Док се ових дана затрпаним историјским годишњицама тражи и одговор на питање шта нас је то снашло у последњих сто година, стално сам под утиском да аналитичари превиђају чињеницу да су у том периоду балкански народи пролазили кроз еволуцијски процес кроз који су неки европски народи прошли пре нас.
Ако пођемо од еволуцијске теорије о нашој врсти, колико се сећам, почињала је са групом званом хорда, настављала племеном па државом, да би се данас наставило преко ЕУ (неком заједницом држава).
Уз то би требало додати и Дучићеву дефиницију отаџбине „да она није ни тло ни ваздух, већ дух народа”, као и владајућу парадигму свих народа света (као неки вид колективне свести – све што је у интересу мог народа је и правда).
Они који су стварали, прву па и другу Југославију, као да и нису били довољно свесни ових законитости, како би инжењери казали – погонских сила које покрећу поступке народа. Из наведеног произлази да сви народи који су ушли у састав прве и друге Југославије нису прошли кроз фазу проживљавања властитих држава.
Из Дучићеве дефиниције се види докле треба да су границе неке државе, до предела у којем доминира дух тог народа, не јуче него данас. Тај дух се нарочито манифестује кроз спортска надметања.
Мишљења сам да Србија не треба да оспорава наступе спортиста Косова на било ком такмичењу. Зашто да нечијој деци ускраћујемо тако нешто само зато што ми старији нисмо способни да проблеме разумно и брзо решавамо. Једина утакмица коју бих радо гледао уживо јесте она између спортиста Србије и Косова.
Она не треба да чека решавање свих других проблема између Срба и Албанаца. Ватерполо утакмице Србије и Хрватске и фудбалске Србије и Црне Горе делују као потврда да су нас деца (спортисти) по зрелости превазишла. Тиме бисмо косовским Албанцима омогућили да испољавају свој идентитет. Што да се не радују и они, као што се радују Хрвати, наступу својих спортиста. Колективне (спортске) емоције не треба везивати за друге проблеме. Њих народи и нису унели у заједницу држава названу ЕУ.
А што се тиче оне треће тврдње, о интересу народа, она се на овим просторима зорно манифестује, после хашких и сарајевских пресуда за ратне злочине.
Аутор: Др П. Петровић, Бањалука
Извор: Политика
Везане вијести:
Марковић: Југославија је оба пута пропала под притиском великих сила
Југославија на своју штету, Клемансо упозоравао: Срби савезници, Хрвати и Словенци били против нас