JEZIVI NEMAČKI MASAKRI U OKTOBRU 1941. BILI SU DEO VEĆEG PLANA ZA ISTREBLjENjE SRBA

Nemački plan za istrebljenje Srba počeo je da se sprovodi masakrima u oktobru 1941. u Jadru i u Kraljevu kao odgovor na vojne uspehe ujedinjenih ustanika koji su u Srbiji oslobodili teritoriju na kojoj je živelo oko milion stanovnika! Hitler je 16. septembra 1941. naredio kontraofanzivu praćenu sistematskim terorom nad civilima.

Neposredni komandant zločina general Franc Beme 25. septembra 1941. naređuje: „Ako ovde ne postupimo svim sredstvima i s najvećom bezobzirnošću, naši će se gubici penjati do iznemoglosti. Vaš zadatak je da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo…“

To je bilo opravdanje za maskre u oblasti Draginca, odakle Nemci izveštavaju o 2.950 pobijenih, dok je u Kraljevu utvrđen identitet 2.255 žrtava. To su najniže brojke, a konačne se verovatno nikada neće saznati.

– Istraživanje nemačkih zločina u Srbiji 1941. ruši mit o „Vermahtu čistih ruku“ jer je upravo ovaj deo nemačke oružane sile načinio užasne masovne pokolje civila – kaže istoričarka Silvija Krejaković, autor knjige „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“. – Način izvođenja tih zločina i njihova usklađenost ukazuju da oni nisu bili ad hok odmazde, već da je iza njih stajao veći plan.

Nemačke naredbe ukazuju da je postojalo genocidni plan za Srbiju.

– Nemci su već 28. aprila 1941. naredili da se za svakog njihovog ubijenog vojnika za odmazdu strelja 100 civila Srba, a zatim da se leševi obese na javnom mestu. Slične naredbe ponovljene su i 19. maja, 16. septembra i 28. septembra – kažu istoričari. – Od kraja septembra do kraja oktobra 1941. Nemci su u Mačvi, Podrinju, Kraljevu, Kragujevcu i Beogradu ubili oko 10.000 ljudi. U Zasavici su planirali da podignu ogroman logor dužine 12 i širine 3,5 kilometara u koji su nameravali da smeste 50.000 Srba sa ustaničkog područja, a kasnije čak 500.000 zatvorenika. Srećom, kiše i poplave su ih omele u tome.

Da je masakr u Kraljevu bio zločin sa predumišljajem ukazuje podatak da su taoci sakupljani još od 4. oktobra 1941, a da su masovna streljanja na prostoru nazvanom lager izvođena od 15. do 20. oktobra. Zločin nije bio ograničen na sam grad, kaznene ekspedicije u selima Žičkog sreza počele su još ranije.

– Najužasniju od njih je od 7. do 9. oktobra izveo 2. bataljon 737. pešadijskog puka i 592. landesšicen bataljon u selima Sirča, Pečenog i Vitanovac, gde su vojnici austrijskog porekla na monstruozan način zatirali čitave porodice – navodi istoričar Mirjana Savić iz Narodnog muzeja u Kraljevu. – U Sirči su Jelenku Aksentijević, njenu snahu Stanku sa tog jutra rođenom bebom, Ljubicu Miljković iz Vitanovca i njenog četrnaestogodišnjeg sina Slavoljuba zatvorili u kuću i žive spalili. Na isti način nastradali su Matija Ćirović, njegova žena Rosanda i snaha Danica. Milan i Leposava Milivojević ubijeni su sa petnaestogodišnjim sinom Milutinom.

Taoci u gradu su streljani kao odgovor na opsadu Kraljeva koju su zajednički izvodili Jugoslovenska vojska u otadžbini i partizani.

– Zahvaljujući sačuvanim primarnim izvorima i svedočenjima savremenika, višegodišnja istraživanja su utvrdila imena 2.255 stradalih civila u oktobru 1941, među kojima je bilo i dece, žena i staraca. Lager kao mesto stradanja, definitivno je utvrđen za 2.194 ubijenih, dok za preostalih 61 nije moguće pouzdano utvrditi mesto stradanja. Postojeći podaci govore da je u lageru streljano najmanje 106 osoba mlađih od 18 godina, koje nisu dočekale vreme da postanu očevi i majke – navodi Silvija Krejaković.

Pokolj civila u Jadru počeo je 11. oktobra kada su nemački vojnici u selu Ribarica streljali desetak nedužnih meštana, zatim u selu Simino Brdo ubili još 49 ljudi i spalili 36 kuća. Draginac je određen za sabirni centar uhapšenih civila iz celog Jadra, a masakr nad njima je počeo 13. oktobra uveče i trajao je sledećih pet dana da bi se namirila kvota odmazde koja je nalagala da se za ubijenog nemačkog vojnika strelja 100, a ranjenog 50 Srba. U izveštaju komandanta 342. pešadijske divizje 30. oktobra 1941. piše „Streljano za odmazdu 2.950“, a isti broj stoji i na spomen-kosturnici u Dragincu.

Ubijali sve od beba do staraca

ZBOG gubitaka u sukobima sa ustanicima u Jadru, Nemci su izračunali da treba da ubiju 2.300 ljudi. Pošto ih u Dragincu nije bilo dovoljno za namirenje tog računa od 16. oktobra počeo je masakr seljana Siminog Brda, Filipovića, Velikog Sela, Cikota, Korenite, Jarebice gde je pešadija Vermahta pojačana tenkovima ubijala sve, bez izuzetka, od beba do staraca, a domaćinstva su spaljivali. Masakriran je i veliki broj izbeglica iz Slavonije, Srema i Mačve, zbog čega broj žrtava u Dragincu i okolini nikada nije konačno utvrđen.

Autor: B. Subašić; Foto G. Šljivić; Vikipedija

---

Izvor: ISKRA