ЈАДОВНО И ЈАЗОВКА НЕ МОГУ СЕ ИЗЈЕДНАЧАВАТИ

БЕОГРАД, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Вршилац дужности директора београдског Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина упозорава да нема историjских основа за изjедначавање Јадовна и Јазовке, како су то недавно учинили хрватски званичници обиљежаваjући Европски дан сjећања на жртве тоталитарних режима.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

„Југословенска, касниjе хрватска и српска историографиjа, пуне су такозваних `белих мрља`, то jест неразjашњених догађаjа. Зато jе лако вршити ревизиjу и тумачити историjу како вам jе по вољи“, рекао jе Ђурић Мишина за Срну. 

Комеморациjа на мjесту са усташким симболима. (оргинална фотографиjа преузета са саjта branitej.hr)

Он каже да комунистичка власт „задобиjена“ у грађанском рату од 1941. до 1945. године ниjе дозвољавала истраживање злочина у усташкоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/. „То jе учињено из више разлога од коjих jе наjважниjи у чињеници да jе жртве и злочинце требало национално идентификовати. У том случаjу морало би се казати да jе учињен државни злочин над српским народом, Јевреjима, Ромима и другим становницима НДХ. А то jе држава у коjоj су припадници хрватског народа били носиоци суверенитета. Таj злочин се не сме приписивати искључиво усташама“, поjашњава Вељко Ђурић Мишина.

Он каже да су Јадовно и Јасеновац били дио државног проjекта затирања српског народа, „а то што су усташе предводиле злочин ниjе основа да се тврди да jе то био усташки злочин“.

Предсjедник Завичаjног удружења „Билогора“ Милан Басташић каже за Срну да jе већ сам редослиjед посjета стратиштима, пошто jе прво обављена комеморациjа на Јазовци, и однос према локалитету Јадовно велика увреда за потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг.

„Ако jе некоме одговарало присуство `боjовног` диjела комеморативног скупа у лику министра хрватских ратних ветерана и уз њега команданта хрватске копнене воjске, за нас Србе, потомке жртава, то jе увреда и поступак за жаљење у име жртава“, каже он.

Басташић истиче да се заборавило да су жртве у оно вриjеме убиjале униформисане особе и са оружjем хрватске државне власти.

„Да цинизам буде већи, присутни министар ратних ветерана и генерал Хрватске воjске, коjи су своjе позициjе добили заслугама у грађанском рату на подручjу Хрватске, по дjелима ратника коjе су предводили нису ништа мање милитантни од оних милитаната на Јадовну и Јазовци“, сматра Милан Басташић.

Он позива хрватски државни врх да нађе снаге и одговорности, па да одговори – зашто су припадници хрватског народа починили геноцид над Србима у Другом свjетском рату и зашто су то поновили од 1991. до 1995. године, jер би то био jедини пут ка помирењу.

„Све остало jе, као и ова непримjерена комеморациjа, само jе покушаj заташкавања истине“, сматра Басташић.

Оснивач Удружења студената „Др Милан Васић“ из Бањалуке Предраг Лозо каже за Срну да се обиљежавањем Европског дана сjећања на жртве тоталитарних режима на Јазовци и Јадовну изjедначаваjу жртве холокауста и геноцида са жртвама тоталитарних режима.

Он подсjећа да jе комплекс логора смрти Госпић – Јадовно – Паг основан већ првог дана успостављања НДХ, постоjао 132 дана и по досадашњим резултатима истраживања „прогутао“ jе 40. 123 жртве.

„Шта се дешава са Јасеновцем? На комеморациjама у Јасеновцу, коjи jе на хрватскоj страни, не присуствуjе нико од породица страдалих, нити званичника Републике Српске и Србиjе. Хрвати на комеморациjама у Јасеновцу помињу и тзв. `домовински рат`, а та иста Хрватска истjерала jе Србе са огњишта и пуцала по колонама Срба“, истиче Лозо.

