Изложба Моје Јадовно

Пише: Јадовно 1941.

Отварање изложбе 20.06.2012. у 18 часова
Филозофски факултет, II спрат,
хол студијског програма Историје, Бањалука
поставка од 20.06. до 20.07.2012.

Процес визуализације јадовничког страдања у облику изложбене поставке јесте један скроман покушај да се сачува и његује успомена на жртве комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Обим и монструозност извршених злочина, али и чињеница да се дуго о томе није никако, или бар не адекватно, „говорило“ само су чињенице које намећу једну додатну одговорност, како људску, моралну тако и ону стручну и научну. Комплексан приступ детерминисан историјском и методологијом меморализације уопште, условљен врстом и обимом историјских извора, али и специфичношћу одабраног медија резултирали су, концепцијски и садржајно, једном цјелином за коју се надамо да је близу или бар тежи што реалнијем приказивању истине, коју сви заједно дугујемо нашим страдалим прецима, нама самима, али највише покољењима који долазе.

Извод из рецензије

(…) Никада није тачно утврђено колико је Срба убијено у НДХ (1941-1945). Ипак, новија истраживања, посебно ентузијаста млађе генерације, уливају наду да ће проучавање ове проблематике довести до приближно тачних података. Изложба о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. представља скроман, али вриједан корак ка жељеном циљу. Обиље фотографија и докумената, који чињенично свједоче о једном о најужаснијих српских стратишта уз едукативни значај који је примаран и незаобилазан имају и истраживачки карактер. (…)

Мр Горан Латиновић

Тематски кренувши са посезањем у даљу прошлост и погледом на развој идеологије и процеса који су резултирали настанком Независне Државе Хрватске, преко цјелине која приказује сву монструозност и нељудскост злочиначког ума оствареног у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. Године долазимо до суштинског дијела изложбе. Име, лик, национални и вјерски идентитет жртве због кога је и страдала, као и сурове животне приче и успомене на њих лишене прегрубе игре лицитације великим бројевима и суровог свођења на статистички податак јесу суштина враћања достојанства и рехуманизације. Настојали смо да ова изложба у облику и обиму у којем је, наравно, могуће то и постигне, а да истовремено не занемаримо ни друге потребне садржаје. Сљедећи дио изложбе говори о начину обиљежавања ових страшних злочина у периоду 1945-1991, како оних системских тако и оних који то нису, и помаже нам да сватимо да је неадекватно и некомплетно разоткривање и осуда злочина и злочинаца на својеврстан начин наставак зла, као и негирање и заташкавање са којим је, нажалост, јадовничка жртва била и јесте суочена. Тај дио указује нам да је било и свијетлих примјера сјећања на јадовничку рану, додуше ријетких, на које данас „калемимо“ и наш помен и тежњу за културалним памћењем.

Излазна цјелина изложбе говори о садашњости и стварности, о настојању потомака и поштовалаца жртава да се одагна заборав и скрнављење страдалништва које ће, надамо се, бити бар за милиметар више и јасније освијетљено овом изложбом. Такође, вјерујемо да ће ово помоћи да заједно схватимо колико је Јадовно, као и остала, нажалост, бројна стратишта, дио идентитета свих нас и колико смо дужни да их не заборавимо…

Aутори: Предраг Лозо, Драгослав Илић, др Душан Басташић

Бањалука, 20.06.2012.

Изложба Моје Јадовно Acrobat PDF dokument, 4.796 kB

Везане вијести:

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“