Јасеновац – најчувенија хрватска „победа“ у 20. веку

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе.

Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”.

И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа, од коjих jе наjчувениjа она у Јасеновцу, у коме су “побиjедили” више од милион “борбених” логораша, скоро све Срба. Београдска Дуга од 22. 2. – 7. 3. 1986, на 6. страни, цитираjући Потврду команде мjеста Новска о 5. jуна 1945. године, коjом “Потврђуjемо примитак докумената коjи су били закопани у логору Јасеновац коjи jе пронашао друг поручник Исидор Леви и предао овоj Команди, а коjа документа садрже списак побиjених лица у логору Јасеновац”, обjављуjе и сведочење Исидора Левиjа да jе у тим списковима било више од милион имена.

Мимо тога, мора се рећи и да су Хрватима неправедно заборављене победе из Тридесетогодишњег рата (1618-1648), коjе су у Немачкоj постале пословичне: “Сачуваj нас, Боже, куге, глади и Хрвата”, а о коjима пишу, примера ради, Драгослав Страњаковић у књизиНаjвећи злочини данашњице: Патње и страдање српског народа у Независноj Држави Хрватскоj од 1941 – 1945, Горњи Милановац 1991, 24, Вељко Ђ. Ђурић у књизи Усташе и православље: Хрватска православна црква, Београд 1989, 91-94. и Драгољуб Петровић у књизи Зловременик, Подгорица 2011, 197.

Аутор: Илиjа Петровић, историчар

Извор: СРБЕЛ.НЕТ

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. овгуста 2012. године.