Јасеновац – злочин не застарева

Код нас jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа за Израел.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јануара 2012. године.

У jедном од скориjих извештаjа америчког Стеjт департмента, а на тему људских права у Хрватскоj, успут се помиње логор смрти у Јасеновцу као место на ком су изгинуле „хиљаде Срба, Јевреjа и Рома“. Чиме се стоструко и хиљадустоструко умањуjу српске (и све остале ) жртве

Тиме се jедно од наjjезивиjих места у модерноj историjи изjедначава са безброj других стратишта на бескраjноj фасцикли људског страдања у Другом светском рату. Тако се само jош за jедан корак напредуjе у потпуном брисању броjа побиjених жртава (и сећања на њих) – наравно искључиво када jе реч о српском делу велике људске несреће у последњем светском рату. Тиме jе само припремљен терен за следећу фазу ове ужасне пропагандне операциjе, овог пута на тлу Европе. Овако се jедино и може обjаснити срамни „инцидент“ коjи се догодио на шпанскоj националноj телевизиjи 17. септембра прошле године, у емисиjи „Информе семинал“ („Недељни извештаj“) на РТВЕ.

Наиме, тада су уредници и аутори поменуте емисиjе (понављам, реч jе о државноj шпанскоj телевизиjи, каналу коjи потенциjално гледа око 450 милиона људи на свим континентима), набраjаjући све жртве Јасеновца „заборавили“ да помену – и Србе! Говорећи о послератноj судбини “ касапина из Јасеновца „Макса Лубурића (коjи се у Шпаниjи крио под именом Винсенте Перес), ауторка емисиjе Анхела Родисио – иначе бивша дописница из Југославиjе, позната као „стручњак за балканска питања“- ниjедном ниjе поменула Србе, народ коjи jе великим делом истребљен у четири срамне године постоjања тог логора (прављеног превасходно за Србе, због решења „српског питања“ у тадашњоj Хрватскоj). Иако више него упућена у право стање ствари, Анхела ту детаљно набраjа све жртве Јасеновца, „заборављаjући“ да помене наше тамо побиjене, поклане, секирама и маљевима касапљена сународнике.

Она говори о усташким злочинима извршеним „над партизанима, опозиционарима, Јевреjима и Циганима“ – не спомињући ниjедном речjу каквог макар и случаjно убиjеног Србина! Невероватно, али (нажалост) истинито!

Ако знамо да се у америчким извештаjима одмах након Другог светског рата говори о преко 600.000 убиjених Срба у усташким конц-логорима (због чега председник Рузвелт jавно тражи да се над Хрватима уведе протекторат, jер „не заслужуjу да живе као слободан народ“); ако знамо да jе нико други до „Светски центар за истраживање холокауста“ Јад Вашем забележио више од пола милиона у Јасеновцу побиjених Срба; ако знамо да се умањење жртава нацистичких и фашистичких логора у читавом цивилизованом свету третира као наjозбиљниjе кривично дело; ако знамо како jе данашњи свет посебно осетљив на примере ратом уоквирених геноцида; ако знамо да jе апсолутно немогуће да ма чиjи дописници из Југославиjе не знаjу огромно страдање Срба у Јасеновцу … – Како онда обjаснити овакав „пропуст“ шпанске државне телевизиjе и њене (у стручноj jавности познате и поштоване) ауторке? Како то разумети?

Никако, осим jедва прикривеном мржњом, уобичаjеним презиром и jасном намером!

Након приказивања спорне емисиjе реаговао jе, истински згрожен, део наше jавности (пре свих наши људи у Шпаниjи), уз несебичну и драгоцену подршку Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима. И, мање-више, нико други осим њих. Нажалост, ту се ниjе адекватно и спремно укључила и наша држава (осим српске амбасаде у Мадриду и одређених реакциjа Министарства спољних послова), иако jе ту реч о можда и наjважниjем питању целокупне српске судбине. Главном проблему, наjважниjем задатку и симболичном кључу за решавање нашег будућег историjског (и сваковрсног другог jавног) статуса. То се догодило не зато што jе наша држава незаинтересована и неосетљива за овакве „инциденте“ (са застрашуjућим наjавама онога што нас тек чека), већ зато што ниjе одговараjуће припремљена за њих. Зато што jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа у нацистичким конц-логорима за послератну израелску државу. Зато што не постоjе већ формиране озбиљне и моћне државне институциjе коjе би се овом осетљивом и комплексном проблематиком – на разним нивоима и са одговараjућом логистиком – бавиле као наjважниjим обликом наше борбе за опстанак у међународноj, глобалноj заjедници. Ауторка емисиjе jе, након броjних протеста припадника наше заjеднице у њеноj земљи, jедва некако процедила опскурно и цинично „извињење“ како jе, ето, како рече „због сажетости емисиjе пропустила да међу жртвама jасеновачког логора смрти помене и Србе“! То само речито показуjе колико ствари лоше стоjе по нас (и по истину, коjа као да више никога стварно и не занима). Показуjе колико у спољном свету и одраслом животу српске државе нема ничег налик „правди“ – уколико jе не изборимо, не заслужимо и не освоjимо – сами, своjим трудом, памећу и вештином.

Пошто то ипак ниjе задовољило српске демонстранте, потписнике протестне петициjе („са преко 600 потписа“, како jе тада писано), РТВЕ jе петог новембра у осам сати увече ипак упутила млако и невољно извињење „српском народу“, али се и тада ниjе jасно и децидирано оградила од поступка своjе ауторке, нити jе осудила њен поступак.

Уредништво „Недељног извештаjа“ шпанске државне телевизиjе jе тог 5. новембра изрекло овакву исправку: „Разумемо да Србима уопштено помињање партизана, опозиционара, Јевреjа и Цигана може деловати недовољно …“

Било би комично, да ниjе трагично! …

А jа ово све пишем у искреноj нади да ће то прочитати неко довољно моћан да нешто (а требало би све) измени по овом (понављам: круциjалном) питању наше судбине и могућег преживљавања у бездушноj џунгли наше умањене и све равнодушниjи планете.

И да потврдим да овакве ствари нису и не могу бити застареле – ни после три месеца, ни после милион година од тренутка када су се десиле.

Аутор: Драгослав Бокан

Извор: wordpress