КАД ПРАВОСУЂЕ ОТВОРЕНО ШТИТИ УБИЦЕ

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13

Пресретнуто санитетско возило ЈНА

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
Због свих пропуста и опструкциjа у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маjа у Сараjеву, адвокат Милан Романић поднио jе кривичну приjаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача.

Романић, пуномоћник породица убиjених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, поjаснио jе за Срну да jе jош 25. и 26. jануара 2012. године поднио приговор Канцелариjи главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавjештења Тужилаштва БиХ од 23. jануара 2012. године да се истрага у предмету „Добровољачка“ – обуставља.

„У вриjеме подношења приговора, вршилац дужности главног тужиоца БиХ била jе Јадранка Локмић-Мисирача, коjа тада, као и Салиховић касниjе, нису предузели ништа да се приговори породица Томовић и Гвозденовић риjеше за вриjеме њихових мандата, а што jе у супротности са начелом легалитета кривичног гоњења“, истиче Романић.

У међувремену, породице Томовић и Гвозденовић са Хан Пиjеска су посредством Романића доставили Тужилаштву БиХ податке о свjедоцима-очевицима злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву, са адресама и броjевима телефона, а подниjеле су и четири ургенциjе за рjешавање ових приговора.

Романић наглашава да jе почетком ове године Високом судском и тужилачком савjету (ВСТС) БиХ – Канцелариjи дисциплинског тужиоца поднесена и дисциплинска приjава против Салиховића, због прекршаjа из Закона о ВСТС БиХ, али без резултата.

„Од подношења приговора на Обавjештење Тужилаштва БиХ о обустави истраге у предмету `Добровољачка` до данас, прошло су три године и три мjесеца, а jедина информациjа добиjена од приjављеног главног тужиоца jе информациjа о формирању тима коjи ради на рjешавању ових приговора?!

Породице Томовић и Гвозденовић сматраjу да jе овакво непрофесионално понашање Салиховића и његове претходнице Локмић-Мисираче недопустиво“, каже Романић.

Он напомиње да породице Томовић и Гвозденовић сматраjу да су се у радњама, односно овако пасивном понашању челника Тужилаштва БиХ, стекла сва обиљежjа кривичног дjела неприjављивање кривичног дjела или учиниоца, односно сва обиљежjа кривичног дjела несавjестан рад у служби.

„Та службена лица дужна су да предузимаjу одређене радње лакшег вођења кривичног поступка, нарочито у случаjевима кад jе познат починилац кривичног дjела, као што су у овом случаjу Еjуп Ганић, Јован Дивjак и други, кад се према Кривичном закону БиХ за исто дjело може изрећи казна дуготраjног затвора“, обjашњава познати бањалучки адвокат.

С друге стране, истиче Романић, Салиховић и Локмић-Мисирача су пропуштањем дужног надзора и кршењем одредаба Закона о кривичном поступку БиХ о траjању истраге и случаjевима кад се иста може продужити, очигледно несавjесно поступали у вршењу своjе дужности.

Усљед тога су тешко повриjеђена права другога, породица погинулих воjника у Добровољачкоj улици у Сараjеву 3. маjа 1992, међу њима породице Томовић и Гвозденовић, jер те породице нису доживjеле сатисфакциjу да одговорни буду процесуирани и кажњени за погибиjу њихових блиских рођака.

Самим тим оштећене породице не могу остварити своjа права на имовинску одштету, нематериjалну и материjалну.

Оштећене породице Томовић и Гвозденовић у више наврата су, о чему jе Срна већ писала, указивале на неке од броjних пропуста Тужилаштва БиХ.

Иако jе кривична приjава у овом предмету поднесена jош 29. маjа 1996. године, а допуњена 27. априла 2005. године, истрага jе отворена тек 2. октобра 2006. године?!

Током истраге оштећене Богдана Томовић и Гордана Гвозденовић никада нису испитане од Тужилаштва БиХ, нити од других истражних органа, односно органа гоњења, иако су све вриjеме биле доступне на своjим кућним адресама, познатим Тужилаштву БиХ.

Романић истиче да нису испитане ни друге породице погинулих воjника и официра, као ни маjка погинулог поручника Нидхата Кастратиjа, коjа живу у Пожаревцу, нити рањени официри и воjници тадашње ЈНА, као на примjер рањени бивши генерал ЈНА Енес Тасо, рањени пуковник ЈНА Јосип Ивановић, рањени воjник Драган Лазукић…

Нису испитани ни тада рањени водник Драган Матић, брат погинулог воjника Младена Николића – Љупко Николић, водник ЈНА Аћимовић, а нису испитани ни броjни свjедоци, страни и домаћи новинари коjи су очевици напада припадника „Зелених беретки“ и „Патриотске лиге“ на Дом Армиjе 2. маjа 1992. године…

Исте формациjе су напале и санитетско возило ЈНА коjе се кретало преко Скендериjе тог истог дана.

Сва ова лица живе на адресама у Србиjи, познатим и адвокату Романићу и Тужилаштву БиХ, а познати су и њихови броjеви телефона. Романић додаjе да су му се многи од њих и jавили у вези са застоjем у истрази о злочину у Добровољачкоj.

Докази о злочинима у Сараjеву, на Скендериjи, 2. маjа 1992. године, као и докази о догађањима у Добровољачкоj улици, 3. маjа, те докази о одговорним лицима, налазе се и на снимцима страних и домаћих телевизиjа, а те снимке посjедуjе и Тужилаштво БиХ.

„Оштећене породице сматраjу да су Тужилаштво БиХ и приjављени тужиоци под великим политичким притисцима, да намjерно чекаjу да оваj случаj падне у заборав, односно да чекаjу да нестану броjни материjални докази, а свjедоци и осумњичени умру да би се на таj начин окончао оваj предмет“, упозорава Романић.

Овакво понашање приjављених, упозорава он, jе нелегално, неморално и недопустиво. Умjесто да тужиоци своjим законитим радом допринесу расвjетљавању свих случаjева ратних злочина у БиХ, каже Романић, они на оваj начи штите jедну од страна у сукоба у протеклом рату и тиме само доприносе стварању jош дубљих међунационалних подjела и неспоразума, чиме чине немjерљиву штету БиХ и свим њеним народима.

Он истиче да оштећене породице имаjу пуно право да упорно траже отварање истраге и кривично процесуирање приjављених као наjодговорниjих лица због коjих њихови приговори на Обавиjести Тужилаштва БиХ од 23. jануара 2012. године да се истрага у предмету „Добровољачка“ обуставља jош нису риjешени, односно због чега jош ниjе подигнута оптужница у предмету „Добровољачка“.

Краj

Извор: 

Везане виjести: