Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима

У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.

Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.

Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима.

За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао.

Преживјели истичу да се не смије и неће заборавити страдање недужних мјештана овог села.

Они наводе да ће одавати почаст и сјећати се својих најдражих и причати млађима о њиховом страдању, иако правосуђе БиХ не обраћа пажњу и не процесуира починиоце злочина над Србима.

Предмет у вези са страдањем Срба у Загонима налази се већ 10 година у Тужилаштву БиХ и породице настрадалих оцјењују да тужиоци свјесно опструишу овај, као и још неколико предмета који се односе на злочине над Србима на подручју Братунца.

Секретар Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Иван Петровић рекао је да о стравичним злочинима такозване Армије БиХ свједочи злочин почињен над цивилима који су радили на њивама у Загонима.

„То потврђују чињенице да су на данашњи дан убијени петогодишњи Владимир Гајић и Мара Божић која је имала 90 година. Злочин над Србима у Загонима, као и сви остали почињени у српским селима овог краја, потврђују јасну намјеру такозване Армије БиХ да почини геноцид над српским народом јер су убијали све што је српско не остављајући живе ни дјецу ни старце“, нагласио је Петровић.

Божана Гвозденовић, чија је 17-годишња кћерка Рада убијена и масакрирана тог дана, присјећа се да су купили сијено на њиви када је око 15.00 часова почела пуцњава.

„Одједном је почело пуцати са свих страна. Муслимански војници са жутим тракама око руку у излазили су из потока из правца сребреничког села Бљечева и уз повике `Алаху егбер` и `“хватај живе и води у Бљечеву`, пуцали су по народу који је почео бјежати у правцу Братунца“, испричала је Гвозденовићева.

Она је навела да је било много муслиманских војника.

„Бјежала сам према кућама и сакрила сам се у жбуње видјевши да не могу побјећи. Одатле сам гледала и слушала како пале село и како неки дозивају `хајде да их побијемо и похватамо, па ћемо онда палити`“, додала је Гвозденовићева.

Она је рекла да је кћерка Рада била код куће и да су је у близини убили и исјекли.

Гвозденовићева је испричала да није могла препознати никог од муслиманских војника јер су били у униформама, а и скривала се да је не пронађу.

„Једном сам давала изјаву о том догађају у братуначкој Полицијској станици и више ме нико никада није позивао да свједочим, а нико није одговарао за злочин у нашем селу. Да су убили мене мјесто Раде, камо среће“, додала је она.

Њен син Татомир Гвозденовић преживио је упад муслиманске војске у Загоне, али су му тога дана живи ухваћени сестра Рада и сестрић Александар Милошевић, који је имао само 44 мјесеца.

„Било је мирно. Народ је био на њивама и купили смо сијено када је око 15.00 часова запуцало и зачула се урнебесна галама и повици `Алаху егбер` и `кољи живе`. Упали су у село и све су убијали и уништавали, а убијенима су тврдим предметима разбијали главе“, испричао је Татомир Гвозденовић.

Он је рекао да је косом масакрирана непокретна старица Милева Димитрић, а још неки мјештани које су рањене стигли и косама исјекли.

Татомиров брат Радомир Гвозденовић рекао је да након једног часа није могао да препозна рођену сестру Раду коју је „затекао исјечену и масакрирану изнад родне куће“.

„Била је искасапљена“, додао је Радомир Гвозденовић.

Он је нагласио да су се злочинци иживљавали над женама којима су одсијецали дојке и убијали их десетинама убода оштрим предметима.

„Годинама понављамо да нико није одговарао за злочин почињен над мјештанима цивилима из српског села Загони, а правда нас и даље заобилази“, истакао је Радомир Гвозденовић.

Он је појаснио да су радили на њивама и никога нису угрожавали и нападали.

„Напали су нас и све опљачкали, попалили и побили само зато што смо Срби. Нико није одговарао и то је жалосно, али правда Божија стигне свакога па ће стићи и починиоце ових злочина“, навео је Радомир Гвозденовић.

Међу убијенима било је пет жена, а старац Михајло Михајловић још се води као нестала особа.

Радомир Гвозденовић истакао је да му је код спаљене куће у Загонима из сребреничке заштићене зоне УН 21. фебруара 1995. године убијен отац Радоје.

Он је навео да је ово село страдало и у Другом свјетском рату, када му је на кућном прагу убијен прадјед Сретен.

Напади на Загоне наставили су се све до Петровдана 1992. године када су муслиманске снаге тежиште свог напада пребациле на српска села источно од Сребренице, гдје су тада починиле злочине над српским становништвом у Залазју, Сасама, Биљачи и још неким засеоцима, које су потпуно уништиле.

У Горњим Загонима, гдје се овај злочин догодио, још нису обновљене све куће и у селу живи свега десетак особа, већином старица-удовица.

Извор: СРНА

Везане вијести:

И Залазје и Загони вапе за истином… | Јадовно 1941.

Обиљежено 25 година од страдања 14 Срба у Загонима

Братунац: Наша истина још чека правду | Јадовно 1941.