arrow up

Подијелите вијест:

Изложба о Јеврејима “фрагменти из прошлости”

Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба “Јевреји у Бијељини – фрагменти из прошлости”, чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић.

Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба "Јевреји у Бијељини - фрагменти из прошлости", чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић
Бијељина – изложба о Јеврејима “фрагменти из прошлости”
Фото: СРНА

“Од свог насељавања у Бијељину до нестанка – између половине 19. вијека и 1941. године, Јевреји су увелико обиљежили различите аспекте друштвеног и привредног живота и оставили још увијек видљиве трагове упечатљивог архитектонског насљеђа”, каже Лазићева.

Према њеним ријечима, садржај изложбе базиран је на аутентичној архивској и фото-грађи која се чува у Музеју Семберије у Бијељини и референтним стручним текстовима локалних и иностраних истраживача проблематике некадашњих јеврејских заједница у Републици Српској и БиХ.

Осим презентације насељавања и бројности Јевреја у Бијељини, изложба приказује њихов друштвени и економски ангажман, школовање на локалном нивоу и детаље из приватног живота појединих породица.

 Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба "Јевреји у Бијељини - фрагменти из прошлости", чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић

Незаобилазан дио изложбе је страдање бијељинских Јевреја у Другом свјетском рату, након чега је њихова заједница у Семберији престала да постоји.

О вијеку живота Јевреја у Бијељини данас свједоче и даље архитектонски репрезентативни стамбени објекти чији су били власници до 1941. године, остаци јеврејског гробља, као и бронзане спомен-плоче у самом гробљу и на мјесту некадашње синагоге.

Лазићева указује да је током ратног периода 1941-1945. године јеврејска заједница у Бијељини подијелила трагичну судбину Јевреја Краљевине Југославије и цијеле Европе.

Пошаст нацистичког “коначног рјешења” међу бијељинским Јеврејима однијела је 320 душа свих годишта, а рат су преживјели тек малобројни, углавном придружени снагама Народноослободилачке војске, који су по ослобођењу живот наставили ван Бијељине, у великим градовима Југославије или у Израелу.

 Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба "Јевреји у Бијељини - фрагменти из прошлости", чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић

На основу сачуване архивске и фото-грађе у Музеју Семберије, ранијих истраживња кустоса музеја, постојећих домаћих и страних написа и литературе који се баве темом Јевреја у БиХ и Бијељини, као и исказа Бијељинаца, савременика локалне јеврејске заједнице у посљедњим годинама њеног постојања, изложба свједочи о прошлости града, о Јеврејима у Бијељини од њиховог доласка до нестанка.

Извор: СРНА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​