Он пита зашто на нашоj доњоградинскоj страни ниjе урађено више да се гробна поља испитаjу, да се изврше ексхумациjе и да ли су оне уопште предвиђене проjектом изградње Спомен-подручjа.

„Како рече недавно у оквиру манифестациjе посвећене жени-горостасу Диани Будисављевић уважени господин Арие Ливне, ми у Градини нисмо направили ниjедну капелу!?“, додао jе Лозо.

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић каже за Срну да jе одлазак над Шаранову jаму тек након комеморациjе над jамом Јазовка чин без примjера у европским размjерама.

„Ако jе међу припадницима усташког покрета, баченим у jаму Јазовка и био понеко ко ниjе окрвавио руке, у Шарановоj jами су љета 1941. побиjени све до jедног невини људи. Замислите како би реаговала свjетска jавност да jе њемачки канцелар Ангела Меркел, приjе свог недавног одласка у Дахау, прво отишла у Дрезден, коjи су савезници краjем рата бомбардовали и до темеља срушили. Шта би се десило да jе рекла да су за њу жртве Дрездена и Дахауа jеднаке?“, пита Басташић.

Он додаjе да ни у jедноj виjести о овом скупу ниjе наведено да jе неко од организатора или учесника поменуо да jе Спомен-плоча на Пагу за више од 8.000 жртава, Срба и Јевреjа, средином jула уништена, и то трећи пут.

„Нико до сада ниjе ни затражио од локалне заjеднице, жупаниjских или државних хрватских власти да обнове Спомен-плочу. То свакако не би био значаjан новчани трошак, али би био добродошао знак да Хрватска не прихвата резултат вандалског чина, рушења споменика жртвама геноцида. Жалосна jе чињеница да ни представници наjвиших политичких тиjела српског и jевреjског народа у Хрватскоj, осим апела да се нађу починиоци, нису тражили обнову плоче“, додаjе Басташић.

Он jе оциjенио да jе и за жртве и за њихове потомке дубоко увредљива изjава члана Предсjедништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Ивана Фумића да комеморациjу на Јадовну „не могу организовати никако неки са стране коjи онда даjу непримjерене изjаве коjе штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.

„Алудираjући на Удружење потомака жртава `Јадовно 1941.` из Бањалуке, високи функционер некадашњег СУБНОР-а оспорио jе потомцима жртава неотуђиво људско и цивилизациjско право да одржаваjу комеморациjе на мjестима страдања своjих предака. Замислите да се Јевреjима коjи не живе у Пољскоj оспори право да одржаваjу комеморациjе у Аушвицу“, каже Басташић.

Директор jевреjске невладине организациjе Маргелов институт из Загреба Ален Будаj сматра да, поводом уништавања Спомен-плоче на Пагу, треба упутити писмо ЕУ, jер ако ЕУ има фондове коjима штити мjеста нацистичких концентрационих логора, онда има и начине да заштити и ово стратиште Јевреjа и Срба коjе очито неко настоjи да баци у заборав.

„О рушењу спомен-плоче на Пагу на мjесту концлогора у хрватским медиjима мук, а локална и државна власт такође ћути, као и полициjа, државно тужилаштво и културне институциjе“, каже Будаj за Срну.

Коментаришући изjаву Ивана Фумића да комеморациjу на Јадовну „не могу организовати никако неки са стране“, Будаj jе подсjетио да jе инициjатива за комеморациjу на Јадовну дошла из Бањалуке, а не из Загреба.

„Хрватски антифашисти се око jаме Јазовка посипаjу пепелом за злочине своjих другова и не смета им усташка иконографиjа и усташка чврста риjеч коjа се на тим мjестима громогласно изговара, а смета им говор из Јадовна“, закључуjе Будаj.

Извор: 

Везане виjести:

Европски дан сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

Иво Јосиповић и семе зла