Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Асоцијације избегличких
удружења из Хрватске
Комеморациjи жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао jе и председник Асоциjациjе избегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. У разговору за „Вести“ он открива како му се jедна Српкиња из Загреба пожалила да jоj jе ћерка променила име.
– Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена – каже Будимир.
Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање антифашистичкој борби Месића и Јосиповића?
– То се само може подвести под демагогију, јер је реалност нешто сасвим друго. Ми смо живели у демагогији такозваног братства и јединства пуних 50 година и такве паралеле су нас и довеле до тога да се ствари игноришу и да се Јадовно и слична српска стратишта гурају под тепих. И Јосиповић и Месић имали су прилику да то исправе, али нису. Месић више стоји на позицији своје изјаве да су „Срби донели блато на својим опанцима“, него на сопственој улози у антифашистичкој борби. И од Јосиповића смо више очекивали јер данашња Хрватска сматра да је овај последњи рат продужетак антифашистичке борбе из Другог светског рата. А то је тешко логично повезати.
Пуповац окренуо леђа
Председник Српског народног већа Милорад Пуповац поздравио је одлуку о пријему Хрватске о ЕУ? – Посебно нас је заболело то што је Пуповац рекао да је то велики дан за Хрватску и хрватске држављане. Ако наша људска и грађанска права нису призната онда тај дан не може бити велики за Србе из Хрватске. А он је представник Срба у Сабору и било је очекивати да и он подржи нашу петицију коју је потписало 70.000 људи.
Зашто?
– Јер се зна да су антифашистички борци у Хрватској 90 одсто били Срби. Тада се десио геноцид над Србима, а сада су Срби прогнани. Значи да се политика Загреба уопште није променила када су Срби у питању. Најмање што очекујемо од њих је да те кости из велебитских и других јама коначно буду извађене и сахрањене по православном обичају и да садашњи Загреб коначно направи дисконтинуитет од НДХ.
Хрватској је одобрен пријем у ЕУ, а претходно није решила проблем српских избеглица и њихове имовине?
– ЕУ није добро поступила. Очекивали смо да ће бити испоштовани стандарди основних људских и грађанских права избеглих из Хрватске, али нас Брисел није послушао. Плашим се да гурање под тепих тих проблема може довести до нових сукоба у будућности, иако то нико од нас не жели. Пола милиона српских избеглица ништа друго не жели до да им се испоштују њихова основна људска и грађанска права.
Откуд сада пола милиона избеглица?
– Зато што нас има свуда по свету, на свим континентима, не само у Србији. Има нас свуда осим тамо где би требало – у завичају.
Када сте предали петицију у Брисел, у којој сте тражили да се пре пријема Хрватске прво реши питање избеглица, да ли вам је позитивно одговорено?
– Било је неких одговора који су могли да иду у том правцу, али нажалост они који су у овом моменту одлучивали нису на то обраћали пажњу. То значи да ни у Европи по том питању нема консензуса.
Србија разочарала
Колико сте у борби за права избеглих имали подршку у држави Србији? – Ми смо очекивали од Србије и од међународне заједнице да се испоштује билетерални уговор између Србије и Хрватске из 1996. о нормализацији односа који је предвиђао да се врати имовина Србима. И Бечки споразум о сукцесији је предвиђао да се Србима врати сва имовина, као и Сарајевска декларација. Уместо тога, одлучено је да Србија организује донаторску конференцију. Плашим се да прикупљеним средствима неће моћи ништа да се реши, а истовремено ће се скинути одговорност са Хрватске.
Извор: Вести онлине
