Kad Jovo časti

Ne znam iz kojih razloga, niti me nešto posebno interesuje, Jovo Bakić uskače u hrvatsku knjigu falsifikata o logoru Jasenovac i broj tamo ubijenih Srba fiksira na 100.000. Valjda čovek ima neku potrebu. Ne znam ni zbog čega „Politika” spoljnjem saradniku pušta da plasira kolosalnu laž unutar vrlo, vrlo osetljive teme, ali znam da se u ovom slučaju ne sme ćutati.

Neistinita je Bakićeva tvrdnja, oslonjena na istraživanja „ozbiljnih istraživača” Bogoljuba Kočovića i Vladimira Žerjavića, da je u Jasenovcu ubijeno oko 100.000 Srba, kao što je neistina da je broj od 600.000 do 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu, utvrdila i plasirala srpska strana. To izvorno nije srpska priča i red je da se sa tim podlim podmetanjem zauvek prestane.

Prvi su o broju Srba ubijenih u Jasenovcu progovorili Nemci, nemački generali, još za vreme rata. Herman Nojbaher javlja u Berlin 1943. godine, da su ustaše do tada likvidirale 750.000 Srba, u Jasenovcu i na drugim stratištima. Jasenovac je nakon toga „radio” još skoro dve godine. General Aleksandar Ler u jednom od svojih izveštaja Berlinu, takođe iz 1943. godine, tvrdi da su Pavelićeve ustaše u Jasenovcu, na najstrašnije načine, ubile oko 400.000 Srba, general Lotar Rendulic spominje broj od 350.000.

Zemaljska komisija, imenovana 1945. godine u Zagrebu, od strane nove jugoslovenske vlasti, dok Jasenovac još nije bio uništen, sa najvažnijom dokumentacijom, utvrdila je na terenu da je tamo ubijeno između 500.000 i 600.000 ljudi. Komisiju su sačinjavali Hrvati i Slovenci.

Centar „Simon Vizental” u Los Anđelesu procenjuje da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 Srba, Jevreja i Roma.

Ništa od ovoga Jovu Bakiću nije bilo pri ruci kad je utvrđivao broj ubijenih u Jasenovcu. Slučajno?

Bakićev krunski argument da je u Jasenovcu likvidirano 100.000, a ne pola miliona i više Srba, podatak je (ne znamo čiji) da je na prostoru cele Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata, poginulo milion ljudi. Interesantna logika. Stotinu hiljada, po Jovi, u Jasenovcu, možda još toliko po ostalim, manjim stratištima, i eto nas na 200.000 do 250.000 Srba ubijenih u Drugom svetskom ratu. A koje su nacionalnosti preostalih 750.000? I gde su ubijeni? Da nisu postojali logori za masovnu likvidaciju Makedonaca, Slovenaca, Hrvata, a mi to ne znamo. Jovo, valjda, zna?

Ne bih, jer mi je muka od licemerja, autošovinizma i dvostrukih standarda, da polemišem oko zločina u Srebrenici gde su, tvrdi Jovo, Srbi počinili genocid nad Bošnjacima, a Naser Orić pokolj nad Srbima. Nad Srbima nema genocida. Nisu Srbi toga dostojni.

I za kraj, ako se već traži pojam koji bi delovao onako stranjski, svetski, a Srbe dodatno ocrnio i predstavio ih kao bolesne mitomane, obožavaoce kulta sopstvene žrtve, onda se taj pojam, Jovo, ne plete od srpskog i latinskog, pa ispane „samoviktimizacija”. Kaže se je autoviktimizacija. To mnogo bolje zvuči u ušima… Šta ja znam, Vladimira Šeksa, na primer.

Ratko Dmitrović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Piše RATKO DMITROVIĆ