Povodom teksta Veljka Đurića Mišina „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala’”
Svojim tekstom u jučerašnjoj „Politici”, u kojem se neprimerenim rečnikom žali, „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala”, Veljko Đurić Mišina najviše je rekao o sebi samom. Ali, on to, očigledno, ne shvata, jer je velika njegova želja da na stranicama ovog lista nekako dobije publicitet.
Nedolično statusu koji želi da ima i dužnosti na kojoj se trenutno nalazi, on olako koristi reč „laž” i konstrukciju „gomila praznih reči”, valjda da bi iza toga nekako sakrio prazninu onoga što govori. Kaže da je svako tvrđenje da su brojevi srpskih ratnih žrtava poznati „gola laž”. A ko je to tvrdio?! Da su poznate tačne brojke i imena žrtava, zar bi „Srpski memorijal” na tome uopšte radio! Popis srpskih ratnih žrtava po njemu je „poigravanje brojevima”. Možda upravo zato što on na tome nije dovoljno poradio.
Veljko Đurić Mišina je vrlo uporan u svojim nastojanjima da ospori rad Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku (Srpskog memorijala). Srećom, koliko nam je poznato, on je zasad jedini upregnuo snage na tu stranu. A zašto on to čini, valjda sam zna, a trebalo bi i čitaoci da se zamisle.
Primetno je da Veljko Đurić Mišina sam, u svoje ime (iako se nekad potpisuje i funkcijom koju ima), ispisuje tekstove protiv „Srpskog memorijala”. S druge strane, tekstovi kojima je „Srpski memorijal” prinuđen da uzvrati na njegovo pisanje, nisu odraz ličnih stavova, već odražavaju stavove većeg broja članova Upravnog odbora Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku. Znači, Veljko Đurić vodi lični obračun sa „Srpskim memorijalom”.
Upravo se on služi neistinama, da bi podmetnuo klipove u rad Društva za podizanje Memorijalnog centra. U jednom od svojih prvih tekstova inputirao je da članovi Društva na popisu srpskih žrtava i uopšte na podizanju Memorijalnog centra rade za novac. Onda je od toga odustao, pošto je valjda shvatio da je ta njegova neistina lako proverljiva, jer se u „Srpskom memorijalu” radi – dobrovoljno.
On stalno ističe neko svoje tobožnje znanje o metodologiji rada na popisu žrtava. Samo ne kaže gde je to savladao i to znanje primenio.
Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, kao i što mu samo ime kaže, želi da podigne Memorijalni centar srpskim ratnim žrtvama u Beogradu. I mi na tome uporno, mukotrpno i studiozno radimo. A Veljko Đurić, iako se trenutno nalazi na dužnosti v. d. direktora Muzeja žrtava genocida, ništa nije uradio.
To što pominje koliko u muzeju kojim rukovodi ima doktora nauka i doktoranada nije nikakav argument pred prikazivanjem činjenica o učinjenom. I on sam zna koliko je doktora nauka i drugih visokostručnih ljudi angažovano u Društvu za podizanje Memorijalnog centra. Da li bi svojim delom nekima od njih smeo izaći „na crtu”?! Skriven iza novinskog papira, on se „hrabro” obrušava čak i na svog bivšeg profesora akademika Vasilija Krestića, inače predsednika Upravnog odbora Društva, za koga reče da nije stručnjak za istoriju 20. veka.
Reče, i osta živ. Zašto se malo bolje ne pozabavi bibliografijom svog bivšeg profesora, pa mu ne bi palo na pamet da tako nešto kaže!
Drskost i nepoštovanje ljudi on pokazuje kad onima koji su zadužili srpsku nauku, kulturu i srpsko društvo, preporučuje da idu da šetaju Kalemegdanom.
Jasno je da Veljko Đurić, napadajući „Srpski memorijal” i ugledne ličnosti u njemu angažovane, želi da nekako poradi na svojoj afirmaciji, kad već do sada nije uspeo da se u dovoljnoj meri nametne svojim radom, da stekne neku vrstu „popularnosti”, zato mi na njegove izlive raznih nedoličnosti više nećemo odgovarati.
Potpredsednik Upravnog odbora Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku
Autor: Milivoj Ivanišević
Izvor: Politika
Vezane vijesti:
Šta hoće Veljko Đurić Mišina? | Jadovno 1941.
Dragan Vujičić: Odgovor V. Đuriću Mišini ili Do koliko brojati smrti u Jasenovcu