Izraelski obaveštajac: Bili smo uz Srbiju, za Hrvate nema oproštaja

Palestinsko uništavanje tragova jevrejske istorije podseća na pokušaj kosovskih Albanaca da likvidiraju čitavo istorijsko sećanje na srpsku i hrišćansku prošlost Kosova

Palestinsko uništavanje tragova jevrejske istorije podseća na pokušaj kosovskih Albanaca da likvidiraju čitavo istorijsko sećanje na srpsku i hrišćansku prošlost Kosova, rekao je u intervjuu za Sputnjik bivši šef izraelske obaveštajne službe „Nativ“ i uticajni političar Jakov Kedmi.

*SAD, a nakon toga i Izrael napustili su Unesko zbog antiizraelske politike. Zašto baš sada?

— Mislim da je u okviru Trampove koncepcije borba protiv UN. Međutim, što se tiče Uneska, to nisu koordinisane akcije i Tramp je samo iskoristio antiizraelsku i antisemitsku politiku ove organizacije za promociju svoje sveukupne politike. Međutim, situacija se promenila i stavila Izrael u nezgodan položaj. Na čelu komisije je postavljena marokanska jevrejka (Odri Azulej), koja je bila ministarka kulture Francuske. To Izrael stavlja u malo nezgodan položaj. Ona još ništa nije uradila, ali teško da će pod njenim rukovodstvom organizacija nastaviti otvorenu antiizraelsku politiku.

*Da li ima i koliko sličnosti između srpskog problema sa kulturnim dobrom na Kosovu, tj. pokušaja otimanja srpske istorije i palestinskim nepriznavanjem istorije Izraela?

— Unesko je odavno pretvoren, kao i mnoge druge međunarodne organizacije, u arenu za političke igre i pitanja se rešavaju jer to tako treba, već polazeći iz političke konjunkture. Mogu da kažem da to liči na pokušaj arapsko-palestinskog pokreta da poriču istoriju države Izrael, to što se naziva Palestina, počevši od izjave Jasera Arafata da nije postojao nikakav hram i da je sve to izmišljotina cionista. To jest, deo palestinskog pokreta pokušava da uništi tragove jevrejske istorije stare dve-tri hiljade godina na ovoj zemlji. To malo podseća na pokušaj kosovskih Albanaca, Kosovara, da likvidiraju čitavo istorijsko sećanje na srpsku i hrišćansku prošlost Kosova. A kao što je poznato, Kosovo je bilo jedan od centara nastanka srpske nacije.

*Koliko se Srba Jevreja za vaše vreme preselilo u Izrael i gde su oni sad?

— Većinom su Jevreji srpskog ili jugoslovenskog porekla stigli u Izrael pre Drugog svetskog rata ili odmah nakon Drugog svetskog rata. Srpske službe bezbednosti (jedan od mojih načelnika je radio sa njima) u svoje vreme su saopštile: Pomagaćemo vam u susednim državama, u Rumuniji, Mađarskoj, ali ne dirajte naše Jevreje. To je bio naš dogovor. Međutim, skoro svi jugoslovenski Jevreji, uključujući i iz Srbije, napustili su zemlju odmah nakon završetka Drugog svetskog rata. Skoro niko nije ostao. Dva načelnika Generalštaba Oružanih snaga Izraela Haim Bar Lev i David Elazar bili su rodom iz Zagreba, odnosno Sarajeva. Tako da imamo lepe uspomene na odnose sa svim republikama Jugoslavije. Sa Hrvatskom, naravno, mnogo manje zbog nacističke prošlosti. Odlično se toga sećamo: i koncentracionih logora i NDH. Nećemo oprostiti Hrvatima to što su oni uradili sa Jevrejima i njihovu podršku nacistima, kao što nećemo baltičkim narodima, banderovcima (nacistima u Ukrajini) i ostalima.

*Koliko je Balkan interesantan za izraelske specijalne službe?

— Izrael je mala država, iako naše interese preuveličavaju kako naši neprijatelji, tako i svi ostali. Bavimo se onim što nas interesuje. Balkan nije među zonama odakle mogu doći pretnje. Obično se specijalne službe orijentišu na pretnje državi. I zato nas apsolutno ne interesuje to što se dešava na Balkanu. Naravno, interesuje nas uopšte šta se dešava u svim državama Evrope, pa i na Balkanu, ali nemamo globalne namere prema čitavom svetu.

*Kako su za vreme bombardovanja Jugoslavije praćeni ti događaji u Izraelu? Kakav je bio stav Tel Aviva?

— Nije bilo jasnog i određenog stava. Sećam se svog razgovora sa Arijelom Šaronom (predsednikom Izraela). On je, iako nije javno govorio, uvek bio na strani Srba i protiv svake agresije, nebitno da li je ona dolazila od Hrvata ili islamskih ekstremista u Bosni gde su bili aktivni odredi koje je pomagao Bin Laden, ili od strane kosovskih gangstera, sa istorijom sa kojom sam upoznat još od početka ′90-ih godina.

