Јован Пејин: Европа је наградила Хрвате за злочине

Бивши директор Архива Србиjе и историчар Јован Пеjин узбуркао jе недавно духове у хрватскоj, али и српскоj jавности изjавом датом у директном укључењу у програм Хрватске телевизиjе (ХРТ), да jе Вуковар српски град. Гледаоци у Хрватскоj упутили су преко интернет саjтова за само два дана преко 300 протестних порука због гостовања и изjава српског историчара, тражећи jавно извињење због „узнемиривања пучанства“, а саопштењем се огласило и уредништво ХРТ са констатациjом да у програму уживо нису могли да спрече „тако проблематичну изjаву“. У интервjуу за „Правду“ Јован Пеjин обjашњава због чега чврсто стоjи иза своjе изjаве о Вуковару, зашто не жели да пружи било каква извињења и открива да вероватно више никад неће отићи у Хрватску.

– Ниjе ми била намера да било кога провоцирам, а jош мање да скандализуjем хрватску jавност. Ја сам по вокациjи историчар и на основу историjских чињеница тврдим да у Вуковару до 1941. ниjе било Хрвата. Вуковар jе био српско-jевреjско-немачки град, као и Осиjек, а тек од 1945. почело jе насељавање Хрвата у Вуковар, и то наjвише оних из Херцеговине. Три православне цркве су се до 1991. налазиле у Вуковару. Чињеница jе да jе то српски етнички простор – каже на почетку разговора Пеjин.

Да ли сте очекивали овакве реакциjе хрватске jавности на вашу изjаву на ХРТ-у?

– Искрено нисам, jер сам рекао истину, али очигледно да Хрвате истина боли, jер су свесни да сам апсолутно у праву и овим, рекао бих, хистеричним нападима на мене, потискуjу осећаj кривице за рат на простору бивше Југославиjе. Они су таj рат изазвали, и када им неко скрене пажњу на то, Хрвати помахнитаjу. Не знам да ли мисле да ће, ако више нападаjу и вређаjу, њихова кривица изгледати мања.

Оптужили сте и католичку цркву за сарадњу са усташким покретом, очекуjете ли и реакциjу Надбискупиjе?

– Да ли ће реаговати Надбискупиjа, не знам, на њима jе да о томе одлуче, али сарадња католичке цркве и усташа током Другог светског рата на овим просторима jе неспорна историjска чињеница. Познати истраживач геноцида и оснивач истоименог музеjа, историчар Милан Булаjић сачинио jе листу од 1.170 имена католичких свештеника коjи су учествовали у покољу над Србима у Хрватскоj од 1941. Па, да ли то треба прећутати само да се неко не би осетио увређеним? Хрвати се и даље држе оне Крлежине флоскуле да се „камион усташа“ подигао на Србе. Уствари, то урадио цео народ, а учествовала jе здушно и католичка црква. Тии подаци ће се тек поjавити у jавности у наредном периоду.

Да ли jе било неких претњи после наступа на ХРТ-у?

– Тога ниjе било, али сам зато добио велики броj похвала и порука подршку избеглих Срба, и то ми jе наjвећа награда и сатисфакциjа. Ти људи знаjу да сам у праву и да jе све што сам рекао истина.

Хрватска jавност гласно протестуjе и због рехабилитациjе Драже Михаиловића. Може ли се четнички покрет изjедначити са усташким?

– Не може се никако и ни у jедном сегменту изjедначавати четнике и усташе, jер jе четнички покрет, за разлику од покрета Анте Павелића, био антифашистички. Четници нису вршили злочине попут усташких. Постоjе записи италиjанске воjске о усташким злочинима по Далмациjи, где су дословно навели да су текли потоци српске крви, а и немачки нацистички генерали су били згрожени усташким зверствима.

Хрватска ће следеће године постати пуноправна чланица ЕУ, и поред тога што се ниjе одрекла прославе „Олуjе“ као државног празника, ни вратила имовину протераним Србима. Како то обjашњавате?

– Европа jе наградила Хрватску за све њихове злочине од 1941. па наовамо, а то никако нису смели, већ jе требало да ураде денацификациjу Хрватске, као што jе намеравао Рузвелт краjем Другог светског рата. После његове смрти то jе пропало, а Труман jе ту идеjу одбацио. Хрвати су нама Србима узели jезик, а сада би да нас и физички униште, да нас нема. Хрвати говоре накарадним српским jезиком, jер jе jезик мерило jедног народа, а Хрвати су, да би постали народ, украли Србима jезик и тотално га унаказили. То са крађом jезика jе jош и наjмање зло коjе су нам Хрвати урадили током протеклих децениjа.

Да ли бисте се извинили хрватскоj jавности, као што неки траже, и да ли бисте прихватили гостовање у Загребу где бисте образложили своjе ставове?

– Ниjе проблем да се извиним jавности у Хрватскоj, али прво нека Хрвати упуте извињење нама Србима за Јасеновац, за Јадовно, за „Олуjу“, за невине жртве, за децу, жене и старце коjе су на тракторима протерали са њихових вековних огњишта. Тек када за све то упуте jедно огромно извињење и покаjање, е, онда и jа могу да кажем извините, мада и даље не видим због чега бих се извињавао, jер све оно што сам рекао ниjе ни лаж ни клевета, већ историjска истина. А што се тиче одласка у Загреб или било где у Хрватску, лично не осећам страх, али немам ни намеру да тамо идем, jер су Хрвати примитиван народ, у чиjоj држави влада атмосфера линча према Србима. Па, зашто бих себи правио проблеме одласком на такво место?
Политичка смена

У хрватским медиjима могло се чути да сте 2002. смењени са места директора Архива Србиjе због нестанка неких важних докумената. Због чега сте, заправо, напустили ту функциjу?

– Нисам смењен због нестанка докумената, jер су су ти документи нестали пре мог доласка на чело Архива. Тачно jе да сам смењен са места директора Архива пре десет година, али из чисто политичких и идеолошких разлога.

Срећко Миловановић

Извор: pravda