Kacinijada

Nije problem kad neko iz međunarodne zajednice falsifikuje istoriju i
laže na račun Srba i Srbije, navikli smo, ali jeste problem kad to radi u
Beogradu, ili komšiluku, a beogradski mediji laži prenose bez osećaja i
potrebe da ih demantuju

Nije problem kad neko iz međunarodne zajednice falsifikuje istoriju i
laže na račun Srba i Srbije, navikli smo, ali jeste problem kad to radi u
Beogradu, ili komšiluku, a beogradski mediji laži prenose bez osećaja i
potrebe da ih demantuju, ili nekom drugom pruže priliku da to učini.

Jelko Kacin, slovenački evroparlamentarac, dao je intervju portalu
„Analitika“ – čije je sedište u Podgorici, a Tanjug preneo – u kojem
iznosi nekoliko poznatih neistina čija je višegodišnja primena iste
pretvorila u klasiku opanjkavanja Srbije.

Na stranu to što je Kacin izjednačio Putina i Miloševića, za briselskog
službenika očekivano, ali ono što je kazao upoređujući Krim i Kosovo,
prelazi liniju podmetanja i političke nekorektnosti. Rekao bih da se radi
o potcenjivanju publike, pristupu tipa: ma to je niža vrsta, mogu da im
kažem šta god hoću. Šta je to kazao Jelko?

Prvo, da je Milošević kroz stvaranje Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine hteo da ostvari naum – svi Srbi u jednoj državi. Za jednog
solidno pozicioniranog igrača međunarodne zajednice, što Kacin jeste,
ovo je ipak neočekivano nizak nivo argumentacije postavljene teze.

Srbi su već živeli u jednoj državi, zvala se Jugoslavija, i sve srpske
reakcije početkom devedesetih godina proizašle su iz želje da se
Jugoslavija očuva; možda drugačija, modifikovana, ali da se očuva.
Protiv toga, a za rasturanje Jugoslavije, što se inače zove secesionizam,
bile su Slovenija i Hrvatska. One su razbile Jugoslaviju, formalno i
praktično, dokumentima i oružjem. Sve je počelo u Kacinovoj Sloveniji a
komandant medijske pripreme, sa više laži nego istine, bio je Jelko
Kacin. Ovaj današnji, koji se zalaže za međunarodno pravo i poštovanje
državnih granica. Nismo zaboravili.

Drugo, Kacin tvrdi da se Kosovo i Krim nikako ne mogu upoređivati iz
razloga što, kaže on, autonomija Krima u sastavu Ukrajine ničim nije
bila ugrožena. Ovo je pucanj, ne u prazno, već u sopstvenu nogu.

A čim je bila ugrožena, ne autonomija, već skoro puna samostalnost
Slovenije u sastavu Jugoslavije? Zbog čega su se Slovenci otcepili? Bili
su najbogatiji, njihova republika najrazvijenija, imali su tržište o
kakvom danas ne mogu ni da maštaju, vladali u Beogradu, u Sloveniju iz
drugih republika puštali samo nekvalifikovanu fizičku radnu snagu,
radili šta su hteli… i prvi povukli nogu u rušenju međunarodno priznate
suverene države, Jugoslavije.

Identičan slučaj imamo na Kosovu. Nisu Albanci prvi put samostalnost
zatražili 1999. godine, kad su s tim ciljem podigli oružani ustanak, već
1981. godine – kad su imali stepen teritorijalne autonomije i političke
samostalnosti viši nego što Slovenija danas ima u Evropskoj uniji. Imali
su svoju akademiju nauka, Albanološki institut, univerzitet, moć da
blokiraju i ponižavaju Beograd kad god im se prohte. I nije im bilo
dovoljno, tražili su međunarodno priznatu državu. Kao i Slovenci deset
godina kasnije.

Nije muka niti je opasno ponižavati oklevetanu i poniženu Srbiju. Lako
je mrtvom vuku meriti rep. Što Kacin opservacije o Krimu, Kosovu,
Ukrajini, Putinu i Miloševiću ne izgovori u Moskvi?

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI