Jovan Njegović – Drndak: Da znaš …

Da znaš …

Kad  smrt dodirne ruke

Koje ste sanjali

Ruke, koje ste ljubili

Ruke, kojima ste se nadali

Djecu

Koju ste nam oduzeli

Da budu djeca mrtvih  koje ste  pobili
Vaše postelje

Ostat će prazne

Čekajući  na vaša tjela

uzalud
mirisi bordela

mantije rimskih

fratara

od krvi crnih

samo za nas

umjesto tamjana

protiv
vode

dlana

kruva

velike  svjetle sobe

otvorile  mrak našim  očima

ugaslim  kao krv

gusta kao mrak

Ne znate?

rekli  smo

Niste čuli ?

vikali smo

Niste vidjeli?

bilo nas je hiljade

broj nam se ne zna

i mrtva ste gazili

oca

brata

ujaka

strica

majku

sestru

žene

djecu
ruke su za ljude
Tko ste

Što ste

u  kućama koje su naše

u zemljama iz kojih ste nas gonili

gladni našeg imena

i naših prezimena
kad svojih nemate

u našim kućama

na našim njivama

na ulicama

pod drvetom i nad kamenom

pred provalijom
Gdje su naša djeca plava kao nebo, crna kao zemlja, žuta kao sunce

Gdje su ruke koje smo grlili
Otkud

na mom pragu

Pred mojom kućom

U mojoj avliji !?
Hoćeš li

Misliš li

Da ću dati

ovo  zrno

prah

I suzu

priđi

Priđi   da ti šapnem

Da ti odam

da ti izdam

Da znaš

Da te ne prevare

Neki drugi

Jer još nas ima

Prodatih u ropstvo na  našoj zemlji

Prodatih  ne kupljenih

Ima nas još sa očima koje blistaju kao rosa
I biće

dovoljno

da vaskrsnemo

da se rodimo

i da zemlju

okupamo zlatom
biće nas dovoljno

za mantije

kravate

za noževe i automate

za  zatvore i za vaše logore
kao kap

koja je donjela potop

nestat će vas

sa naših ognjišta

iz naših avlija

kao da nikad niste

kao što i niste

nikad

ni bili ni znali

ni  htjeli i mogli

da budete

ljudi.

Jovan Njegović – Drndak

Fotograf, dizajner fotografije, rođen 1974. u Zagrebu. Član Udruženja novinara Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine . Dobitnik više nagrada i priznanja u oblasti kulture fotografije u zemlji i inostranstvu. Izlagao samostalno i na kolektivnim izložbama.

Posetite: