„Једино још Анте Павелић није добио споменик у Хрватској“

Београд — Подизање споменика кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку је нови доказ да се Хрватска није суочила са својом нацифашистичком прошлошћу, каже Миодраг Линта.

Председник Савеза Срба из региона у писаној изјави позива наше Министарство спољних послова да упути дописе САД, Немачкој, Европској унији, ОСЦЕ-у, Савету Европе и другим државама и међународним организацијама и да траже снажну осуду нацифашизма у Хрватској.

Такође, један од захтева треба да буде да хрватска Влада започне одлучну борбу за поштовање темељних европских вредности, као што су антифашизам, поштовање права Срба и повратак њихових отетих имовинских и бројних других права, сматра Линта.

Он сматра да је Хрватска отвореном рехабилизацијом усташке идеологије прешла све границе и заслужује да коначно буде кажњена.

„У супротном, следећи корак биће подизање споменика зликовцу Анти Павелићу јер је изгледа једино од остао без споменика и почасног места у уџбеницима историје и средствима јавног информисања“, оценио је Линта.

Линта је у писаној изјави указао да је Степинац ратни злочинац јер је активно учествовао у стварању злогласне НДХ, поздравио усвајање расних закона, подржавао читаво време рата усташки режим а 1945. године се борио за очување тог режима.

„Он је спровео насилно покрштавање преко 250.000 Срба а велик број нижег и вишег свештенства је учествовао у усташком покрету и окрвавио руке“, рекао је Линта.

Он је навео да је поред тога, Степинац био војни викар војске НДХ која је извршила стравичан геноцид над Србима, а да му је због тих чињеница поглавник Анте Павелић 1944. године доделио Орден за заслуге.

„Трагична је чињеница да Степинац никада јавно није осудио усташки режим нити масовни терор над српским становништвом. То није учинила ни Бискупска конференција која је под његовим председавањем одржана марта 1945. године тј. два мјесеца пре завршетка рата“, навео је Линта.

Споменик кардиналу Католичке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу откривен је у Осијеку дан уочи 57. годишњице његове смрти. 

Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен-биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у непосредној близини паркиралишта.

Извор: Б92