Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Asocijacije izbegličkih
udruženja iz Hrvatske
Komemoraciji žrtvama ustaškog logora u Jadovnu prisustvovao je i predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir. U razgovoru za „Vesti“ on otkriva kako mu se jedna Srpkinja iz Zagreba požalila da joj je ćerka promenila ime.
– Gospođa mi je ispričala kako je nedavno njena ćerka koja se zvala Jovana, promenila ime. Na pitanje majke zašto to čini, ona joj je odgovorila da ambijent u kome sada žive nije u skladu sa njenim imenom! Znači, Hrvatska ide u EU, ali u njoj i dalje vlada ambijent nepoželjan za srpska imena – kaže Budimir.
Otkud onda u govoru nad Šaranovom jamom Tadić kaže da je došao i da oda poštovanje antifašističkoj borbi Mesića i Josipovića?
– To se samo može podvesti pod demagogiju, jer je realnost nešto sasvim drugo. Mi smo živeli u demagogiji takozvanog bratstva i jedinstva punih 50 godina i takve paralele su nas i dovele do toga da se stvari ignorišu i da se Jadovno i slična srpska stratišta guraju pod tepih. I Josipović i Mesić imali su priliku da to isprave, ali nisu. Mesić više stoji na poziciji svoje izjave da su „Srbi doneli blato na svojim opancima“, nego na sopstvenoj ulozi u antifašističkoj borbi. I od Josipovića smo više očekivali jer današnja Hrvatska smatra da je ovaj poslednji rat produžetak antifašističke borbe iz Drugog svetskog rata. A to je teško logično povezati.
Pupovac okrenuo leđa
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac pozdravio je odluku o prijemu Hrvatske o EU? – Posebno nas je zabolelo to što je Pupovac rekao da je to veliki dan za Hrvatsku i hrvatske državljane. Ako naša ljudska i građanska prava nisu priznata onda taj dan ne može biti veliki za Srbe iz Hrvatske. A on je predstavnik Srba u Saboru i bilo je očekivati da i on podrži našu peticiju koju je potpisalo 70.000 ljudi.
Zašto?
– Jer se zna da su antifašistički borci u Hrvatskoj 90 odsto bili Srbi. Tada se desio genocid nad Srbima, a sada su Srbi prognani. Znači da se politika Zagreba uopšte nije promenila kada su Srbi u pitanju. Najmanje što očekujemo od njih je da te kosti iz velebitskih i drugih jama konačno budu izvađene i sahranjene po pravoslavnom običaju i da sadašnji Zagreb konačno napravi diskontinuitet od NDH.
Hrvatskoj je odobren prijem u EU, a prethodno nije rešila problem srpskih izbeglica i njihove imovine?
– EU nije dobro postupila. Očekivali smo da će biti ispoštovani standardi osnovnih ljudskih i građanskih prava izbeglih iz Hrvatske, ali nas Brisel nije poslušao. Plašim se da guranje pod tepih tih problema može dovesti do novih sukoba u budućnosti, iako to niko od nas ne želi. Pola miliona srpskih izbeglica ništa drugo ne želi do da im se ispoštuju njihova osnovna ljudska i građanska prava.
Otkud sada pola miliona izbeglica?
– Zato što nas ima svuda po svetu, na svim kontinentima, ne samo u Srbiji. Ima nas svuda osim tamo gde bi trebalo – u zavičaju.
Kada ste predali peticiju u Brisel, u kojoj ste tražili da se pre prijema Hrvatske prvo reši pitanje izbeglica, da li vam je pozitivno odgovoreno?
– Bilo je nekih odgovora koji su mogli da idu u tom pravcu, ali nažalost oni koji su u ovom momentu odlučivali nisu na to obraćali pažnju. To znači da ni u Evropi po tom pitanju nema konsenzusa.
Srbija razočarala
Koliko ste u borbi za prava izbeglih imali podršku u državi Srbiji? – Mi smo očekivali od Srbije i od međunarodne zajednice da se ispoštuje bileteralni ugovor između Srbije i Hrvatske iz 1996. o normalizaciji odnosa koji je predviđao da se vrati imovina Srbima. I Bečki sporazum o sukcesiji je predviđao da se Srbima vrati sva imovina, kao i Sarajevska deklaracija. Umesto toga, odlučeno je da Srbija organizuje donatorsku konferenciju. Plašim se da prikupljenim sredstvima neće moći ništa da se reši, a istovremeno će se skinuti odgovornost sa Hrvatske.
Izvor: Vesti online
