Изложба „Моје Јадовно“ у Билећи

Страдање Срба, Јевреjа и Рома од десетог априла 1941. године, потврђуjе да jе системски геноцид био државни проjекат фашистичке НДХ. Кориjени сежу у вриjеме Анте Старчевића, у другу половину деветнаестог виjека, казуjе Предраг Лозо, аутор изложбе „Моjе Јадовно“.
„Сама чињеница да се чекало више од седамдесет година од стравичног злочина и да се о томе ћутало због тога што jе почела да ради од 10.априла четрдесет прве…у доба комунистичке Југославиjе ниjе могло бити повезано са револуциjом. У суштини, страдали су због своjе вjере и националног идентитета“.
У комплексу логора смрти, коjи су били претеча другим логорима у НДХ, страдало jе 4о.123 лица за 132 дана. Довођени су из свих диjелова бивше државе.

У системским логорима смрти страдала су 73 свештенослужитеља, међу коjим и владике Горњокарловачки Сава Трлаић и дабробосански Петар Зимоњић. Историjска и цивилизациjска грешка jе посматрати страдале као броjке. Оне могу бити важне са демографског и фактографског становишта, али не и суштина злочина. Сви страдали били су личности, сматра Лозо.
У ланцу свjедочења о геноцидним логорима смрти, изложба jе обишла веће свjетске и домаће центре. Циљ jе да се млађи нараштаjи, од коjих jе историjа скривана, упознаjу са чињеницама и околностима у коjима су страдали њихови преци.