Jovan Pejin: Evropa je nagradila Hrvate za zločine

Bivši direktor Arhiva Srbije i istoričar Jovan Pejin uzburkao je nedavno duhove u hrvatskoj, ali i srpskoj javnosti izjavom datom u direktnom uključenju u program Hrvatske televizije (HRT), da je Vukovar srpski grad. Gledaoci u Hrvatskoj uputili su preko internet sajtova za samo dva dana preko 300 protestnih poruka zbog gostovanja i izjava srpskog istoričara, tražeći javno izvinjenje zbog „uznemirivanja pučanstva“, a saopštenjem se oglasilo i uredništvo HRT sa konstatacijom da u programu uživo nisu mogli da spreče „tako problematičnu izjavu“. U intervjuu za „Pravdu“ Jovan Pejin objašnjava zbog čega čvrsto stoji iza svoje izjave o Vukovaru, zašto ne želi da pruži bilo kakva izvinjenja i otkriva da verovatno više nikad neće otići u Hrvatsku.

– Nije mi bila namera da bilo koga provociram, a još manje da skandalizujem hrvatsku javnost. Ja sam po vokaciji istoričar i na osnovu istorijskih činjenica tvrdim da u Vukovaru do 1941. nije bilo Hrvata. Vukovar je bio srpsko-jevrejsko-nemački grad, kao i Osijek, a tek od 1945. počelo je naseljavanje Hrvata u Vukovar, i to najviše onih iz Hercegovine. Tri pravoslavne crkve su se do 1991. nalazile u Vukovaru. Činjenica je da je to srpski etnički prostor – kaže na početku razgovora Pejin.

Da li ste očekivali ovakve reakcije hrvatske javnosti na vašu izjavu na HRT-u?

– Iskreno nisam, jer sam rekao istinu, ali očigledno da Hrvate istina boli, jer su svesni da sam apsolutno u pravu i ovim, rekao bih, histeričnim napadima na mene, potiskuju osećaj krivice za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Oni su taj rat izazvali, i kada im neko skrene pažnju na to, Hrvati pomahnitaju. Ne znam da li misle da će, ako više napadaju i vređaju, njihova krivica izgledati manja.

Optužili ste i katoličku crkvu za saradnju sa ustaškim pokretom, očekujete li i reakciju Nadbiskupije?

– Da li će reagovati Nadbiskupija, ne znam, na njima je da o tome odluče, ali saradnja katoličke crkve i ustaša tokom Drugog svetskog rata na ovim prostorima je nesporna istorijska činjenica. Poznati istraživač genocida i osnivač istoimenog muzeja, istoričar Milan Bulajić sačinio je listu od 1.170 imena katoličkih sveštenika koji su učestvovali u pokolju nad Srbima u Hrvatskoj od 1941. Pa, da li to treba prećutati samo da se neko ne bi osetio uvređenim? Hrvati se i dalje drže one Krležine floskule da se „kamion ustaša“ podigao na Srbe. Ustvari, to uradio ceo narod, a učestvovala je zdušno i katolička crkva. Tii podaci će se tek pojaviti u javnosti u narednom periodu.

Da li je bilo nekih pretnji posle nastupa na HRT-u?

– Toga nije bilo, ali sam zato dobio veliki broj pohvala i poruka podršku izbeglih Srba, i to mi je najveća nagrada i satisfakcija. Ti ljudi znaju da sam u pravu i da je sve što sam rekao istina.

Hrvatska javnost glasno protestuje i zbog rehabilitacije Draže Mihailovića. Može li se četnički pokret izjednačiti sa ustaškim?

– Ne može se nikako i ni u jednom segmentu izjednačavati četnike i ustaše, jer je četnički pokret, za razliku od pokreta Ante Pavelića, bio antifašistički. Četnici nisu vršili zločine poput ustaških. Postoje zapisi italijanske vojske o ustaškim zločinima po Dalmaciji, gde su doslovno naveli da su tekli potoci srpske krvi, a i nemački nacistički generali su bili zgroženi ustaškim zverstvima.

Hrvatska će sledeće godine postati punopravna članica EU, i pored toga što se nije odrekla proslave „Oluje“ kao državnog praznika, ni vratila imovinu proteranim Srbima. Kako to objašnjavate?

– Evropa je nagradila Hrvatsku za sve njihove zločine od 1941. pa naovamo, a to nikako nisu smeli, već je trebalo da urade denacifikaciju Hrvatske, kao što je nameravao Ruzvelt krajem Drugog svetskog rata. Posle njegove smrti to je propalo, a Truman je tu ideju odbacio. Hrvati su nama Srbima uzeli jezik, a sada bi da nas i fizički unište, da nas nema. Hrvati govore nakaradnim srpskim jezikom, jer je jezik merilo jednog naroda, a Hrvati su, da bi postali narod, ukrali Srbima jezik i totalno ga unakazili. To sa krađom jezika je još i najmanje zlo koje su nam Hrvati uradili tokom proteklih decenija.

Da li biste se izvinili hrvatskoj javnosti, kao što neki traže, i da li biste prihvatili gostovanje u Zagrebu gde biste obrazložili svoje stavove?

– Nije problem da se izvinim javnosti u Hrvatskoj, ali prvo neka Hrvati upute izvinjenje nama Srbima za Jasenovac, za Jadovno, za „Oluju“, za nevine žrtve, za decu, žene i starce koje su na traktorima proterali sa njihovih vekovnih ognjišta. Tek kada za sve to upute jedno ogromno izvinjenje i pokajanje, e, onda i ja mogu da kažem izvinite, mada i dalje ne vidim zbog čega bih se izvinjavao, jer sve ono što sam rekao nije ni laž ni kleveta, već istorijska istina. A što se tiče odlaska u Zagreb ili bilo gde u Hrvatsku, lično ne osećam strah, ali nemam ni nameru da tamo idem, jer su Hrvati primitivan narod, u čijoj državi vlada atmosfera linča prema Srbima. Pa, zašto bih sebi pravio probleme odlaskom na takvo mesto?
Politička smena

U hrvatskim medijima moglo se čuti da ste 2002. smenjeni sa mesta direktora Arhiva Srbije zbog nestanka nekih važnih dokumenata. Zbog čega ste, zapravo, napustili tu funkciju?

– Nisam smenjen zbog nestanka dokumenata, jer su su ti dokumenti nestali pre mog dolaska na čelo Arhiva. Tačno je da sam smenjen sa mesta direktora Arhiva pre deset godina, ali iz čisto političkih i ideoloških razloga.

Srećko Milovanović

Izvor: pravda