу, и као хуман човјек много доброг је учинио у вођењу и опремању те болнице. Пред почетак рата 1941. избјегао је у Београд, гдје је радио у Црвеном крсту Србије на збрињавању избјеглица. Петар је студиј медицине завршио у Инсбруку 1905. године. Један други Личанин, Јулије Будисављевић је завршио медицину у Инсбруку 1907. године. За вријеме рата 1941-1945. био је главни хирург болнице у Загребу. И то је хуман рад, без обзира о коме се ради. И сад погледајте разлику. Петра Зеца су ухватили 1945. одлободиоци и међу 105 лица, одлуком војног суда Петар Зец је стрељан. С друге стране Јиулије и његова супруга Диана је био на пријему код Тита у Београду. А Диани је приписана заслуга да је спасила 12000 дјеце, као да је усташка држава биламачији кашаљ.