*Stanovnici Izraela se smatraju građanima sveta: mnogo putuju i imaju jake veze na svim meridijanima. Kako se oni odnose prema ovoj medijskoj histeriji protiv Rusije i ruskog predsednika?

— Građani Izraela dobijaju informacije kao i u svim drugim zapadnim državama. Mada se ta zapadna sredstva informisanja smatraju demokratskim, ona su daleko od apsolutnog shvatanja demokratije, njihovo mišljenje se formira pod uticajem ljudi iz Evrope i SAD. Radi se o jednostranoj propagandi, bez objašnjenja i pravilnog predstavljanja šta se zaista dešava u Rusiji i sa predsednikom Rusije. Mislim da je odnos prema predsedniku Rusije sličan kao u Evropi. Međutim, tu postoji druga stvar. Značajan je broj ljudi u Izraelu koji govori ruski jezik i politika koju sprovodi Putin, njegovo prijateljstvo prema Izraelu i poslednji događaji u Siriji — sve to dovodi do toga da je odnos prema Rusiji i predsedniku Rusije u Izraelu mnogo bolji nego u Evropi.

*Bez obzira na različite poglede na situaciju u Siriji izraelski premijer Benjamin Netanijahu je jedan od lidera koji ima najčešće kontakt sa Rusijom. Zašto?

— Odnosi i saradnja između Rusije i Izraela o Siriji idu preko dva kanala. O onome u čemu se ne slažemo strane jednostavno ne govore, ali se trude da regulišu stvari za koje Rusija i Izrael imaju zajedničke interese. Izrael nastavlja da prati isporuke oružja Hezbolahu koje po našem mišljenju mogu da naruše stratešku ravnotežu Hezbolaha i Izraela. To se tiče pre svega različitih raketa i sistema PVO. Uz to, sa Moskvom je postignut sporazum: Izrael će ih uništavati, a Rusija to neće ometati. Međutim, uslov je da Izrael ne gađa Hezbolah, ne napada borbene jedinice Hezbolaha i njihova skladišta dok se one bore na na strani sirijskih strana. Ni Rusija ni Izrael nisu zainteresovani da dođe do nekog sukoba u vazduhu, nepredvidljivog i nepoželjnog. I zato se svi kontakti svode upravo na taj problem, čisto tehnički, radi se sve da ne dođe do sukoba između naših oružanih snaga na teritoriji Sirije koji nikom nije potreban. Sa druge strane, Izrael pokušava da izloži svoje gledište Rusiji: mi smo protiv toga da nakon okončanja rata na teritoriji Sirije ostanu neke šiitske snage: ni Hezbolaha, ni iz Iraka, ni iz drugih država, da ne bude vojnog prisustva Irana i Korpusa čuvara islamske revolucije. Upravo iz tog razloga Izrael se nalazi u stalnom kontaktu sa Rusijom.

*Donald Tramp je obećao da će preneti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, to nije uradio, pominje se da bi to Rusija mogla da uradi iako o tome javno ne govori. Kako gledate na čitav taj Trampov marketing i igranje na jevrejsku kartu pred izbore?

— Rusija je 6. aprila prošle godine zvanično priznala Zapadni Jerusalim prestonicom Izraela, a mnogi to ne znaju. To je upravo to što je predlagao Tramp. Amerika nije pristala na to. Jedina država u svetu koja je priznala Zapadni Jerusalim u sastavu Izraela je Rusija. Istina, Rusija je priznala istočni Jerusalim prestonicom Palestinske države koju je ona priznala, kao i 160-170 drugih država. Međutim, igra SAD je više bazirana na nerazumevanju situacije, jer ako je Rusija priznala Zapadni Jerusalim kao prestonicu Izraela, to bi SAD sigurno morale da urade. Međutim, verovatno, njihova površnost, plitkost razmišljanja i šematski način razmišljanja ne dozvoljavaju im da razumeju tu stvar. Predizborno obećanje Trampa da „ćemo mi preneti prestonicu u Jerusalim“ je običan američki predizborni trik. Poslednjih 20 i više godina svaki predsednik je to obećavao i ni jedan to nije uradio. Značaj toga što je predsednik Putin uradio pre godinu dana je verovatno još uvek teško oceniti.

„Nativ“ — biro za veze sa Jevrejima u SSSR-u i istočnoj Evropi. Formirao ga je „otac izraelske obaveštajne službe“ Šaul Avigur 1951. godine. Ona je, iako je bilo pokušaja da se pripoji Mosadu, ostala do danas nezavisna, tajna i odgovorna direktno Vladi Izraela. Organizacija se bavila obaveštajnom delatnošću, cionističkom propagandom u SSSR-u i drugim državama istočne Evrope radi povećanja migracije u Izrael. Jakov Kedmi se nalazio na čelu „Naiva“ u periodu od 1992. do 1999. godine.

(sputniknews.com)

Izvor: NOVOSTI